Сукоб у Ликошану

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сукоб у Ликошану
Део
[[Слика:|300п|]]
Време: 28. фебруар 1998.
Локација: Ликошане, Косово и Метохија, Србија, СР Југославија
Узрок рата:
Резултат: Одлучна победа Полиције Србије
Промене у територији:
Сукобљене стране
Badge of Serbian police.jpg
Полиција Србије
UCK KLA.svg
Ослободилачка војска Косова
Заповедници
UCK KLA.svg Адем Јашари
Јачина
Губици
4 погинула
2 рањена
16 погинулих [1]
{{{подаци}}}

Сукоб у селу Ликошане (позната код Албанаца као Битка за Ћирез и Ликошане), у глоговачкој општини, десио се 28. фебруара 1998. године између ОВК и три полицијске патроле МУП-а Србије. То је био први значајнији сукоб након кога је промењен став према албанском терористичком покрету на Косову и Метохији.

Сукоб[уреди]

Сукоб је започео у 11.30 када је возило полиције упало у заседу током које је употребљен ракетни лансер и митраљез. Најближа патрола кренула је у операцију спасавања али су упали у заседу у селу Ликошане којом приликом су страдали Мирослав Вујковић (27) и Горан Радојчић (30), а Павле Дамјановић (38) и Славиша Матејић (28) су тешко рањени. Оклопно возило је послато у село као помоћ патроли. Док су прилазили селу у 12.20 из оближњих кућа је запуцано из ракетног лансера и митраљеза.

Полиција је спровела блокаду села из кога се пуцало и на хеликоптер МУП-а Србије. Током блокаде тешко су рањени Радојица Јовановић (29) и Милан Јовановић (27), који су касније подлегли ранама. У сукобила са полиција је убила 16 терориста, а деветорицу сумњивих ухапсила и одвела у Призрен.

У селу је заплењена већа количина оружја, мина и експлозива. Претрагом кућа заплењена су два тешка митраљеза, 4 пушке, 130 ручних граната, 24 минобацачке гранате, 13 килограма експлозива, 3000 метака и тд.

Након сукоба лешеви су однети у Приштинску болницу а касније су предати породицама. Аутопсија није рађена.

Медији[уреди]

Догађаји у Дреници, а пре свега у Ликошанима, Албанци су користили да представе као последицу српске репресије над недужним становништвом. Фотогафисани су убијени цивили, поређани ковџези и гробови, сцене кукњаве и вапаја. Ти шокантни снимци су одлазили у свет и ситуација се у САД, Немачкој, В. Британији и Француској представљала у потпуно искривљеном огледалу.[2]

Суђења[уреди]

Наташа Кандић оптужила је Даницу Маринковић да је, пред тридесетак полицајаца, наредила смакнуће речима: Ја ово нећу узети, убијте их. На суђењу Слободану Милошевићу у Хагу, као сведока одбране Даницу Маринковић је тужилац позвао на овај извештај што је она негирала и рекла да никада није била у селу Ликошане.[3]

Значај сукоба[уреди]

После сукоба, британски министар спољних послова Робин Кук тражио је хитан састанак Контакт групе због „прекомерног коришћења силе“ у Ликошану.

Две године након сукоба, на Косову и Метохији је обележена прослава „Битка за Ћирез и Ликошане 28. фебруар 98 - 28 фебруар 2000“, која је представљала терористичку пропаганду. Тада је истакнуто да су: „То биле прве битке, првих јединица ОВК... против српског окупатора.“ [4]

Извори[уреди]

  1. ^ http://www.bmlv.gv.at/pdf_pool/publikationen/01_kse1_02_tck.pdf Stefan Troebst: THE KOSOVO CONFLICT, 1998. (Serbian Raid against Drenica, February to March)
  2. ^ Društvo | Novosti.rs, Приступљено 1. 4. 2013.
  3. ^ Teško optužen - svedok, Приступљено 25. 4. 2013.
  4. ^ У Дреници обележена двогодишњица сукоба ОВК и полиције, 28. фебруар 2000., Приступљено 25. 4. 2013.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]