Судан

Из Википедија


Координате: 3°-22° СГ Ш, 22°-39° ИГД

Судан (Republic of the Sudan, или Republic of Sudan или на арапском جمهورية السودان Jumhuriyat as-Sudan) је највећа држава у Африци са главним градом Картумом.


Садржај

[уреди] Географија

Највећи део земље заузима висораван (300 до 1000 м) коју у смеру север-југ пресеца долина реке Нил која настаје код Картума спајањем Белог и Плавог Нила. Све суданске реке припадају сливу Нила и користе се за наводњавање, пловидбу и као извор хидроенергије.

На северу земље налазе се Либијска и Нубијска пустиња, готово без биљног покривача. На југу се простиру саване и тропске мочваре, а на истоку, западу и крајњем југу планине. Највиша тачка земље је 3.187 м високи Кињети.

Клима је на југу тропска, а на северу врућа пустињска. Главни еколошки проблеми су ерозија тла и опустињавање.


[уреди] Становништво

Популациона приамида Судана
Популациона приамида Судана

Према попису из 1981. број становника износио је 21 милиона. Због грађанског рата пописи од тада нису спровођени, а према проценама из 2003. Судан је имао 38 милиона становника. Становништво брзо расте у ширем подручју главнога града Картума (Картум-Омдурман-Северни Картум) у којем живи од 6–7 милиона људи, укључујући и два милиона избеглица из подручја на југу земље захваћених сукобима и пољопривредних зона погођених сушом.

Судан је снажно обележен присутношћу две различит култура и традиција – арапске на северу и афричке на југу. Унутар сваке од њих постоје стотине етничких, племенских и језичних скупина што знатно отежава ефикасну међусобну сарадњу.

Већи део земље заузимају северне покрајине у којима се налази и већина урбаних средишта. Становништво је у тим деловима углавном муслиманско (око 70%), а уз арапски говоре се и многи домаћи језици.

Porodica u Sudanu
Porodica u Sudanu

На југу и западу становништво припада традиционалним домаћим веровањима (око 20%) или хришћанству (око 10%). Грађански рат који се на овом подручју води с краћим прекидима од стицања независности 1956. изазвао је економску и демографску катастрофу.

Већи део становништва концентрисан је у долини Нила и његових притока. Посебно велика густина насељености је у главном памучном подручју земље, северном делу међуречја Белог и Плавог Нила. Пустињски предели на северу и северозападу готово су ненасељени.

Осим агломерације главног града величином се истиче и Порт Судан на обали Црвеног мора.

[уреди] Историја

У старом су веку у долини горњег Нила, на подручју између прве и шесте катаракте тада званом и Нубија, постојала три кушитска и мероетска краљевства. На њих је велик утицај извршила цивилизација Старог Египта с којом су се често сукобљавали, али и трговали и преузимали њене културне обрасце.

У трећем или четвртом веку на подручје Судана проширило се хришћанство, али средином 7. века са севера долази ислам који током следећих 1.000 година постаје доминанта вера. Важна краљевства средњовјековног Судана била су Макурија и Сеннар.

Године 1820. Суданом је завладао суседни Египат. Египатска власт, а посебно покушај укидања ропства у другој половини 19. века, који су подржале западне колонијалне силе, изазвали су велико незадовољство Суданаца па је 1880-их избила побуна под водством Мухамеда ибн Абдале (Махдија) која је након почетних великих успеха окруњених освајањем Картума 1885. и успоставом државе ипак угушена победом британске војске 1898. Формално кодоминијон Велике Британије и Египта, Судан је де фацто био под управом Британаца који су га поделили на напреднији арапски север и афрички југ који је препуштен хришћанским мисионарима.

Годину дана пре стицања независности 1956. на југу је избио грађански рат због незадовољства тамошњих хришћана хегемонијом муслимана у политичком и економском животу земље. Мировни је споразум постигнут 1972. после 17 година борби, али се рат поновно распламсао 1983. након укидања договорене аутономије југа и увођења елемената шеријата у суданске законе. Од неовисности, Суданом су углавном владали војни официри који су на власт долазили државним ударима. Генерал Омар ел Башир је дошао на власт државним ударом 1989, а победио на изборима 1995. Омар ел Башир је био други пут изабран за председника 30.12. 2000 Судана и обећао да ће наставити напоре за успостављање мира у земљи у којој је око два милиона људи погинуло у сукобима у грађанском рату или умрло од глади. Током 1990-их овдје је своју базу имао Осама бин Ладен. Године 2003. сукобиле су се провладине паравојне снаге Јањаwеед и неарапски исламски герилци у источној покрајини Дарфур.

Политичка мапа Судана
Политичка мапа Судана

[уреди] Спољашње везе
Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:

[уреди] Влада

[уреди] Новости

[уреди] Преглед

[уреди] Директоријуми

[уреди] Остало


Државе и територије у Африци
Северна Алжир · Египат · Западна Сахара · Либија · Мароко · Судан · Тунис
Западна Бенин · Буркина Фасо · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Зеленортска острва · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Обала Слоноваче · Сенегал · Сијера Леоне · Того
Централна Ангола · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Камерун · Република Конго · Сао Томе и Принципе · Централноафричка Република · Чад
Источна Бурунди · Еритреја · Етиопија · Замбија · Зимбабве · Кенија · Комори · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Џибути
Јужна Боцвана · Јужноафричка Република · Лесото · Намибија · Свазиленд

Зависне територије
УК: Британска територија Индијског океана · Света Јелена · Француска: Мајот · Реинион · Расејана острва ·
Португалија: Мадеира · Шпанија: Канарска острва · Шпанске суверене територије
Добављено из "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%83%D0%B4%D0%B0%D0%BD"
Други језици