Сувенир

Из Википедије, слободне енциклопедије
Продавница сувенира у Мостару

Сувенир (фр. souvenir успомена) је предмет који се купује на путовањима за успомену[1] на одређен догађај, место или особу. Он треба да носи посебну ознаку туристичке дестинације одакле потиче, аутентичност и лаку препознатљивост, као и да пружа ширу слику о земљи, региону или месту из ког потиче. Он представља је верни доказ тог поднебља или средине, због чега би требало да је у њој и произведен.[2]

Основне карактеристике[уреди]

Сувенир не може бити циљ путовања, посете или боравка, али помаже да што дуже остану у сећању пријатни доживљаји са тих путовања. Свенир треба да буде[2]:

  • релативно малих димензија (лако преносив)
  • погодан за масовну производњу
  • посебно естетски обраде
  • релативно јефтин

Предмети који служе као сувенири[уреди]

Значај сувенира[уреди]

Сувенири имају функцију задовољења туристичке потребе, утиче на повећање туристичке потрошње,[2] у и може да представља значајан извор прихода за локално становништво.

Штетни сувенири[уреди]

Сувенири су штетни уколико туристи односе културно, или природно благо, ретке и угрожене животиње, биљке, а понекад и „само“ одређено камење. Неке државе прописују високе казне за лов или скупљање заштићених врсти, о томе обавештавају становништо у јавним медијима, те саветују туристе да не купују или не узимају такве сувенире, чак и када се не ради о угроженим врстама, како би се очували природа, биодиверзитет или културно благо.[7][8]

Осим тога, неки сувенири, сами по себи могу бити штетни, посебно у случају када посетиоци немају довољно информација о ономе што желе да понесу са собом, или када предмети или места на коме се налазе нису у ту сврху предвиђени.[9][10] [11]

Извори[уреди]

  1. ^ Иван Клајн, Милан Шипка (2008). Велики речник страних речи и израза (четврто ed.). Нови Сад: Прометеј. стр. 593, 1498. ISBN 978-86-515-0311-8. 
  2. ^ а б в Анђелија Ивков-Џигурски, Тамара Ковачевић, Лолита Закић (2008). „Сувенири као део културног наслеђа становништва у функцији туристичког производа Оригиналан научни рад“ (пдф). doiserbia.nb.rs. Гласник српског географског друштва, свеска LXXXVIII- Бр. 4 Приступљено 8. 9. 2013.. 
  3. ^ „Пријава за сувенир - формулар“. suvenirisrbije.com Приступљено 9. 9. 2013.. 
  4. ^ „Београдски сувенир“. tob.rs Приступљено 9. 9. 2013.. 
  5. ^ „Сувенири помажу музеје“. РТС.рс. РТС. 29. 7. 2013 Приступљено 9. 9. 2013.. 
  6. ^ „Представљени сувенири Народне библиотеке Србије“. nb.rs. Народна библиотека Србије. 18. 5. 2012 Приступљено 9. 9. 2013.. 
  7. ^ Залена Истра. „Ровињ - заштићене морске врсте“. inforovinj.com. Инфо Ровињ Приступљено 9. 9. 2013.. 
  8. ^ Залена Истра (27. 7. 2009.). „Правилник о проглашњвању дивљих својти заштићеним и строго заштићеним“. narodne-novine.nn.hr бр. 70/05. narodne-novine.nn.hr Приступљено 9. 9. 2013.. 
  9. ^ „Аврам Израел - Добио сам рак као сувенир из бомбардовања“. opstinasokolac.net. Општина Соколац. 25. 3. 2013 Приступљено 9. 9. 2013.. 
  10. ^ Дојче веле (31. 3. 2013). „Осиромашени уранијум отровао БиХ: Срби из Хаџића масовно умиру од рака“. rtrs.tv. РТРС Приступљено 9. 9. 2013.. 
  11. ^ „Гипс као сувенир: Кристијано Роналдо 11-годишњем фану сломио руку“. srednja.hr. 26. 7. 2013 Приступљено 9. 9. 2013.. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]