Сува игла
Из Википедије, слободне енциклопедије
Сува игла (фр. pointe-sèche, нем. kaltnadelradierung, енгл. dry point) је графичка техника дубоке штампе, добијена механичком методом директног гравирања у металну плочу, карактеристична по својим баршунастим линијама.
Садржај |
[уреди] Историјат
Гравирање сувом иглом је познато још у XV веку. Као самостална техника се појављује око 1480. године. У почетку, она је слуђила као почетна фаза у бакрорезу. Због немогућности високог тиража, малобројни су примери први радова овом техником. Уметници зато најчешће користе суву иглу у комбинацији са другим техникама. Такве примере налазимо код Рембранта (1606-1669), Жака Калоа 1592-1635), Франциска Гоје (1746-1828). Примере употребе чисте суве игле налазимо рецимо код Огиста Родена (1840-1917), Џејмс Мек Нил Вистлера (1834-1903) или Жака Вилона (1875-1963).
[уреди] Принцип
Сува игла је врло атрактивна и популарна графичка техника непосредног урезивања линија у површину металне плоче. Овом техником се постиже отисак са врло сочном графичком сликом, компонованом од изражајних контраста и баршунастих линија. Графички поступак је директан, непосредан и економичан. Ова техника налази своју примену и као допуна при обликовању и корекцији у другим техникама дубоке штампе, бакропису, бакрорезу, итд. Класичан материјал је бакрена или цинкана плоча која се гравира оштро брушеним и различито профилираним челичним иглама.
Јачим или слабијим притиском игле остварујемо дубљу или плићу линију. Израђајност зависи и од угла гравирања : угао од 90 степени даје већу сочност отиску јер ствара линију са двоструком браздом. Због осетљивости добијених бразди на притисак пресе, ова техника није погодна за остварење великог тиража.
[уреди] Литература
- Џевад Хозо, Умјетност мултиоригинала, Прва књижевна комуна Мостар, 1988.
