Сунчаница (гљива)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак Сунчаница (вишезначна одредница).
Сунчаница
Macrolepiota procera 5.JPG
Систематика
царство: Fungi
раздео: Basidiomycota
класа: Basidiomycetes
ред: Agaricales
породица: Entolomataceae
род: Macrolepiota
Биномијална номенклатура
Macrolepiota procera
(Scop. ex Fr.) Sing.
Екологија таксона
Животна форма:
детритојед

Сунчаница (лат. Macrolepiota procera), позната још и као козарка, прстенка и срндаћ, јестива је гљива, расте у свим шумама, а нарочито у мешовитим и багремовим, али и на ливадама, а има је и у воћњацима. Веома је честа, а расте на разним надморским висинама.[1] Време раста у касно лето и у јесен (од септембра до новембра). Једе се само шешир (који се често у кулинарству похује) и сматра се једном од најукуснијих посластица.

Изглед и распознавање[уреди]

  • Шешир: пречника 10-30 см., округао или јајолик, старији отворен са испупченим теменом, основна боја сивосмеђа са тамнијим љуспама, испупчење тамносмеђе.
  • Листићи: бели, густи, мекани.
  • Дршка: висока 20-40 см., танка, ваљкаста, шупља, ишарана тамносмеђим љускама, дно гомољасто задебљано, носи трајни покретни прстен.
  • Месо бело, мекано, пријатног укуса и мириса и често има примесе ружичасте боје.
  • Споре у маси беле.

Слике[уреди]

Сродне врсте:[уреди]

Напомена: Опис гљиве у овом чланку није потпун нити је довољан за коректну и сигурну идентификацију гљиве. Непажњом врло лако се јестиве гљиве могу помешати са отровним. Уколико се поједу отровне уместо јестивих гљива, може доћи до тешких оштећења појединих органа, а неретко и до смрти оног који их је појео. Стога вам никако не препоручујемо да, ако желите да скупљате гљиве, користите само опис из овог чланка како бисте их препознали, већ да се темељније и детаљније обавестите о изгледу исте као и начину за њено препознавање код неког стручњака за гљиве.

Референце[уреди]

  1. ^ Политикин забавник број 2965. Датум: 5.12.2008. Кратка прича о печуркама: „двадесет величанствених“, стр. 54. Издаје и штампа: Политика АД. Београд.

Литература[уреди]

  • Мартић, М. 2003. Наше гљиве. Легенда: Чачак. ISBN 86-7784-049-4

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Сунчаница (гљива)