Сунчаница (гљива)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак Сунчаница (вишезначна одредница).
Сунчаница
Macrolepiota procera 5.JPG
Систематика
царство: Fungi
раздео: Basidiomycota
класа: Basidiomycetes
ред: Agaricales
породица: Entolomataceae
род: Macrolepiota
Биномијална номенклатура
Macrolepiota procera
(Scop. ex Fr.) Sing.
Екологија таксона
Животна форма:
детритојед

Сунчаница (лат. Macrolepiota procera), позната још и као козарка, прстенка и срндаћ, јестива је гљива, расте у свим шумама, а нарочито у мешовитим и багремовим, али и на ливадама, а има је и у воћњацима. Веома је честа, а расте на разним надморским висинама.[1] Време раста у касно лето и у јесен (од септембра до новембра). Једе се само шешир (који се често у кулинарству похује) и сматра се једном од најукуснијих посластица.

Изглед и распознавање[уреди]

  • Шешир: пречника 10-30 см., округао или јајолик, старији отворен са испупченим теменом, основна боја сивосмеђа са тамнијим љуспама, испупчење тамносмеђе.
  • Листићи: бели, густи, мекани.
  • Дршка: висока 20-40 см., танка, ваљкаста, шупља, ишарана тамносмеђим љускама, дно гомољасто задебљано, носи трајни покретни прстен.
  • Месо бело, мекано, пријатног укуса и мириса и често има примесе ружичасте боје.
  • Споре у маси беле.

Слике[уреди]

Сродне врсте:[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Политикин забавник број 2965. Датум: 5.12.2008. Кратка прича о печуркама: „двадесет величанствених“, стр. 54. Издаје и штампа: Политика АД. Београд.

Литература[уреди]

  • Мартић, М. 2003. Наше гљиве. Легенда: Чачак. ISBN 86-7784-049-4

Спољашње везе[уреди]