Сутјеска (река)
| Сутјеска | |
|---|---|
 |
|
| Дужина | 36 km |
| Површина слива | 322 km² |
| Извор | планина Волујак |
| Области |  Република Српска |
| Земље слива |  Босна и Херцеговина |
| Важније притоке | Хрчавка |
| Слив | Црноморски |
| Градови | Суха, Тјентиште, Попов Мост, Чурево |
| Пловност | није пловна |
Сутјеска је лева притока Дрине која највећим делом протиче кроз истоимени национални парк на подручју Општине Фоча. Њена укупна дужина је 36 километара. Површина слива износи 322 километра. Припада Црноморском сливу.
Садржај |
Ток Сутјеске [уреди]
Извире испод врха Власуља на планини Волујак на надморској висини од 1520 метара. У горњем току тече на северозапад, у средњем на североисток, а у доњем на исток. Утиче у Дрину код села Космана на надморској висини од 437 метара. Њен просечан пад износи 30,1 промила. Сутјеска тече кроз узану и дубоку долину чије су стране већим делом пошумљене. Између планине Товарнице и Волујка прелази у клисуру са странама које се скоро окомито дижу до 1.000 метара изнад реке. Има неколико проширења са мањим насељима Суха, Тјентиште, Попов Мост и Ћурево. Због великог пада од 1.037 метара врло је брза и располаже са око 20.000 kWh хидроенергије.[1] Десне су јој притоке Сушки поток и Перућица (са водопадом високим 71 метара), а леве Трлоришница, Клобучарица, Јабушница, Усовички поток и Хрчавка.
Између долине Сутјеске и западних огранака Маглића простире се прашума Перућица са површином од 1434 ha, која представља јединствени шумски резерват у Европи. Законом који је 1962. године прогласила Народна скупштина СР БиХ у ондашњој ФНРЈ, шире подручје Сутјеске у површини од 17.500 ha проглашено је националним парком. Данас је то Национални парк Сутјеска који је Народна скупштина Републике Српске прогласила природним и јавним добром Републике Српске и чијом се заштитом и управом бави Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.
Историја [уреди]
Крајем маја 1943. године, Сутјеска је код Тјентишта била поприште битке за време Пете непријатељске офанзиве. Та је битка остала упамћена под називом битка на Сутјесци.
Извори [уреди]
- ^ Енциклопедија Југославије: Србија – Ж (књига осма). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1971. година, 220. стр.
Литература [уреди]
- Мала енциклопедија Просвета, Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 86-07-00001-2
- Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије Сарајево: „Свјетлост“; ISBN 86-01-02651-6
Спољашње везе [уреди]
