Сухој ПАК ФА

Из Википедије, слободне енциклопедије
ПАК ФА
Sukhoi T-50 Maksimov.jpg

Сухој ПАК ФА

Опште
Намена Ловац
Посада Један
Произвођач Сухој
Први лет 29. јануар 2010.
Почетак производње 2013+
Димензије
Дужина 20 m
Размах крила 14 m
Висина 5 m
Површина крила 78,8 m²
Маса
Празан 18.000 kg
Нормална полетна 25.000 kg
Макс. тежина при узлетању 37.000 kg
Макс. спољни терет 7.500 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 2хАЛ-41Ф1 модел 117
Потисак ТММ 2 х 150/88 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt > 2 500[1] km/h
Долет 5 500 km
Плафон лета 20.000 m
Брзина пењања 350 m/min
Портал:Ваздухопловство

Сухој ПАК ФА (рус. Перспективный авиационный комплекс фронтовой авиации), под радном ознаком Т-50, је програм руског ловца пете генерације. Његова основна намена је ловца–пресретача. Смањене је уочљивости (енгл. stealth), што треба да му омогући непримећеност од противничких радара и других сензора, у току операција у ваздушном простору. Могућност летења надзвучном брзином, у режиму рада мотора без допунског сагоревања, односно суперкрстарење, му ствара велику предност у борби за превласт у ваздушном простору. Биће у стању да се супростави америчким ловцима пете генерације, F-22 раптор и F-35. Програм Сухој ПАК ФА се одвија у оквиру међународне сарадње Русије, Индије и Бразила. У развоју, као и у будућој производњи, учествује више компанија, под окриљем Уједињене авио-производне корпорације, на челу са компанијом Сухој. Када Сухој ПАК ФА буде уведен у оперативну употребу после 2015. године, замениће у руском ваздухопловству постојеће ловце МиГ-29 и Су-27.

Први лет Сухоја ПАК ФА, у трајању од 45 минута успешно је извршен 29. јануара 2010. године. [2][3] Тренутно су на испитивању 4 летна прототипа од укупно 6 произведених апарата ПАК ФА. Летни прототипови су авиони са бројевима 51, 52 , 53 , 54 и 55 [4], док се Т-50-0 и Т-50КНС користе за испитивања на земљи и нису авиони намењени за летна испитивања, па немају уграђене моторе и другу опрему.

Историјат[уреди]

У време велике затегнутости, у односима, између суперсила и два супротстављена војна савеза, 1980. године, Сједињене Америчке Државе покрећу свој програм ловачког авиона пете генерације F-22 раптор а Совјетски Савез сличан, свој. То је била добро уходана упорна трка у војном престижу, посебно у ударном сегменту ловачке авијације.

Ваздухопловство Совјетског Савеза 1980. формулише тактичко–техничке захтеве за свој нови авион, који је у догледно време требао да замени ловце МиГ-29 и Су-27, а да буде способан да се успешно супростави америчком ловцу F-22 раптор. На основу ових захтева КБ Микојан је конципирао предлог МиГ 1.44, а Сухој С-47. Са распадом Совјетског Савеза, а последично и са привредним падом су престали постојати неопходни услови за наставак рада на овом програму. Руска Федерација је програм замрзла, због немогућности финансирања.

Остварени резултати кроз програме Микојана МиГ 1.44 и Сухоја С-47 су сједињени 2002. године и настављен је рад на јединственом пројекту, под одговорношћу фирме Сухој. Потпредседник владе Русије, Сергеј Иванов је у своме интервјуу дао основне информације о програму руског новог ловца. О програму ПАК ФА су светску и домаћу јавност повремено обавештавали и остали руски званичници. Коначно је његов први прототип, успешно летео 29. јануара 2010. године, за разлику од америчког Раптора, који је полетео још 29. септембар 1990.[2][5][6]

Руски Председник владе Владимир Путин је поздравио први лет авиона ПАК ФА и изјавио је: [3]

То је велики корак напред, али много тога још остаје да се уради у домену мотора и наоружања.

Сарадња са Индијом и Бразилом[уреди]

Сухој ПАК ФА у лету.

Сарадња Индије и Русије у овом пројекту заснова се на традицији дугогодишње сарадње у домену одбрамдбених технологија. Успешна сарадња у блиској прошлости су заједнички пројекти (Су-30, балистичка ракета БрахМос). Директор компаније Сухој је изјавио да ће Индија и Русија сарађивати на изградњи овог ловца, по систему 50:50, укључујући трошкове, технологију, капацитете и кадрове. Потписан је уговор о заједничком развоју и производњи ловца пете генерације, 22. децембра 2008. године, са индијском ваздухопловном индустријом HAL, у Бангалору. Преговара се о 25% Индијског ангажовања на активностима даљег развоја. Првенствено у домену композитних материјала и рачунарске опреме. Индијска верзија је означена са Т-50 ГФГА и разликује се од руске, сагласно тактичко–техничким–захтевима индијске војске. Основна разлика је у томе што је руска верзија једносед, а индијска двосед. Већ та чињеница проузрокује разлику у димензијама ове две верзије авиона. Индијски Т-50 ГФГА ће бити способан да носи пројектиле индијске производње. Индија жели увођење овог авиона у оперативну употребу после 2025. године, уместо три типа садашњих ловачких авиона, у своме ваздухопловству.

Бразил је заинтересован и започео је сарадњу са компанијом Сухој 16. априла 2008. Званичници бразилске владе су објавили да почиње сарадња Бразила и Русије у изградњи новог ловца пете генерације. Званичан уговор су потписали дан раније министар иностраних послова Бразила, Роберто Мангабеира Унгер и секретар савета одбране Русије, Валентин Алексејевич. Бразил је условљен на овакву одлуку пошто није нашао друго одговарајуће решење за развој и производњу свог новог ловца. Председник Русије Дмитриј Медведев је најавио како ће искористити самит ОПЕК-а у Перуу да посети Бразил и договори нове детаље о модалитетима сарадње на овом програму. [a][7][8][9][10][11][12]

Развој[уреди]

Прототип Т-50 у лету

Руско ратно ваздухопловство и ваздухопловна индустрија су у ситуацији да морају пратити и надокнадити заостајање у неким сегментима развоја ваздухопловне технологије, у односу на технички развијене и економски јаке земље. Недопустиво је да Русија нема авион пете генерације, а да је конкуренски већ неколико година у оперативној употреби, а у најбољем случају ПАК ФА ће тек 2016. Русија је, у жељи да убрза реализацију програма, донела олуку да се искористе резултати оба предпројекта, у даљој реализацији програма: Сухој С-37 и МиГ 1.44. Даље одвијање програма је постало државни стратегијски приоритет. Након разматрања 2002. године, Сухој је одређен као водећа компанија у овом програму.

Укључени су сви значајнији кадровски, лабораторијски и производни ресурси на реализацији развоја авиона, његовог погона, опреме и наоружања. Сатурн је задужен за развој и производњу мотора. Финално склапање, интеграцију склопова и система и испитивање је одређено у капацитетима на локацији града Комсомолск на Амуру. Кооперанти за израду делова и подсклопова су капацитети Сухоја. Сви ови капацитети су заједно организовани и интегрисани око програма ПАК ФА, у оквиру организације Уједињена авио-производна корпорација. Највећи проблем, са којим се суочава ваздухопловна индустрија, су недостатак стручних кадрова, које треба укључити у овај програм. Распадом Совјетског Савеза и услед вишегодишње економске кризе није сачуван на окупу стручни кадар. Дуг је процес за стварање нових стручњака. Ово додатно успорава процес одвијања програма. Почетак прототипског развоја је означио главнокомандујући руског војног ваздухопловства генерал-пуковник Александар Зелин 8. септембра 2007. године. Одлучено је да се развију и реализују три прототипа авиона ПАК ФА.[13]

Први лет[уреди]

Више пута су високи руски званичници најављивали први лет прототипа авиона ПАК ФА. То се није десило, што је сасвим нормална појава у прототипском развоју. Први лет првог прототипа (51) авиона ПАК ФА је коначно реализован, у трајању од 45 минута, изнад фабричког аеродрома, у граду Комсомољск на Амуру, на Далеком истоку, 29. јануара 2010. године. Према расположивим информацијама лет је успешно реализован, са повољном првом оценом пробног пилота Сергеј Богдана. У наредном периоду се очекују летови у функцији даљих испитивања, као и полетање остала два прототипа.[2][3][14][15] Други прототип са бројем 52, полетео је у марту месецу 2011. године, док је трећи летни прототип са бројем 53 полетео у новембру исте године.[16] Први лет четвртог летног прототипа је забележен 12. децембра 2012. године.[17]

Први надзвучни лет је направио, постигавши брзину од 1224 km/h. Његови творци гарантују да ће постизати брзине веће од 2000 km/h.[18]

Опис[уреди]

Т-50-2 упоредо у лету са МиГ-35

Информације о пројекту ПАК ФА су још увек веома оскудне, у домену су војних тајни. Прецизних бројних података практично нема. Саопштење Заменика министра одбране Владимира Поповкина:[19]

Викицитати „Авион је пете генерације, мотор ће бити 4 +++“
({{{2}}})

Званичници руског ваздухопловства такође изјављују да ПАК ФА испуњава услове за борбене авионе пете генерације, са аргументацијом да је суперкрсташ, са добрим маневром, са једноставним одржавањем и са вишенаменским способностима. [b]

Змај авиона је конципиран по стандардној аеродинамичкој шеми. Уграђена су два мотора у засебне гондоле, које су у истој линији са полубочним усисницима. Моторске гондоле су одвојене, а између њих је, испод трупа, увала (као код Су-37). Крило има облик слично троуглу (делта), што обезбеђује добру надзвучну аеродинамику, посебно у маневру (има мали таласни отпор). Корени део крила је издужен унапред, има ефекат настрешнице изнад улаза у усиснике, а и улогу стрејкса. Испред су канари, користе се у комбинацији са хоризонталним целообртним репом, који се састоји из две површине, раздвојене за упадљиву ширину трупа. Два су целообртна вертикална репа, уграђена исто на значајном међусобном растојању, под малим углом, у односу на раван симетрије авиона.

Стајни органи су типа трицикл. Носна нога се увлачи уназад. Главне ноге су уграђене у спољне бокове моторских гондола, са једноствним механизмом се увлаче унапред.

Погон[уреди]

Побољшан овај мотор АЛ-41Ф1С је интегрисан на прототип ПАК ФА.

Планиран је двопроточни мотор са векторским управљањем с потиском, модел 117, а развијен је у НПО Сатурна. Касније је специфиран као мотор прве фазе авиона, који је на бази Ал-31Ф, с технологијама примењеним на Ал-41Ф, што је омогућило повећан потисак за чак 2,5 тоне. Овај мотор испуњава све карактеристике мотора 5 генерације, али чува будуће технологије од копирања. Модел је означен као 117, а његова редукована извозна варијанта 117С. Мотор друге фазе је мотор заснован на совјетском мотору 5. генерације Ал-41Ф, који је био превелики за ове габарите авиона, а израђен је у 28 предсеријских примерака и уграђиван на МиГ 1.44.[20] На прототипу ПАК ФА су интегрисани, модернизовани, мотори са авиона Су-35. Модификовани су сагласно условима постављеним од Сухоја. У односу на примењене моторе на Су-35, повећан је потисак и уведена је побољшана аутоматизација система управљања. Такође, су побољшане компоненте и подсклопови, а и детаљно су испитани. За серију се планира са базним потиском од око 88 kN, а са допунским сагоревањем између 140 и 160 kN. [21][22][23]

Наоружање[уреди]

Ракета РББ-АЕ
  • Од ватреног наоружања је уграђен топ калибра 30 mm, са укупно 300-450 граната
  • На спољних 10 везних тачака може да носи до 7 500 kg масе убојних средстава, опреме у контејнерима и резервоара са горивом. Од тога су 6 линија за ракете ваздух–ваздух Р-74М и Р-77М.
  • На основу објављених слика прототипа ПАК-ФА, може се претпоставити да су ракете ваздух-ваздух уграђене у два идентична унутрашња спремника, постављена један иза другог између моторских гондола, у дужини од око 5 и ширини од 1,2-1,3 метра сваки, ивице закрилца су подешеног облика да се смањио одраз за радар. Величине ових одељака такође сугеришу да у њих могу бити постављене до осам модернизованих ракета РВВ-АЕ са склапајућим репним површинама, познатим као „производ 180“.[6][24]

Опрема[уреди]

Радар[уреди]

Решеткаста антена са активним (електронским) скенирањем, за радар авиона Пак ФА.

Авион би требало да користи најновији руски радар са ознаком: N050, AESA/PESA, познатији као IRBIS-E. Радар је у развоју, сасвим је специфичан са већим бројем антена (саопштено је са 5, означене су са жутом бојом на слици авиона, горе). Антене су решеткасте са активним (електронским) скенирањем (усмеравањем радарског снопа). На сликама десно су приказане решеткаста носна антена и антена у преткрилцима. Претпоставља се да радар паралелно ради са више пријемника и предајника, на различитим фреквенцијама, што смањује могућност откривања и ометања. Ефекат је као да ће ПАК ФА истовремено имати 5 радара различитог опсега учестаности.[c]

Решеткаста антена, смештена у преткрилце.

Изјава водећег војног стручњака, у области наоружања, члана научног и стручног савета Државне Думе, Одбора за одбрану и уредника московске одбране Константина Макиенка:

Викицитати „Аеродинамичка конфигурација ПАК ФА је мало конзервативна у односу на F-22 раптора, али без сумње, на авиону је спроведено низ мера како би се смањила његова видљивост, у свим доменима (не само у радарском). ПАК ФА се развија не само са радарском решеткастом антеном са активним (електронским) скенирањем, већ и са вишенаменски интегрисаним радарским системом, конципираним на основу пет уграђених антена.“
({{{2}}})

Карактеристике радара су:

  • Фреквенција: 3.000 rad/s
  • Фрекфентни опсег:8–12 GHz
  • Пречник антене: 0,9 m
  • Истовремено праћење до 32 циља
  • Истовремено у захвату 8 циљева
  • Домет: 400 km
  • Резолуција радара: од 3 m ², са 400 km, 1 m ² на 300 km 0,5 m ², са 240 km, 0.1 m ² до 165 km, 0.01 m ² до 90 km.
  • Покривени азимут : +/-70°
  • Угао захвата: 240 ° (± 120 °)
  • Снага: 5.000 W
  • Маса: 65–80 kg

Оптоелектроника[уреди]

Капљасти оптички детектор СУ ПАК ФА, 2009.

Према иностраним изворима, биће Сухој ПАК ФА опремљен новим оптичким детектором ОЛС-50m, што ће бити предност у откривању циљева, без компромитујуће емисије. Он може постати примарни сензор у надметању са авионима F-22 раптор и F-35 лајтнинг II.[26]

Технологија за смањење уочљивости[уреди]

Т-50 на МАКС 2011

Наведена „ефективна површина радарског одраза“, у поглављу карактеристика, у домену је жеља, пошто развој још увек није завршен. Није познато колико је та жеља реална и шта ће бити од тога остварено. ПАК ФА је прво руско искуство са значајнијим смањењем видљивости и ако су у претходним неким програмима користили материјале са упијањем радарских таласа. Технологија за смањење видљивости је веома скупа, а нека решења и драстично деградирају перформансе авиона, пример је F-117. Компромисно се иде на решење прихватљивог смањења уочљивости, код савремених авиона. Код тих авиона је направљена мера довољног смањења уочљивости и очувања високих перформанси.

Карактеристично је да се у контексту смањења уочљивости Раптор категорише као прикривен, а Рафал као дискретан авион. Обадва су са максималном применом композитних материјала и аеродинамички су обликована, за мању рефлексију радарских сигнала. Раптор суперкрстари, Рафал не, значи неповољнији је, пошто на надзвучним брзинама увек користи допунско сагоревање мотора, што му значајно повећава топлотни одраз. Раптор носи оружје и остале терете у унутрашњости трупа а Рафал споља, на носачима, што му повећава радарски одраз.[27][28] ПАК ФА сигурно неће постићи ниво примене композита у градњи структуре, као ова два наведена авиона. У сарадњи са Индусима на развоју, тек треба даље радити на томе задатку. Биће суперкрсташ, са делимичним смештајем терета у унутрашњости трупа. На основу изнетог се може ценити да ће ПАК ФА бити, по смањењу уочљивости, између ова два авиона, значи између појмова дискретан и прикривен авион.[9][12]

Техничке карактеристике[уреди]

Sukhoi PAK-FA isometric.svg
  • Посада: један пилот (два у индијској варијанти)
  • Дужина: ~20 m
  • Распон крила: ~14m
  • Висина: ~5m
  • Површина крила: ~78,8 m²
  • Маса празног, опремљеног: ~18 000 kg
  • Маса при стандардном полетању: ~25 000 kg
  • Максимална полетна маса: ~37 000 kg
  • Мотор: 2 × Сатурна-Љулка-АЛ-41Ф1 модел 117 двопроточан, са 152 kN потиска сваки
  • Максимална брзина: 2 000+km/h (M=1,8+)
  • Брзина крстарења: еквивалента M=1,3
  • Долет: ~5 500 km с поткрилним резервоарима или допуном у ваздуху
  • Максимална висина лета (плафон): ~20 km
  • Дужина стазе полетања: ~350 m
  • Аутономија лета (трајање лета): 198 минута
  • Специфично оптерећење крила
    • При полетању са максималном масом: 470 kg/m²
    • При полетању са стандардном масом: 330 kg/m²
  • Однос потиска и масе авиона
    • При максималној маси: 1,08
    • При маси са 50% горива: 1,4
  • Максимално оптерећење: +10; - ? „g“
  • Ефективна површина радарског одраза: 0,05 m² [23][29]

Напомене[уреди]

  1. ^ Није познат начин укључења Бразила у ову сарадњу, у коју је већ укључена Индија. Укључење све три велике земље, са великим капацитетом војног буџета и са великим кадровским и другим ресурсима би била снажна основа за овај амбициозни програм. Са друге стране три велика ратна ваздухопловства би поручила довољан број авиона за покриће великих трошкова развоја.
  2. ^ Борбени авиони се категоришу по генерацијама као интегрално борбено средство. За пету генерацију није довољно да само буде суперксташ и да има добар маневар. Поред тога, приоритетно мора имати одговарајуће наоружање спрегнуто са савременим сензорима и са вештачком интелегенцијом. Посебно је непрецизна дефиниција генерације мотора, са 4 +++.[13]
  3. ^ На неки начин, концепција будућег радара за ПАК ФА има одређене корене у прилазу на радару RBE2, на Рафалу, где сваки модул ради аутономно за себе, са самосталним извором зрачења и са различитом учестаношћу. Из ових је разлога тешко открити и ометати зрачење радара RBE2. Код класичног радара су сви модули на истој учесталости и са једним извором зрачења.[25]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ ПАК ФА превазишао исчекивања корпорација Ростех, приступљено: 09.10.2014.
  2. ^ а б в „Први лет је био успешан, Приступљено 9. 2. 2010.
  3. ^ а б в Руски невидљиви ловац“ Приступљено 9. 2. 2010.. 
  4. ^ Т-50
  5. ^ „Историјат“ Приступљено 9. 2. 2010.. 
  6. ^ а б „Изјава Иванова“ Приступљено 9. 2. 2010.. 
  7. ^ „Иванов пообещал до конца года поднять в воздух истребитель пятого поколения“ (на ((ru))). lentalenta. 11 мая 2009. Приступљено 12. 05. 2014.. „Иванов пообещал до конца года поднять в воздух истребитель пятого поколения“ 
  8. ^ Rajat Pandit (Oct 10, 2009.). „India, Russia to ink new military pact“ (на ((en))). timesofindia Приступљено 13. 05. 2014.. „India, Russia to ink new military pact“ 
  9. ^ а б Ajai Shukla (5. 1. 2010.). „India, Russia close to PACT on next generation fighter“ (на ((en))). business-standard Приступљено 13. 05. 2014.. „India, Russia close to PACT on next generation fighter“ 
  10. ^ „HAL и ОАК подписали контракт на разработку истребителя 5-го поколения“ (на ((ru))). aviaport.. 26.12.2008 Приступљено 13. 05. 2014.. „HAL и ОАК подписали контракт на разработку истребителя 5-го поколения“ 
  11. ^ „Индия разработает четверть истребителя пятого поколения“ (на ((ru))). lenta.. 8 января 2010. Приступљено 13. 05. 2014.. „Индия разработает четверть истребителя пятого поколения“ 
  12. ^ а б Ajai Shukla (6. 1. 2010.). „India to develop 25% of fifth generation fighter“ (на ((en))). business-standard Приступљено 13. 05. 2014.. „India to develop 25% of fifth generation fighter“ 
  13. ^ а б „Пета генерација авиона“ Приступљено 9. 2. 2010.. 
  14. ^ „Српске вести“ Приступљено 9. 2. 2010.. 
  15. ^ „Утисци из првог лета“ Приступљено 9. 2. 2010.. 
  16. ^ „MilitaryRussia.Ru - Т-50 / И-21 / ПАК ФА“ Приступљено 19. 12. 2011.. 
  17. ^ Компания Sukhoi подняла в воздух четвертый опытный истребитель пятого поколения - Новости - В России - Интерфакс, Приступљено 28. 3. 2011.
  18. ^ „РУСКИ КОНКУРЕНТ F-22 ЛОВАЦ ПЕТЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ Т-50 ПРВИ ПУТ ЛЕТЕО БРЖЕ ОД ЗВУКА“ (на ((en))). fakti. 13.08.2011. Приступљено 13. 05. 2014.. „РУСКИ КОНКУРЕНТ F-22 ЛОВАЦ ПЕТЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ Т-50 ПРВИ ПУТ ЛЕТЕО БРЖЕ ОД ЗВУКА“ 
  19. ^ „Интерфакс“ Приступљено 9. 2. 2010.. 
  20. ^ Интервју: Др Виктор Чепкин НПО Сатурн излази из облака РТ журнал (Russia Today), 8. јун 2008.
  21. ^ „Мотори за Су-50“ Приступљено 9. 2. 2010.. 
  22. ^ „Прототип је летео са моторима »Сатурн«“ Приступљено 9. 2. 2010.. 
  23. ^ а б „Мотори Сатурн“ Приступљено 9. 2. 2010.. 
  24. ^ Крилате ракете, Приступљено 14. 4. 2013.
  25. ^ „Рафал“ Приступљено 9. 2. 2010.. 
  26. ^ „Поређење ПАК ФА, F-22 и F-35“ Приступљено 9. 2. 2010.. 
  27. ^ „Рафал Марсел Дасоа“ Приступљено 9. 12. 2009.. [мртва веза од 06. 2013.]
  28. ^ „Рафал Дасо-Брегеј“ Приступљено 9. 12. 2009.. 
  29. ^ „Сатурн“ Приступљено 9. 2. 2010.. 

Спољашње везе[уреди]