Суфражеткиње

Из Википедије, слободне енциклопедије

Суфражеткиња (енглески suffragette) је назив који се крајем 19. и почетком 20. века у англосаксонским земљама, а поготово у Уједињеном Краљевству користио за припаднице покрета за једнако право гласа мушкараца и жена, односно увођење женског права гласа. Израз suffragette долази од енглеске речи suffrage за право гласа.

Суфражеткиње у САД[уреди]

Главни штаб суфражеткиња у Кливленду, 1912.

Израз се данас користи за све припаднице тог покрета, али је у своје доба имао пејоративан призвук, односно њиме су се описивали пре свега припаднице радикалне фракције, окупљене око Женске социјалне и политичке уније на челу с Емелине Пенкруст. Општи израз за чланове покрета - било радикалне, било конзервативне, односно мушкарце и жене, био је суфражисти/це. Тај се израз преферирао у САД, где је покрет у правилу био умјеренији него у САД. У УК се израз суфражист користио за чланове Националне уније друштава за женско право гласа (NUWSS).

Суфражеткиње у УК[уреди]

Суфражеткиње у Британији су изазвале велику пажњу, али и контроверзе тиме што су се користиле методама директне акције као што је везивање за пруге, подметање ватре у поштанске сандуке, разбијање прозора, а понекад и постављање мањих бомби. Једана од најспектакуларнијих таквих акција се догодила када на коњској утрци Епсом Дерби, када је суфражеткиња Емили Дајвисон, искочила и била насмрт прегажена од краљевог коња 1913. године. Многе од њених суборкиња су биле затваране, на што су реаговале организовањем штрајкова глађу, што је, пак, власти терало да користе присилно храњење.

Настојећи спречити да суфражеткиње стечу симпатије, британска влада је донела тзв. Закон о мачки и мишу којим су се затворенице обољеле због штрајка глађу пуштале, а хапсиле тек након опоравка.

Спољашње везе[уреди]