Сунчев систем

Из Википедије, слободне енциклопедије

Сунчев систем или Соларни систем садржи Сунце и сва небеска тела која су гравитационо везана за њега. Сунчев систем је подручје у васиони где је његова гравитациона сила доминантна, тј. већа од гравитационих сила других звезда и Галаксије. Небеска тела која припадају Сунчевом систему су: планете, њихови природни сателити и мала тела Сунчевог система. У мала тела Сунчевог система спадају: астероиди, објекти у Кајперовом појасу, комете, метеориди и међупланетарна прашина.

Израз соларни је изведен из речи Sol, што је латинско име за Сунце. Сунчев или Соларни систем постоји само један, јер је једино у нашем систему централна звезда Сунце.

Израз Сунчев систем се користи и за назив планетарног система око Сунца. А понекад се, неправилно, за друге планетарне и звездане системе употребљава израз соларни или сунчев систем.

Садржај 1 Својства Сунчевог система 1.1 Небеска тела која чине Сунчев систем 1.2 Региони Сунчевог система 2 Особине планета 3 Особине патуљастих планета

[уреди] Својства Сунчевог система

[уреди] Небеска тела која чине Сунчев систем

• Сунце припада звездама спектралне класе Г2. Чак 99.86% масе целог Сунчевог система отпада на масу Сунца.
• Планете су највећа тела у Сунчевом систему и има их осам. Наводимо их према удаљености од Сунца, од најближег до најдаљег: Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун.
• Патуљасте планете су нова категорија небеских тела (уведена 2006. г.), које не испуњавају све критеријуме да би биле назване планете, али су сферична. Тренутно пет тела су проглашена патуљастим планетама: Церес у астериодном појасу између Марса и Јупитера, Плутон, Хаумеа, Макемаке у Кајперовом појасу, и Ерис у расејаном диску.
• Природни сателити или месеци су већа тела која могу да круже око планета, патуљастих планета или астероида.
• Астероиди су мања тела која се доминантно налазе у главном астероидном појасу.
• Кентаури су објекти по физичким особинама између комета и астероида и налазе се у региону великих планета.
• Објекти у Кајперовом појасу и расејаном диску су готово потпуно залеђена тела која се налазе иза Нептунове орбите.
• Комете су грудве леда и прашине које кад се приближе Сунцу почињу да се топе. Резервоар комета у Сунчевом систему је Ортов облак.
• Метеороиди су тела мања од астероида.
• Међупланетарна прашина је одговорна за појаву зодијачке светлости.
• Прашина и друга ситна тела круже око планета од чега настају планетарни прстенови.
• Свемирски отпад су комади или тела која су људског порекла и већином се налазе у орбити око планете Земље.

[уреди] Региони Сунчевог система

• Планетарни регион у којем се налазе свих осам планета. Простире се 30 АЈ од Сунца.
• Главни астероидни појас се налази између орбита Марса и Јупитера. У њему се налази већина астероида у Сунчевом систему и једна патуљаста планета, Церера.
• Кајперов појас је у облику диска који се простире иза планете Нептун у ширини од 30 АЈ до 50 АЈ од Сунца. У њему се налазе 3 патуљасте планете.
• Расејани диск се наставља на Кајперов појас и протеже се до неколико хиљада астрономских јединица од Сунца. У њему се налази једна патуљаста планета, мада је велика већина објеката у овом делу Сунчевог система још увек непозната. Понекад се расејани диск сматра делом Кајперовог појаса.
• Ортов облак је сферични облак који се простире од 10 000 АЈ до 100 000 АЈ од Сунца. Верује се да је ова област извор комета.
• Хелиосфера је област у којој је притисак Сунчевог ветра јачи од притиска честица међузвезданог простора. Овај мехур око Сунца има полупречник нешто више од 100 астрономских јединица и завршава се негде у расејаном диску.

[уреди] Особине планета

За више информација погледајте Планете Сунчевог система (табела)

Све особине и мере у доњој таблици су релативне у односу на планету Земљу, што значи значи да је: маса дата у масама Земље, велика полуоса у астрономским јединицама, орбитални период у годинама, а период ротације у данима.

Планета	Пречник екватора	Маса	Велика полуоса	Орбитални период	Период ротације
Меркур	0.382	0.06	0.38	0.241	58.6
Венера	0.949	0.82	0.72	0.615	243
Земља	1.00	1.00	1.00	1.00	1.00
Марс	0.53	0.11	1.52	1.88	1.03
Јупитер	11.2	318	5.20	11.86	0.414
Сатурн	9.41	95	9.54	29.46	0.426
Уран	3.98	14.6	19.22	84.01	0.718
Нептун	3.81	17.2	30.06	164.79	0.671

[уреди] Особине патуљастих планета

Као и у претходној тебели, све особине и мере су релативне у односу на Земљу.

Патуљаста планета	Пречник екватора	Маса	Велика полуоса	Орбитални период	Период ротације
Плутон*	0.24	0.0017	39.5	248.5	6.5
Ерида	0.074	0.0028	67.7	557
Церера	0.19	0.00016	2.8	4.6	0.378
Хаумеа	0.154	0.0007	43.3	285.4	0.167
Макемаке	0.12	0.0007	45.8	309.9

^*Међународна астрономска унија је сврставала Плутон у планете од његовог открића 1930. до 2006. године.