Сумпор-моноксид

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сумпор-моноксид
Skeletal formula of sulfur monoxide
Spacefill model of sulfur monoxide
IUPAC име
Назив по класификацији Оксидосумпор[1]
Идентификација
CAS регистарски број 13827-32-2 YesY
PubChem[2][3] 114845
ChemSpider[4] 102805 YesY
MeSH sulfur+monoxide
База података биолошки релевантних молекула 45822
СМИЛЕС
InChI
Бајлштајн 7577656
Гмелин Референца 666
Својства
Молекулска формула SO
Моларна маса 48.064 g mol-1
Тачна маса 47.966985312 g mol-1
Агрегатно стање Безбојни гас
Растворљивост у води Реактиван је
log P 0.155
Термохемија
Стандардна енталпија стварања једињења ΔfHo298 5.01 kJ mol-1
Стандардна моларна ентропија So298 221.94 J K-1 mol-1
Опасност
NFPA 704
NFPA 704.svg
4
3
4
 
Сродна једињења
Сродна једињења Сумпор диоксид Сумпор триоксид

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Сумпор-моноксид (сумпор(II)-оксид) је неорганско хемијско једињење хемијске формуле SO.

Хемијска формула[уреди]

Историјат и добијање[уреди]

Шенк је 1935. добио сумпор-моноксид помешан са сумпор-диоксидом сагоревањем сумпора под одређеним условима. Тврдио је и да га је добио 1932. дејством електричног пражњења на смешу сумпор-диоксида и сумпора на ниским притисцима.[5]

Физичко-хемијске особине[уреди]

Ово је безбојан гас који се врло лако распада, посебно у присуству воде и органских материјала. Једини се са кисеоником уз пропуштање варнице и тада даје сумпор-диоксид, а са металима гради сулфиде.[5]

Извори[уреди]

  1. ^ „sulfur monoxide (CHEBI:45822)“. Chemical Entities of Biological Interest. UK: European Bioinformatics Institute. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. ^ а б Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.

Спољашње везе[уреди]