Султанија Хатиџе (ћерка Селима I)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Султанија Хатиџе)
Султанија Хатиџе
Лични подаци
Датум рођења1491
Место рођењаТрабзон,
Датум смрти1543 (старост 51–52)
Место смртиИстанбул,
Породица
Супружник
ПотомствоОсманшах-бег
Мехмедшах-бег
Нефисе-султанија
Фатма-султанија
РодитељиСелим I
Ајше Хафса султанија
ДинастијаОсманска династија

Султанија Хатиџе (тур. Hatice Sultan) је рођена 1491. године. Била је ћерка турског султана Селима I са његовом женом Ајше Хафсом, и сестра султана Сулејмана I Величанственог, султаније Бејхан, султаније Хафизе и султаније Фатме.

Биографија[уреди | уреди извор]

Хатиџе је 1509. године удата за Шехит Мехмед-пашу[2], који је умро пред крај владавине њеног оца Султана Селима. Утврђено је да је Хатиџе из овог брака имала сина Осман-шаха[3].

Хатиџе је у мају 1524. године други брак склопила са Великим везиром Ибрахим-пашом Паргалијом[4]. Свадбено славље је било веома величанствено, трајало је 15 дана и коштало је ризницу много новца. То је изазвало незадовољство међу јањичарима и потом их гурнуло на устанак. Султан Сулејман је младенцима поклонио огромну палату на хиподрому у Истанбулу.[5]

Са Ибрахимом је имала троје деце: Мехмедшах-бега (ум. 1541)[6], Нефисе-султанију (ум. 1582), и Фатму-султанију[7].

Ибрахим-паша је остао на истој дужности током читавих дванаест година брака. Како су његова моћ и богатство расли, тако је расла и охолост, а он се понашао као да је он главни, а не султан. Ово је дубоко узнемирило султанову жену Хурем-султанију, која је планирала Ибрахимов пад.

У ноћи Рамазана, 15. марта 1536. године, Сулејман је наредио Ибрахиму да преспава у палати, да би следећег јутра био пронађен задављен по наређену султана у својим одајама. Речено је да је нађен са траговима који показују да је задављен након жестоке борбе[8].

Када је Ибрахим-паша погубљен, амбасадор Карла V, Ожје Гилен де Бизбек написао 21. марта 1536. године[7]:

 Након што је Ибрахим-паша задављен, његово тело је тајно изнето из палате и, кријући се чак и од супруге Хатиџе, сахрањено је на непознатом месту. Потпуно сам ужаснут! Хатиџе-султанија наредних дана може да очекује брак са још једним пашом, зато што је статус султаније удовице у палати непожељан.

Према Радовану Самарџићу, Хатиџе је за Ибрахимову смрт кривила Хурем, коју је толико презирала да се удаљила од свог брата.[9]

Верује се да је султанија Хатиџе преудата за Хусрев-пашу Соколовића када је именован другим везиром.[10] Како је Хусрев-паша именован другим везиром 1538. године, вероватно се и убрзо склопио брак.

Смрт[уреди | уреди извор]

Речено је да је једна од Хатиџиних кћери наредила изградњу џамије у Аксарају у част своје мајке 1543. године, када је Хатиџе и преминула.[11] Сахрањена је поред своје сестре Хафизе у џамији свог оца. У октобру 1543. године, Сулејман је наредио да се изгради гробница са куполом на врху Хатиџиног гроба.

'Величанствено столеће'[уреди | уреди извор]

Популарна хит серија говори о животу на двору султана Сулејмана Величанственог.Улогу султаније Хатиџе глуми Селма Ергеч.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „TUBA” (на језику: турски). Harvard University Printing Office. 1977. стр. 68. 
  2. ^ Alderson 1956, table XXIX (прим. 10).
  3. ^ Савременици тврде да је Османшах био љубимац султана Сулејмана. Могао је бити намесник по властитој жељи где је год хтео. Према причама, султан Сулејман је више пута у срџби знао да каже синовима да га не срде, јер ће у супротном Кара Османшаха начинити својим наследником. Османшах је умро 1568. године у Скопљу, у селу Копчићима, где је и покопан.
  4. ^ Peirce 1993, стр. 66.
  5. ^ (1) Uzunçarşılı 1988, 3 Cild, p.63.
  6. ^ Ebru TURAN (2009). „The Marriage of Ibrahim Pasha (ca. 1493—1536)” (на језику: енглески). 41 (Turcica изд.): 35. ISSN 0082-6847. 
  7. ^ а б Sakaoğlu 2008, стр. 151.
  8. ^ Jenkins 1911, стр. 109.
  9. ^ Samardžić 1987.
  10. ^ „Prilozi za orijentalnu filologiju” (на језику: бошњачки). Institut. 2013. стр. 234. 
  11. ^ Işli, Necdet (2008). Aksaray the heart of Istanbul. İstanbul Büyükşehir Belediyesi Kültür İşleri Daire Başkanlığı. стр. 88. ISBN 978-9-944-37045-5.