Супрематизам
Из Википедије, слободне енциклопедије
Супрематизам је један уметнички правац у историји уметности, архитектури и апстрактном слиакарству који је у сродству са футуризмом и конструктивизмом и настао је у Русији где се развијао између 1915. године до тридесетих година 20. века.
Садржај |
[уреди] Развој
Суперматизам је био развијан од стране Казимир Маљевича ( 1878. - 1935.) који је сам овако назвао своја дела која је стварао, после његове нео- примитивистичке и кубофутуристичке фазе у години 1912/13. Овај правац је пре свега утицао на Де Стијл и Баухаус. Ту се ради о једној беспредметној, апстрактној уметности, слободној уметности која своја дела своди у једноставне геометријске облике квадрата, троугла, крижа или чистих линија. Најзначајнија дела Казимира Маљевича су Црни квадрат на белој позадини (1913), Црвени квадрат (1915) и Бели квадрат на белој позадини (1919).
[уреди] Историја супрематизма
Обично се супрематизам дели на три фазе, стадија:
- црни стадијум,
- црвени стадијум,
- бели стадијум,
по серији квадрата које је стварао руски сликар Маљевич творац овога уметничког правца. Године 1917. се у групу око Маљевича укључују и сликари Наум Габо и Антоан Певснер који се у Русију вратио из западне Европе. Настанак овог правца се датира у години 1913. када је Маљевич изложио свој Црни квадрат. Теоретски манифест изашао је године 1915 и био је створен за помоћи и уз сарадњу са Мајаковским и другим припадницима совијетског авангардног покрета. Осим другог под утицајем идеалистичког принципа "економије мишљења" наглачавао је супрематизам у својој платформи неопходност "економичних форми" и за најекономичнију форму је сматрао Маљевич своје слике квадрата Црни на белој позадини а још економичнији би био по његовом мишљењу оставити сасвим бело и чисто платно као таково.
[уреди] Црни квадрат
Маљевичево инициално дело је Црни квадрат на белој позадини који је насликан као уљана слика 1913. и изложено је у Петрограду 1915. године и Маљевич га је назвао "Неуоквирена икона мога времена", како је душа сликарске тредиције у Русији била икона и као и сви руски сељаци своју "икону" је окачио у источни ћошак изложбе. Реакције на ову слику су биле поражавајуће и названа је "мртав квадрат" или "персонификација ноћи" и слично.
1915. године следи Црвени квадрат који се као и црни налази данас у државном музеју у Петрограду и за Маљевича је ово био "сигнал за револуцију" и даље су следили слике у боји.
1919. насликао је Маљевич Бели квадрат и његови супрематистички експерименти су били при крају и добили овако свој заврчни облик а за Маљевича је ово израз чисте беспредматне апстракције и уметности.
Супрематизам у сродним уметностима
1918. године водио је Маљевић атеље са Надежда Удалзовом и око њих се окупила група у којој су били Вера Јермолајева, Ел Лисицки, Варвара Степановна и Натан Алтман. Супрематизам је утицао на развој слупптуре, архитектуре и уметничких заната. И ако је у Маљевичевој естетици било и анархистичких елеманата, тако је он сматрао и позивао на унишетење ликовне уметности старог света, он је решио многе важне ликовне проблеме, неки ликовни резултати имају експеримантални значај али он даје нови импулс и у композицији у архитектури, где се ту првенствено мисли на његова скулптурална дела које је називао архитектонама када се исказао и у скулптури а његово дело је такође искориштено у примењеној графици и уметничким занатима.
[уреди] Ел Лисицки- мост ка западу
Најзначајнији уметник који је био присталица од Маљевича развијаних форми био је Ел Лисицки који је радио интензивно на супрематизму 1919. - 1923. године. Ел Лисицки је био одушевљени присталица супрематизма и поштовалац Маљевичевих дела и пренео је његове идеје на скулптуру израђујући своје конструкције.
Лисицки је путовао 1923. године у Берлин, Хановер и Дрезден где се сусретао са групом Де Сила и Баухауза и преносио им идеје које су се гајиле у супрематизму.
[уреди] Односи са новом Русијом
Уметничка и политичка револуција у Русији се догађала у исто време и паралелно. Супрематизам је била безпредматна уметност и у прво време је био један период када се сматрало да он може да допринесе и пропагира идеје политичке револуције и завладало је мишљење да се држава не треба да меша у уметност али са појавом "Нове економске политике" које је захтевала да уметност треба да помаже политику и ови захтеви су довели до појаве социјалистичког реализма у Совјетском Савезу и по мишљењима совијета и комунистичких политичара ова уметниост је била неразумљива за пролетеријат и била је неприхватљива.
Маљевич је 1926. године путовао у [[Немачка |Немачку]] и покушавао је да нађе посао у Баухаузу али се враћа у Русију натраг, он је одустао од супрематизма и слика сада у касно импресионистичком и кубофутуристичком стилу.
Нема сумње да је супрематизам био један од најважнијих догађаја у уметности овога времена.
Рехабилитација авангарде у совијетској уметности почела је са Перестројком 1988. године у Петрограду ретроспективом дела од Казимира Маљевича.
[уреди] Литература
- PSN, Československa akademia vied, Prag 1963.
- Přehledný kulturní slovnik, Mladá fronta, Prag 1964.
- de Wikipedija
[уреди] Спољашње везе
- New Statesman on Suprematist Porcelain
- smARThistory: Malevich, Suprematist Composition: White on White
| Покрети у уметности |
| Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелити · Академизам · Импресионизам · Неоимпресионизам · Постимпресионизам |
| ХХ век |
| Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Плави јахач · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам |
