Сухој ПАК ФА
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Сухој ПАК ФА (рус. Перспективный авиационный комплекс фронтовой авиации), под радном ознаком Т-50, је програм руског ловца пете генерације. Његова основна намена је ловца–пресретача. Смањене је уочљивости (енгл. stealth), што треба да му омогући непримећеност од стране противничких радара и других сензора, у току операција у ваздушном простору. Могућност летења са надзвучном брзином, на режиму рада мотора без допунског сагоревања, односно суперкрстарење, му ствара велику предност у борби за превласт у ваздушном простору. Биће у стању да се супростави америчким ловцима пете генерације, F-22 раптор и F-35. Програм Сухој ПАК ФА се одвија у оквиру међународне сарадње Русије, Индије и Бразила. У развоју, а биће продужено и у производњи, учествује више компанија, под окриљем Уједињене авио-производне корпорације, на челу са компанијом Сухој. Када се Сухој ПАК ФА уведе у оперативну употребу после 2015. године, замениће постојеће ловце, у руском ваздухопловству, МиГ-29 и Су-27.
Први лет Сухоја ПАК ФА, у трајању од 45 минута, је успешно извршен 29. јануара 2010. године.[1][2] Тренутно су на испитивању 3 летна прототипа од укупно 5 проиѕведених ПАК ФА апарата. Летни прототипови су авиони са бројевима 51, 52 и 53 док се Т-50-0 и Т-50КНС користе за испитивања на земљи и нису авиони намењени за летна испитивања, те немају уграћене моторе и другу опрему. Почетком 2012 године очекује се прво полетање четвртог летног прототипа са бројем 54, а поменути је авион тренутно у завршној фази израде и очекује се његов излазак из фабричког цеха током децембра 2011. године. http://military.tomsk.ru/blog/topic-254.html
Садржај |
[уреди] Историјат
У време велике затегнутости, у односима, између суперсила и два супротстављена војна савеза, 1980. године, Сједињене Америчке Државе покрећу свој програм ловачког авиона пете генерације F-22 раптор а Совјетски Савез сличан, свој. То је била добро уходана упорна трка у војном престижу, посебно у ударном сегменту ловачке авијације.
Ваздухопловство Совјетског Савеза 1980. формулише тактичко–техничке захтеве за свој нови авион, који је у догледно време требао да замени ловце МиГ-29 и Су-27, а да буде способан да се успешно супростави америчком ловцу F-22 раптор. На основу ових захтева КБ Микојан је конципирао предлог МиГ 1.44, а Сухој С-47. Са распадом Совјетског Савеза, а последично и са привредним падом су престали постојати неопходни услови за наставак рада на овом програму. Руска Федерација је програм замрзла, због немогућности финансирања.
Остварени резултати кроз програме Микојана МиГ 1.44 и Сухоја С-47 су сједињени 2002. године и настављен је рад на јединственом пројекту, под одговорношћу фирме Сухој. Потпредседник владе Русије, Сергеј Иванов је у своме интервјуу дао основне информације о програму руског новог ловца. О програму ПАК ФА су светску и домаћу јавност повремено обавештавали и остали руски званичници. Коначно је његов први прототип, од укупно произведена три, успешно летео 29. јануара 2010. године, за разлику од америчког Раптора, који је полетео још 29. септембар 1990.[1][3][4]
Руски Председник владе Владимир Путин је поздравио први лет авиона ПАК ФА и изјавио је: [2]
| “ | То је велики корак напред, али много тога још остаје да се уради у домену мотора и наоружања. | ” |
[уреди] Сарадња са Индијом и Бразилом
Сарадња Индије и Русије у овом пројекту заснова се на традицији дугогодишње сарадње у домену одбрандбених технологија. Успешна сарадња у блиској прошлости су заједнички пројекти (Су-30, балистичка ракета БрахМос). Директор компаније Сухој је изјавио да ће Индија и Русија сарађивати на изградњи овог ловца, по систему 50:50, укључујући трошкове, технологију, капацитете и кадрове. Потписан је уговор о заједничком развоју и производњи ловца пете генерације, 22. децембра 2008. године, са индијском ваздухопловном индустријом HAL, у Бангалору. Преговара се о 25% Индијског ангажовања на активностима даљег развоја. Првенствено у домену композитних материјала и рачунарске опреме. Индијска верзија је означена са Т-50 ГФГА и разликује се од руске, сагласно тактичко–техничким–захтевима индијске војске. Основна разлика је у томе што је руска верзија једносед, а индијска двосед. Већ та чињеница проузрокује разлику у димензијама ове две верзије авиона. Индијски Т-50 ГФГА ће бити способан да носи пројектиле индијске производње. Индија жели увођење овог авиона у оперативну употребу после 2015. године, уместо три типа садашњих ловачких авиона, у своме ваздухопловству.
Бразил је заинтересован и започео је сарадњу са компанијом Сухој 16. априла 2008. Званичници бразилске владе су објавили да почиње сарадња Бразила и Русије у изградњи новог ловца пете генерације. Званичан уговор су потписали дан раније министар иностраних послова Бразила, Роберто Мангабеира Унгер и секретар савета одбране Русије, Валентин Алексејевич. Бразил је условљен на овакву одлуку пошто није нашао друго одговарајуће решење за развој и производњу свог новог ловца. Председник Русије Дмитриј Медведев је најавио како ће искористити самит ОПЕК-а у Перуу да посети Бразил и договори нове детаље о модалитетима сарадње на овом програму. [a][5] [6][7][8][9][10][11][12]
[уреди] Развој
Руско ратно ваздухопловство и ваздухопловна индустрија су у ситуацији да морају пратити и надокнадити заостајање у неким сегментима развоја ваздухопловне технологије, у односу на технички развијене и економски јаке земље. Недопустиво је да Русија нема авион пете генерације, а да је конкуренски већ преко 15 година у оперативној употреби, а у најбољем случају ПАК ФА ће тек 2015. Русија је, у жељи да убрза реализацију програма, донела олуку да се искористе резултати оба предпројекта, у даљој реализацији програма: Сухој С-37 и МиГ 1.44. Даље одвијање програма је постало државни стратегијски приоритет. Након разматрања 2002. године, Сухој је одређен као водећа компанија у овом програму.
Укључени су сви значајнији кадровски, лабораторијски и производни ресурси на реализацији развоја авиона, његовог погона, опреме и наоружања. Сатурн је задужен за развој и производњу мотора. Финално склапање, интеграцију склопова и система и испитивање је одређено у капацитетима на локацији града Комсомолск на Амуру. Кооперанти за израду делова и подсклопова су капацитети Сухоја. Сви ови капацитети су заједно организовани и интегрисани око програма ПАК ФА, у оквиру организације Уједињена авио-производна корпорација. Највећи проблем, са којим се суочава ваздухопловна индустрија, су недостатак стручних кадрова, које треба укључити у овај програм. Распадом СССР-а и услед вишегодишње економске кризе није сачуван на окупу стручни кадар. Дуг је процес за стварање нових стручњака. Ово додатно успорава процес одвијања програма. Почетак прототипског развоја је означио главнокомандујући руског војног ваздухопловства генерал-пуковник Александар Зелин 8. септембра 2007. године. Одлучено је да се развију и реализују три прототипа авиона ПАК ФА.[13][14]
[уреди] Први лет
Више пута су високи руски званичници најављивали први лет прототипа авиона ПАК ФА. То се није десило, вероватно због искрслих техничких проблема, што је сасвим нормална појава у прототипском развоју. Први лет првог прототипа (51) авиона ПАК ФА је коначно реализован, у трајању од 45 минута, изнад фабричког аеродрома, у граду Комсомољск на Амуру, на Далеком истоку, тек 29. јануара 2010. године. Према расположивим информацијама лет је успешно реализован, са повољном првом оценом пробног пилота Сергеј Богдана. У наредном периоду се очекују летови у функцији даљих испитивања, као и полетање остала два прототипа.[1][2][15][16].Други летни прототип са бројем 52 је полетео у марту месецу 2011.године,док је трећи летни прототип са бројем 53 полетео у новембру исте године[17].
[уреди] Опис
Информације о пројекту ПАК ФА су још увек веома оскудне, у домену су војних тајни. Прецизних бројних података практично нема. Саопштење Заменика министра одбране Владимира Поповкина:[18]
Званичници руског ваздухопловства такође изјављују да ПАК ФА испуњава услове за борбене авионе пете генерације, са аргументацијом да је суперкрсташ, са добрим маневром, са једноставним одржавањем и са вишенаменским способностима. [b]
За разлику од ловца-бомбардера пете генерације F-35 лајтнинг II, ПАК ФА нема систем за вертикално полетање и слетање (СТОЛ).
Змај авиона је конципиран по стандардној аеродинамичкој шеми. Уграђена су два мотора у засебне гондоле, које су у истој линији са полубочним усисницима. Моторске гондоле су одвојене, а између њих је, испод трупа, увала (као код Су-37). Крило има облик слично троуглу (делта), што обезбеђује добру надзвучну аеродинамику, посебно у маневру (има мали таласни отпор). Корени део крила је издужен унапред, има ефекат настрешнице изнад улаза у усиснике, а и улогу стрејкса. Испред су канари, користе се у комбинацији са хоризонталним целообртним репом, који се састоји из две површине, раздвојене за упадљиву ширину трупа. Два су целообртна вертикална репа, уграђена исто на значајном међусобном растојању, под малим углом, у односу на раван симетрије авиона.
Стајни органи су типа трицикл. Носна нога се увлачи уназад. Главне ноге су уграђене у спољне бокове моторских гондола, са једноствним механизмом се увлаче унапред.
[уреди] Погон
Планиран је двопроточни мотор са векторским управљањем с потиском, Арт 117, а развијен је у НПО Сатурна. Касније је специфиран као Производ 129.
На прототипу ПАК ФА су интегрисани, модернизовани, мотори са авиона Су-35. Модифицирани су сагласно условима постављеним од Сухоја. У односу на примењене моторе на Су-35, повећан је потисак и уведена је побољшана аутоматизација система управљања. Такође, су побољшане компоненте и подсклопови, а и детаљно су испитани.
Подаци о мотору за прототип и за каснију серијску верзију мотора су више него оскудни, а и међусобно се неслажу по расположивим изворима. Може се претпоставити да су у питању двопроточни мотори, за серију се планира са базним потиском од око 88 kN, а са допунским сагоревањем између 140 и 160 kN. [c] [19][20][21]
[уреди] Наоружање
- Од ватреног наоружања је уграђен топ калибра 30 mm, са укупно 300-450 граната
- На спољних 10 везних тачака може да носи до 7 500 kg масе убојних средстава, опреме у контејнерима и резервоара са горивом. Од тога су 6 линија за ракете ваздух–ваздух Р-74М и Р-77М.
- На основу објављених слика прототипа ПАК-ФА, може се претпоставити да су ракете ваздух-ваздух уграђене у два идентична унутрашња спремника, постављена један иза другог између моторских гондола, у дужини од око 5 и ширини од 1,2-1,3 метра сваки, ивице закрилца су подешеног облика да се смањио одраз за радар. Величине ових одељака такође сугеришу да у њих могу бити постављене до осам модернизованих ракета РВВ-АЕ са склапајућим репним површинама, познатим као „производ 180“. [4][14][22]
[уреди] Опрема
[уреди] Радар
Авион би требало да користи најновији руски радар са ознаком: N050, AESA/PESA, познатији као IRBIS-E. Радар је у развоју, сасвим је специфичан са већим бројем антена (саопштено је са 5, означене су са жутом бојом на слици авиона, горе). Антене су решеткасте са активним (електронским) скенирањем (усмеравањем радарског снопа). На сликама десно су приказане решеткаста носна антена и антена у преткрилцима. Претпоставља се да радар паралелно ради са више пријемника и предајника, на различитим фреквенцијама, што смањује могућност откривања и ометања. Ефекат је као да ће ПАК ФА истовремено имати 5 радара различитог опсега учестаности.[d]
Изјава водећег војног стручњака, у области наоружања, члана научног и стручног савета Државне Думе, Одбора за одбрану и уредника московске одбране Константина Макиенка:
Карактеристике радара су:
- Фреквенција: 3 000 rad/s
- Фрекфентни опсег:8–12 GHz
- Пречник антене: 0,9 m
- Истовремено праћење до 32 циља
- Истовремено у захвату 8 циљева
- Домет: 400 km
- Резолуција радара: од 3 m ², са 400 km, 1 m ² на 300 km 0,5 m ², са 240 km, 0.1 m ² до 165 km, 0.01 m ² до 90 km.
- Покривени азимут : +/-70°
- Угао захвата: 240 ° (± 120 °)
- Снага: 5 000 W
- Маса: 65–80 kg
Развој овога радара није завршен и полетео је прототип авиона без њега.[14]
[уреди] Оптоелектроника
Према иностраним изворима, биће Сухој ПАК ФА опремљен са новим оптичким детектором ОЛС-50m, што ће бити предност у откривању циљева, без компромитујуће емисије. Он може постати примарни сензор у надметању са авионима F-22 раптор и F-35 лајтнинг II.[24]
[уреди] Технологија за смањење уочљивости
Наведена „ефективна површина радарског одраза“, у поглављу карактеристика, у домену је жеља, пошто развој још увек није завршен. Није познато колико је та жеља реална и шта ће бити од тога остварено. ПАК ФА је прво руско искуство са значајнијим смањењем видљивости и ако су у претходним неким програмима користили материјале са упијањем радарских таласа. Технологија за смањење видљивости је веома скупа, а нека решења и драстично деградирају перформансе авиона, пример је F-117. Компромисно се иде на решење прихватљивог смањења уочљивости, код савремених авиона. Код тих авиона је направљена мера довољног смањења уочљивости и очувања високих перформанси.
Карактеристично је да се у контексту смањења уочљивости Раптор категорише као прикривен, а Рафал као дискретан авион. Обадва су са максималном применом композитних материјала и аеродинамички су обликована, за мању рефлексију радарских сигнала. Раптор суперкрстари, Рафал не, значи неповољнији је, пошто на надзвучним брзинама увек користи допунско сагоревање мотора, што му значајно повећава топлотни одраз. Раптор носи оружје и остале терете у унутрашњости трупа а Рафал споља, на носачима, што му повећава радарски одраз.[25] [26][27] ПАК ФА сигурно неће постићи ниво примене композита у градњи структуре, као ова два наведена авиона. У сарадњи са Индусима на развоју, тек треба даље радити на томе задатку. Биће суперкрсташ, са делимичним смештајем терета у унутрашњости трупа. На основу изнетог се може ценити да ће ПАК ФА бити, по смањењу уочљивости, између ова два авиона, значи између појмова дискретан и прикривен авион.[12]
[уреди] Карактеристике
- Посада: један пилот (два у индијској варијанти)
- Дужина: 22 m
- Распон крила: 14,2 m
- Висина: 6,05 m
- Површина крила: 78,8 m²
- Маса празног, опремљеног: 18 500 kg
- Маса при стандардном полетању: 26 000 kg
- Максимална полетна маса: 37 000 kg
- Мотор: 2 × Сатурна-Јулка-АЛ-41Ф двопроточан, са 152 kN потиска сваки
- Максимална брзина: 2 600 km/h (M=2,45)
- Брзина крстарења: еквивалента M=1,3
- Долет: 5 000 km
- Максимална висина лета (плафон): 20 km
- Дужина стазе полетања: 350 m
- Аутономија лета (трајање лета): 198 минута
- Специфично оптерећење крила
- При полетању са максималном масом: 470 kg/m²
- При полетању са стандардном масом: 330 kg/m²
- Однос потиска и масе авиона
- При максималној маси: 1,08
- При маси са 50% горива: 1,4
- Максимално оптерећење: +10; - ? „g“
- Ефективна површина радарског одраза: 0,05 m² [21][28][29]
[уреди] Види још
[уреди] Напомене
- ^ Није познат начин укључења Бразила у ову сарадњу, у коју је већ укључена Индија. Укључење све три велике земље, са великим капацитетом војног буџета и са великим кадровским и другим ресурсима би била снажна основа за овај амбициозни програм. Са друге стране три велика ратна ваздухопловства би поручила довољан број авиона за покриће великих трошкова развоја.[5]
- ^ Борбени авиони се категоришу по генерацијама као интегрално борбено средство. За пету генерацију није довољно да само буде суперксташ и да има добар маневар. Поред тога, приоритетно мора имати одговарајуће наоружање спрегнуто са савременим сензорима и са вештачком интелегенцијом. Посебно је нејасна и непрецизна дефиниција генерације мотора, са 4 +++.[13]
- ^ Информације о примењеним моторима на прототипу ПАК ФА су сасвим нејасне и контрадикторне. Највероватније је најближе истини да су у питању побољшани мотори са авиона Су-35 и ако представници фабрике Сатурн форсирају назив „нови мотор“. Нажалост, историја се стално понавља са совјетском и руском технологијом мотора. Технологије мотора увек касне у односу на захтеве, постигнути ниво у аеродинамици и у концепцији авиона. То је питање оптерећивало и ловачке авионе, типа Јак, за време Другог светског рата, у послератном развоју Мигова и Сухоја, а ево и сада је полетео прототип ловца пете генерације са мотором, који се користи на старијем авиону.

За више информација видети Јак-1 , Јак-3 , Јак-9 , МиГ-23 и Су-24 Независни војни аналитичар Павел Фелгенхауер је изјавио:[2]
“ То је подвала, то је само прототип авиона без новог мотора и без новог радара. За ловца пете генерације је потребна нова технологија, а Русија је нема. ” - ^ На неки начин, концепција будућег радара за ПАК ФА има одређене корене у прилазу на радару RBE2, на Рафалу, где сваки модул ради аутономно за себе, са самосталним извором зрачења и са различитом учестаношћу. Из ових је разлога тешко открити и ометати зрачење радара RBE2. Код класичног радара су сви модули на истој учесталости и са једним извором зрачења.[23]
[уреди] Извори
- ^ а б в Први лет је био успешан, узето 9. фебруара 2010.
- ^ а б в г Руски невидљиви ловац. Приступљено на дан 9. 2. 2010.
- ^ Историјат. Приступљено на дан 9. 2. 2010.
- ^ а б Изјава Иванова. Приступљено на дан 9. 2. 2010.
- ^ а б Укључивање и Бразила. Приступљено на дан 9. 2. 2010.
- ^ Индијски Тајмс. Приступљено на дан 9. 2. 2010.
- ^ Бизнис стандард. Приступљено на дан 9. 2. 2010.
- ^ Сарадња Русије и Индије. Приступљено на дан 9. 2. 2010.
- ^ Посебна верзија Су-50 за Индију. Приступљено на дан 9. 2. 2010.
- ^ Учешће Индије. Приступљено на дан 9. 2. 2010.
- ^ Потписан уговор о Руско-Индијској сарадњи. Приступљено на дан 9. 2. 2010.
- ^ а б Учешће Индије, Бизнис стандард. Приступљено на дан 9. 2. 2010.
- ^ а б Пета генерација авиона. Приступљено на дан 9. 2. 2010.
- ^ а б в г Сухој води игру. Приступљено на дан 9. 2. 2010.
- ^ Српске вести. Приступљено на дан 9. 2. 2010.
- ^ Утисци из првог лета. Приступљено на дан 9. 2. 2010.
- ^ MilitaryRussia.Ru - Т-50 / И-21 / ПАК ФА. Приступљено на дан 19. 12. 2011.
- ^ Интерфакс. Приступљено на дан 9. 2. 2010.
- ^ Мотори за Су-50. Приступљено на дан 9. 2. 2010.
- ^ Прототип је летео са моторима »Сатурн«. Приступљено на дан 9. 2. 2010.
- ^ а б Мотори Сатурн. Приступљено на дан 9. 2. 2010.
- ^ Крилате ракете
- ^ Рафал. Приступљено на дан 9. 2. 2010.
- ^ Поређење ПАК ФА, F-22 и F-35. Приступљено на дан 9. 2. 2010.
- ^ Рафал у aeromagazin/arhiva/aero02/c10. Приступљено на дан 8. 12. 2009.
- ^ Рафал Марсел Дасоа. Приступљено на дан 9. 12. 2009.
- ^ Рафал Дасо-Брегеј. Приступљено на дан 9. 12. 2009.
- ^ Подаци. Приступљено на дан 9. 2. 2010.
- ^ Сатурн. Приступљено на дан 9. 2. 2010.
[уреди] Коришћена издања
- Интервју
- Су-50 у Правди
- Руско-Индијски Су-50
- Изјава Команданта Руског Ратног ваздухопловства
- Руси и Индуси деле и активности у развоју
- Русија развија прототип ловца пете генерације
- Су-50 у РИА Новостима
[уреди] Спољашње везе
|
|||||||||||||||||