Сулејман Величанствени (ТВ серија)

Сулејман Величанствени
Оригинални назив	Muhteşem yüzyıl
Препознатљиво и као	Magnificent century
Жанр	историјска драма
Издавачка кућа	Tims Production
Сценариста	Мерал Окај
Режисер	Јамур Тајлан Дурул Тајлан
Улоге	Халит Ергенч Меријем Узерли Нур Фетахоглу Небахат Чехре
Земља порекла	Турска
Језик	турски
Број сезона	4
Број епизода	103+
Продукција
Продуцент(и)	Тимур Савџи
Локација	Истанбул Једрене Мармарис
Дужина трајања	~90 минута
Дистрибутер	Global Agency
Емитовање
Премијерно приказивање на	Show TV: 2011. Star TV: 2012 –
Премијерно приказивање	5. јануар 2011. – још траје
Емитовање у Србији
Први емитер	Прва српска телевизија
Формат слике	16:9
Премијерно приказивање	14. фебруар 2012. – 7. јануар 2013.
Претходник	Кад лишће пада Езел
Наследник	Езел Како време пролази
Спољашње везе
Званични сајт
Сајт продукције
IMDb профил

Сулејман Величанствени (тур. Muhteşem yüzyıl, дословно „величанствено столеће”) турска је телевизијска серија која се снима од 2010.

Прве две сезоне серије у Србији су приказане током 2012. и 2013. на Првој телевизији. Прва ТВ неће приказивати даље сезоне ове серије.

Синопсис

Почиње величанствени век Османског царства. Величанствени успон Султана Сулејмана у свом је замаху...

Када је као двадесетшестогодишњак отпочео своју владавину, Султан Сулејман имао је циљ — ојачати Османлијско царство, тако да буде непобедиво, снажније чак и од империје Александра Великог.

Владао је 46 година и за то време постао је највећи ратник и владар Истока и Запада. Сулејман је вест о наслеђивању престола примио 1520. године, док је био у лову. Несвестан да ће морати да влада у супротности са својим уверењима и сновима, он оставља супругу Махидевран и свог сина, принца Мустафу, у палати у Маниси. Са својим пријатељем Ибрахимом креће да преузме престо у Топкапи палати у Истанбулу.

Док су они започињали дуго путовање, отомански брод запловио је са Крима преко Црног мора, доносећи робиње, као дар Палати. Ту је била и Александра Лисовска, ћерка украјинског православног свештеника. Ова млада девојка отета је од породице и продата у бело робље. Била је непријатна према отоманским слугама на броду, несвесна да ће постати Хурем, султанија, мајка принчева, која ће заједно за супругом владати величанственим царством и бити сведок многих крвопролића и интрига.

Као и бацање света под ноге и велика страст која султана веже за Хурем имаће велику цену. Када види да је његов најбољи пријатељ и велики везир Ибрахим погубљен, Сулејман ће бити принуђен да нареди погубљење рођених синова... Игра моћи за Хурем ће бити крвава и немилосрдна. Али она ће прихватити све што води до коначне победе...

Сезоне

Сезона		Број епизода	Приказивање у Турској	Приказивање у Србији
	1	24 (1 – 24)	5. јануар 2011. – 22. јун 2011. (Show TV)	14. фебруар 2012. – 28. април 2012. (Прва ТВ)
	2	39 (25 – 63)	14. септембар 2011. – 6. јун 2012. (Show TV, Star TV)	30. април 2012. - 7. јануар 2013. (Прва ТВ)
	3	40 (64 – 103)	12. септембар 2012. – 19. јун 2013. (Star TV)	непознато

Сезонa 1

Султан Сулејман (познатији као Сулејман Величанствени) долаѕи на власт 1520. године после смрти свог оца Селима Првог. Вест о његовој смрти добија док је у Маниси у лову са својим најбољим другом Ибрахимом. Одмах креће на пут за Истанбул (Цариград) да шреузме Отомански престо и оставља за собом своју конкубину Махидевран и сина Мустафу који има око 5 година. По доспећу у престоницу именује Ибрахима за свог надзорника одаје и наређује погубљење Џафер-Аге (предводника морнарице).

У исто време, са Крима испловљава брод који преко Црног Мора за Константинопољ носи робиње као дар за новог Султана међу којима је и Александра Лисовска чија породица је побијена приликом Татарског напада на њено село. Она бива кажњавана због своје тврдоглавости и дрскости, али ни по доласку у Топкапи палату, она не показује намеру да се покори. Брзо бива стављена у Султанов харем. Прве ноћи у палати она има сан о својим родитељима који јој говоре да једино ако она постане моћна, ће моћи да освети своју породицу.

После ове прве ноћи, она показује велику интелигенцију и прихвата правила харема. Брзо запада у очи и самом султану једне вечери плешући за њега на забави коју је организовала његова султанија мајка Ајше Хафса. У међувремену у палату пристиже и Махидевран са својим сином Мустафом. Алекандра на султанов позив одлази у његове одаје, али тек друге ноћи је у могућности да види султана. Он јој даје име Хурем и бива очаран њоме, Махидевран брзо пада у сенку.

Следе сукоби између Махидевран и Хурем који кулминирају када недуго након сазнања о трудноћи, Махидевран изгуби дете. Бесна на Хурем она је испребија у ходнику што службеници харема покушавају да заташкају (Даје Хатун, Нигар Калфа и Зумбул-Ага) по наређењу Султаније Мајке. Сулејман је бесан када сазна шта се десило и Махидевран коначно губи његову наклоност. Хурем уз помоћ Сулејмана постаје муслиманка и од њега прима многе дарове. Две невине робиње страдају да би заташкале догађаје које је узроковала Махидевран. Ибрахим упознаје султана са Матракчи Насух - ефендијом који је изврстан играч матрака и искустан војник.

Султанова сестра Хатиџе се заљубљује у Ибрахима (надзорника одаја) и Гулфем Хатун подржава Султанију и преноси поруке између њих. Они се виђају у тајности све до великог похода на који су ускоро кренули. Османска војска осваја Смедерево, Београд и Земун, а краљ Мађарске бежи у Будим (Будимпешту). Султанова мајка покушава да искористи Сулејманово одсуство да уда Хурем за сина једног Паше, али Хурем остаје трудна. Махидевран покушава да је отрује прве вечери по султановом повратку у престоницу. Сулејман јој поклања живот једино ради свог сина Мустафе. Хурем рађа свог првог сина Мехмета 1521. године, недуго после Султановог повртака у престоницу. Такође добија своје одаје где се пресељује заједно са својом најбољом другарицом Маријом (Гулнихал). Ибрахим плашећи се њене моћи која брзо расте, управо Марију шаље султану два пута у кревет. Хурем је бесна, умало не убија своју пријатељицу. На крају јој шаље отровано крзно, и њено лице бива унакажено.

Из приче са Хатиџе, Хурем сазнаје за љубав између ње и Ибрахима. С једне стране се претвара да чува њену тајну зато што јој је пријатељица, али са друге не жели да Ибрахим стекне још већу моћ удајом за Султанову сестру. Сулејман и њена мајка планирају да је удају за сина једног Паше. На прослави њене веридбе, нова робиња коју је у палату довео Ибрахим, Викторија пали собу у којој се налазе деца, а после тога их спашава из пожара и тако задобија поверење царске породице. Предстоји захлађење између Хурем и султана када она оптужи Махидевран за све што се догодило те ноћи.

Хурем рађа своје друго дете, ћерку Михримах 1522. године за време опсаде Родоса. При повратку са Родоса чини се да ће опростити Хурем, али исте ноћи зове Махидевран у своје одаје. Између њих се не дешава ништа. Једна робиња Ајш-Хатун бива убијена када је открила да Викторија (Садика) нешто смера. Захваљујући свађи коју је тај дан имала са Ајше, Хурем бива оптужена за њено убиство и послата у Стару палату у Трабзону са својом ћерком. Ибрахим открива истину, захваљујући робињи која тврди да жена коју је видела те ноћи, због стаса није могла бити Хурем. Он нуду Хурем да се врати у палату под условом да пољуби скуте свим члановима царске породице.

Сви у палати сазнају за осећања између Хатиџе и Ибрахима захвлаљујући писму које при свом одласку у Паргу, Ибрахим који је постао велики везир после успешне опсаде Родоса, оставља султану. Султан шаље људе по њега да га врате из Парге и одобрава његов брак са својом сестром.

Хурем се враћа у палату, и у султаново срце. Следи много дана њихове узајамне љубави.

Сезонa 2

Хурем рађа своје треће дете и другог сина који добија ине Селим. Убрзо у њен живот се из прошлости враћа њен вереник Лео. Она не успева да га наговори да оде из престонице. Ибрахим одлази у Египат да донесе главу Ахмет-Паше који је иѕдао султана и државу. Он оставља своју супругу Хатиџе у другом стању. Султан одлази у лов, јаничари користе прилику да подигну побуну због велике количине злата која се потрошила на венчање Ибрахима и Хатиџе. Султан је у лов повео и Хурем, Мустафу и Мехмета. Они се враћају пре њега и бивају принуђени да се сакрију у палату Хатиџе Султане. При паљењу палате, Хатиџе губи бебу, а Лео бива тешко рањен.

Ибрахим сазнаје ко је Лео и мисли да је он Хуремин љубавник. Њега баца у тамницу, а султанију зове у своју палату. Тамо јој даје отроване слаткише и каже јој да бира које од њих ће наставити да живи. Хурем је опет трудна и трује Леа, али не без гриже савести. У међувремену у Ибрахимовом врту, Садика потеже нож на Сулејмана, али овај је баца на под и сазнаје да ради за краља Лајоша. Њу убијају, а њему објављују рат. Пред почетак похода на Будимпешту, Хурем рађа свог трећег сина који добија име Бајазит. Поход је успешан, Сулејман као свог новог управика одаја поставља чувеног Бали-Бега.

Сулејман по свом повратку зауставља побуну, нареди погубљење вођа побуне и војницима дели злато из трезора. Сулејман води љубав и са Садиком која сада ради за султанију Хатиџе. При приспећу две робиње из Русије, Хурем прави љубоморну сцену султану претећи му да ће отићи или се убити ако не пошаље те робиње одакле су дошле. Он је бесан, али на крају уради оно што је тражила и они се мире. У њихове животе улази Изабела Фортуна која је отета са свог брода од стране Турских гусара. Султан брзо бива очаран њоме што Хурем не подноси. Са друге стране, како Махидевран тако и сви женски чланови царске породице чине све да је ставе под око Султану. Хурем на разне начине покушава да је се отараси, али ништа нема ефекта.

Када је испунио своју сврху са принцезом Изабелом, он намерава да је се отараси. Наређује Нигар Калфи да је отрује знајући да ће султанија Хурем бити сматрана за кривца, али Нигар убија принцезину помоћницу и помаже Гул-Аги да је вежу и одвуку у перионицу. Принцеза мистериозно нестаје следећег јутра. Иако немају никаквог доказа за то, сви тврде да је мртва и да ју је Хурем убила. Хурем прича Михримах о томе како ће све да уради да заштити њу и њену браћу, како ће се отарасити султанове мајке, Махидевран, Мустафе. Султан сазнаје за ово од своје мајке и зове је у своје одаје, али јој прашта још једном.

Хатиџе рађа свог првог сина којем дају име Мехмет. Хурем га спашава при порођају, али касније жели да отрује Ибрахима. Успева да се он онесвести, али не успева да га убије. Његов син се разболео од тог отрова који се преноси преко коже, али успевају да га спасу. Хатиџе заспи приликом дојења и ненамерно удави бебу. Ибрахим окривљује Хурем за смрт свог сина и носи Сулејману Леов дневник, али док је терао Хурем да га гласно чита султану добили су вест да је Хатиџе покушала да изврши самоубиство. Хурем баца књижицу са терасе, али она пада у руке Махидевран. Нигар га краде, али после неког времена тефтер опед запада Махидевран у руке и она га предаје султановој мајци која разуме Леов језик. Она је шокирана када га прочита и зове Хурем у своје одаје. По свим изгледима, Хурем се овај пут неће извући. Хурем покушава да јој објасни да Лео није њен љубавник и да је Сулејман њена једина љубав.

Валиде добија срчани удар и пада на под. Даје даје тефтер Хурем јер не жели да види њу и њену децу погубљене, а за узврат добија тапију за земљу. Хурем пред Валидом пали тефтер. Хурем добија жељу да гради на Меки и Медини у добротворне сврхе, из тог разлога Султан јој даје слободу јер само слободна жена може да гради на Светој земљи. Сви су напети због ове одлуке, али Хурем жели и венчање јер није пристојно да муслиманка спава са мушкарцем неудата. Султан је шаље у изгнанство са својом ћерком у кућицу за лов. Једном приликом док је Михримах болесна он их посећује и тамо проводи ноћ са својом ћерком.

Валиде наређује Ибахиму да унајми људе који ће убити Хурем плашећи се да ће успети у својој намери да се венча са Султаном. Зове је у палату да види своје синове у сред ноћи и поставља јој заседу. Даје Хатун у последњем тренутку шаље Бали-Бега да јој помогне. Хурем успева да побегне, али пада у јарак и бива тешко повређена. Сулејман је проналази и враћа у замак, царска породица долази да јој пожели брзо оздрављење.

Следи церемонија обрезивања принчева Мустафе, Мехмета и Селима. У истом дану следи чин венчања султана са Хурем што је у народу и у његовој породици примљено са филозофском уздржаношћу. Валиде се онесвешћује, а Махидевран је шокирана и бесна...

Улоге

Глумац:	Улога:
Халит Ергенч	Сулејман Величанствени
Меријем Узерли Вахиде Гордум	Рокселана, султанија Хурем
Нур Фетахоглу	султанија Махидевран
Небахат Чехре	султанија мајка Ајше Хафса
Окан Јалабик	Ибрахим-паша Паргалија
Селма Ергеч	султанија Хатиџе
Мехмет Гунсур	принц Мустафа
Пелин Карахан	султанија Михримах
Гурбеј Илери	принц Мехмет
Озен Гувен	Рустем-паша
Дениз Чакир	султанија Шах
Филиз Ахмет	Нигар-калфа
Селма Кечик	Даје
Нихан Бујукагач	Гулшах
Селим Бајрактар	Зумбул-ага
Селен Озтурк	Гулфем
Пинар Чаглар	султанија Бејхан
Фатих Ал	Матракчија Насух
Енгин Гунајдин	Ђул-ага
Хасан Кучукчетин	Искендер Челебија
Алп Екен	Папа Климент VII
Бурџу Туна	Гулнихал / Марија
Џансу Дере	Фирузе
Садет Аксој	Садика / Викторија
Езги Ејубоглу	Ајбиге
Бурак Озџивит	Бали-бег Малкочоглу
Бенгузар Корел	Моника Тереза
Ипек Јалова	Исабела Фортуна
Сабина Ајрула Тозија	Афифе Хатун

Приказивање и пријем у Србији

Уочи завршетка најгледаније стране серије у Србији, Кад лишће пада, чије је емитовање трајало пуних 15 месеци, Прва српска телевизија је почетком фебруара 2012. организовала СМС гласање путем којег су гледаоци били у прилици да одлуче коју серију желе да прате у термину од 20 часова. Поред Сулејмана Величанственог, у оптицају су биле још две турске серије, Езел и Плач виолине, те хрватска Ларин избор. Како би гледаоци били боље упознати са њима, прве епизоде свих серија емитоване су у вечерњим терминима, у периоду од 13. до 16. фебруара. Након 17-дневног гласања, у недељу 29. фебруара, Сулејман Величанствени је проглашен победником са освојених 27,70% гласова (Езел 26,30%, Ларин избор 23,46%, Плач виолине 22,54%). Приказивање серије је настављено другом епизодом од 27. фебруара. Исте вечери серију је пратило више од милион и 700 хиљада гледалаца (амр 13% у општој популацији). Серија је и у даљем току емитовања наставила да остварује добру гледаност и задржала позицију најгледаније стране серије у земљи.

Упркос високим резултатима гледаности, серија је изазвала и мноштво негативних реакција, посебно након емитовања епизода у којима се приказује пад Београда (1521). Самом чину освајачког похода на Београд посвећено је мало минутаже, па је исти деловао доста једноставније од оног коме кроз историју сведочи мноштво чињеница. Реакције су стизале од самих гледалаца, медија, али и историјских критичара.

Историчар Чедомир Антић сматра да серија представља културну пропаганду Турака, те да држава треба да реагује и спречи даље емитовање исте. Серији је замерено и то што је освајање Београда представила као рат Турака са Угарима, упркос чињеницама које говоре о томе да је рат вођен са Србима, пошто је Угарска у то време била знатно слаба, а помоћ са стране није стигла. Неколико стотина Срба, на челу са војводом Петром Овчаревићем, бранило је град који су Турци безуспешно нападали већ 150 година пре Сулејмана.

Према српском историчару и академику САНУ, Радовану Самарџићу, који је опсаду Београда описао у књизи Сулејман и Рокселана, освајање Београда било је највећи османски поход до тог времена, а мере које је Сулејман спроводио на рачун Срба биле су изузетно свирепе.

Поред тога, иако је Београд тада припадао Угарској, његови житељи су пре свега били Срби, а не искључиво Угри, како је приказано у серији. Након заузимања града, Сулејман у серији становништву поручује да не брину, јер ће Турци опростити свима који моле за милост. „Он јесте пустио целокупну угарску посаду да се повуче, али је око 2.000 српских породица из Београда протерао у околину Цариграда, јер том становништву Турци једноставно нису веровали. У серији су те неистине спаковане питко да би их прихватили гледаоци“ – наводи проф. Ема Миљаковић за Вечерње Новости.

Оспораван је и приказ харема, који је у стварности изгледао доста суровије. Његове станарке су довођене са пијаца робља, многима су тим поводом страдали и чланови породице, а кроз серију у харему живе безбрижно, раскошно и прижељкују тренутак када ће да посете султанове одаје.

Саму серија у Србији се доживљава као турска пропаганда, којом је ревидирана верзија историје, те да се њом турско царство представља као толерантно, мултиетничко и мултиверско. Уопштено, сам прилив турских серија на просторе Европе сматра се саморекламом пред европским народима, кроз настојање да Турска што пре постане члан Европске уније.

Приказивање серије о величанственом веку турске историје, изазвало је и реакције десничарских организација. Ултрадесничарски покрет „Наши“ је крајем марта 2012. широм Београда облепио плакате са порукама протеста.

Ипак, многи серију доживљвају као и сваку другу теленовелу. Сценариста оваквог пројеката није обавезан да се држи историјских чињеница, а с обзиром на то да се ради о серији у којој преовладавају елементи драме, уобичајно је да се више пажње посвећује љубавном животу протагониста и дешавањима у оквиру њихове заједнице.