Сухој Суперџет 100

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сухој Суперџет 100 [1]

Сухој Суперџет 100
Сухој Суперџет 100

Општи подаци
Намена Регионални путнички авион
Посада 2 пилота + 3 члана
Број путника 98, при размаку седишта 32" (81,3см)
Порекло Застава Русије Русија
Произвођач Сухој
Пробни лет 19. мај 2008.
Уведен у употребу 21.априла 2011.
Статус У производњи
Први корисник Армавиа
Број примерака >70
Димензије
Дужина 29,94 m
Висина 10,28 m
Размах крила 27,80 m
Површина крила 83,80 m²
Маса
Празан 24 250 kg
Нормална полетна B 45 880 /LR 49 450 kg
Погон
Број мотора два
Физичке особине
Турбо-млазни мотор PowerJet SaM146
Перформансе
Макс. брзина на Hopt (М=0.81) 860 km/h
Економска брзина (М=0.78) 828 km/h
Долет B 3 048/ LR 4 578 km
Плафон лета (FL400) 12 200 m
Портал:Ваздухопловство

Сухој Суперџет 100 (рус. Сухой Superjet 100, енгл. Sukhoi Superjet 100) је фамилија регионалних путничких млазних авиона у класи до сто седишта. Руска аерокосмонаутичка фирма Сухој развија авионе "Superjet 100" у сарадњи са италијанском "Alenia Aeromacchi-Finmeccanica aeronautica", као франшиза "Supejet International", да поспеши развој и извоз руске цивилне авијације на светском тржишту. Као партнери за испоруку делова и агрегата налази се тридесет реномираних светских произвођача, између осталог и "Safran Snecma" као равноправан партнер у производњи авиомотора "SaM-146".

Суперџет 100 је пре био познат као пројекат руског регионалног путничког авиона по конкурсу државне агенцијеза развој авиотранспорта (рус. Самолёт Российский Региональный Сухого) или „Sukhoi RRJ“. Име му је промењено 17. јула 2006. Први лет је био 19. маја 2008. године.

Сухој суперџет 100, са капацитетом од 68 до 103 путника је развијен у сарадњи са Боингом и италијанском Финмекаником. Сухој планира да овим авионима конкурише пре свега украјинском Антонов Ан-158, бразилском Ембраер Е-џет серија и канадском Бомбардије ЦРГ-серија. Маја 2012. године имао је 170 поруџбина и планирано је да се произведе 1.000 комада углавном за инострано тржиште.

Развијање[уреди]

Производња се реализује у Комсомолск на Амуру, у цивилном делу фабрике "Јуриј Гагарин", филијала "Гражданские Самолёты Сухого“.

Суперџет 100 је направљен као конкуренција Антанову Ан-158, Ембраеру Е-Џетови и Бомбардиер C-Серији. Директор Сухоја Михаил Погосјан [2] рекао је да експлоатација Сухоја Суперџет 100 кошта за око 10-15% мање од експлоатације конкурената Ембарер и Бомбардиер. Поред тога, простране кабине Суперџета пружају путницима већи комфор, сличан оном на магистралним лајнерима. Цена овог авиона је мало више од 35 милиона америчких долара, а то га такође чини 18-22% јефтинијим у односу на директну конкуренцију.

Авион је испрва имао три варијанте: РРЏ-60, РРЏ-75 и РРЏ-95, бројеви на крају имена означавају капацитет авиона по броју путника. Након промене авиона те скраћенице гласе, респективно: Суперџет 100-75 (ССЏ-100-75) Суперџет 100-95 (ССЏ-100-95). Планови за РРЏ-60 су, међутим отказани због јаке конкуренције и исплативости турбопроп авиона. Већа варијанта, ССЏ 100-75 је била у фази планирања, али је одложена, да се не би правила конкуренција авионима партнерске производње "Обjeдинена Авиопроиѕводна Компанија" Ан-148 у Воронежу.

28. јануара 2007, први ССЏ је превезен авионом Ан-124 из Комсомолска на Амуру до града Жуковски близу Москве ради земаљских тестирања на "Централном Аерохидродинамичком Институту- Громов" .

Први прототип био је изложен 26. септембра 2007. на званичан презентација Суперџета у граду Комсомолск на Амуру, на руском Далеком истоку.

Наруџбине и опције[уреди]

Сухој Суперџет 100 је направљен да поправи имиџ руске авио-индустрије и превасходно је намењен међународном тржишту авиона. Цена овог авиона са 100 места је 35,4 милиона долара, што је за око трећину мање од конкурентских авиона - украјинског Антонова, бразилског Ембраера и канадског Бомбардијеа. Са циљем да извезе 70 одсто ових авиона, компанија Сухој је кренула у кампању на глобалном тржишту. У мају месецу 2012. Суперџет је започео турнеју по шест азијских земаља како би се представио тамошњим авио-компанијама. Прве станице биле су Мјанмар, Пакистан и Казахстан, а након Индонезије, авион је требало да обиђе Лаос и Вијетнам.

Датум Авио-компанија Прва испорука Тип
Суперџет 100-75 Суперџет 100-95 Опције
22. новембра 2005. Flag of Russia.svg Финансијски Лизинг Компанија 2009   10 10
7. децембра 2005. Flag of Russia.svg Аерофлот Новембар 2008   45 20
9. децембра 2006. Flag of Russia.svg ЕрЈунион ? 15   15
19. децембра 2006. Flag of Russia.svg Далавиа ?   6 4
4. март 2007. Flag of Russia.svg Трансаеро ?   10 12
14. јуна 2007. Flag of Italy.svg ИтАли ерлајнс 2009   10 10
14. септембра 2007. Flag of Armenia.svg Армавија 2008   2 2
Укупно (по типу авиона): 15 83 73
Укупно: 171

Спецификације[уреди]

РРЏ 60

Суперџет 100-75
Суперџет 100-95
Дужина
23,9 m
26,4 m
29,9 m
Висина
10,3 m
10,3 m
10,9 m
Распон крила
27,8 m
27,8 m
27,8 m
Капацитет
60-63
75-78
95-98
Максимална
тежина
38.950 kg
42.280 kg
45.880 kg
Брзина
0,8 маха
0,8 маха
0,8 маха
Долет
4.870 km
4.760 km
4.485 km
Први лет
?
?
2008


Авионска несрећа у Индонезији 2012.[уреди]

Руски путнички авион Сухој Суперџет са 46 бизнисмена и руских представника нестао је са екрана радара 9. маја 2012. током демонстрационог лета изнад западне Јаве у Индонезији, а у њему су се налазили индонежански пословни људи и представници руске амбасаде. Индонежанске спасилачке екипе уочиле су олупину, а испоставило се да је ударио у литицу планине Салак на западном делу индонежанског острва Јава [3][4]

Референце[уреди]

  1. ^ * „Features: Sukhoi Superjet 100“ (на ((en))). Sukhoi Company (sukhoi.org) Приступљено 1. септембар 2010. 
  2. ^ „Кто есть кто“. www.airforce.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 
  3. ^ Танјуг. „Џакарта: Нема преживелих после пада „сухоја“ : Свет : ПОЛИТИКА“. Politika.rs Приступљено 13. 5. 2012.. 
  4. ^ „Blic Online | Pronađena olupina ruskog aviona u Indoneziji, nema naznaka da ima preživelih“. Blic.rs Приступљено 13. 5. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]