Сухој Суперџет 100

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сухој Суперџет 100[1]

Четврти летни Су-100-95
Четврти летни Су-100-95

Општи подаци
Намена Регионални путнички авион
Посада 2 пилота + 3 члана
Број путника 98, при размаку седишта 32" (81,3см)
Порекло Застава Русије Русија
Произвођач Сухој
Пробни лет 19. мај 2008.
Уведен у употребу 21.априла 2011.
Статус У производњи
Први корисник Армавија
Број примерака 80+
Димензије
Дужина 29,94 m
Висина 10,28 m
Размах крила 27,80 m
Површина крила 83,80 m²
Маса
Празан 24 250 kg
Нормална полетна B 45 880 /LR 49 450 kg
Погон
Мотори Двопроточни турбомлазни мотори
Број мотора два
Физичке особине
Турбо-млазни мотор PowerJet SaM146
Перформансе
Макс. брзина на Hopt (М=0.81) 860 km/h
Економска брзина (М=0.78) 828 km/h
Долет B 3 048/ LR 4 578 km
Плафон лета (FL400) 12 200 m
Портал:Ваздухопловство

Сухој Суперџет 100 (рус. Сухой Суперджет 100, енгл. Sukhoi Superjet 100) је фамилија регионалних путничких млазних авиона капацитета до 108 путника. Развијен у сарадњи са Боингом и италијанском Финмехаником, планом да конкурише пре свега украјинском Антонов Ан-158, бразилском Ембраер Е-џет серија и канадском Бомбардије ЦРГ серија. ИКАО ознака је SU-95.

Историја и развој[уреди]

Суперџет 100 је пре био познат као пројекат руског регионалног путничког авиона по конкурсу државне агенцијеза развој авиотранспорта (рус. Самолёт Российский Региональный Сухого) или енгл. Russian Regional Jet. Име му је промењено 17. јула 2006. године. Први лет је обавио 19. маја 2008. године.

Аерокосмонаутичка фирма Сухој развила је авион "Superjet 100" у сарадњи са италијанском "Alenia Aeromacchi-Finmeccanica aeronautica", као франшиза "Supejet International", да поспеши развој и извоз руске цивилне авијације на светском тржишту. Као партнери за испоруку делова и агрегата налази се тридесет реномираних светских произвођача, између осталог и "Safran Snecma" као равноправан партнер у производњи авиомотора "SaM-146". '

Суперџет је направљен као конкуренција Антонову Ан-158, Ембраеру Е-Џет и Бомбардје ЦРГ серији. Директор Сухоја Михаил Погосјан [2] рекао је да експлоатација Сухоја Суперџет 100 кошта за око 10-15% мање од експлоатације конкурената Ембраер и Бомбардје. Поред тога, пространа кабина пружа путницима већи комфор, сличан оном на магистралним лајнерима. Цена овог авиона је мало више од 35 милиона америчких долара, а то га такође чини 18-22% јефтинијим у односу на директну конкуренцију.

Авион је испрва имао три могуће варијанте: RRJ-60, RRJ-75 и RRJ-95, где бројеви на крају имена означавају капацитет авиона по броју путника. Након промене авиона те скраћенице гласе, респективно: Суперџет 100-75 (SSJ-100-75) Суперџет 100-95 (SSJ-100-95). Планови за RRJ-60 су, међутим отказани због јаке конкуренције и исплативости турбопроп авиона. Већа варијанта, SSJ 100-75 је била у фази планирања, али је одложена, да се не би правила конкуренција авионима партнерске производње Обједињене авиопроизводне корпорације Антонов Ан-148 у Вороњежу.

28. јануара 2007, први Суперџет је превезен авионом Антонов Ан-124 из Комсомољска на Амуру до града Жуковски близу Москве ради земаљских тестирања у „Централном Аерохидродинамичком Институту“-ЦАГИ.

Први прототип био је изложен 26. септембра 2007. на званичној презентацији Суперџета у граду Комсомољску на Амуру, на руском Далеком истоку.

Наруџбине и опције[уреди]

Сухој Суперџет 100 је направљен да поправи имиџ руске авио-индустрије и превасходно је намењен међународном тржишту авиона. Производња се реализује у Комсомољск на Амуру, у цивилном делу фабрике „Јуриј Гагарин“, филијала „Гражданские Самолёты Сухого“. Маја 2012. године имао је 170 поруџбина и планирано је да се произведе 1.000 комада углавном за инострано тржиште. Цена овог авиона са 100 места је 35,4 милиона долара, што је за око трећину мање од конкурентских авиона - украјинског Антонова, бразилског Ембраера и канадског Бомбардјеа. Са циљем да извезе 70 одсто ових авиона, компанија Сухој је кренула у кампању на глобалном тржишту. У мају месецу 2012. Суперџет је започео турнеју по шест азијских земаља како би се представио тамошњим авио-компанијама. Прве станице биле су Мјанмар, Пакистан и Казахстан, а након Индонезије, авион је требало да обиђе Лаос и Вијетнам.

Датум Авио-компанија Прва испорука Тип
Суперџет 100-75 Суперџет 100-95 Опције
22. новембра 2005. Flag of Russia.svg Финансијски Лизинг Компанија Иљушин 2010.   30 15
7. децембра 2005. Flag of Russia.svg Аерофлот 2010.   30
2006. Flag of Indonesia.svg

Kartika Airlines

2010.   30
9. децембра 2006. Flag of Russia.svg UTair 2014. 24
19. децембра 2006. Flag of Indonesia.svg

Sky Aviation

2013.   12 6
4. март 2007. Flag of Russia.svgТрансаеро 2015.   6 12
14. јуна 2007. Flag of Italy.svg

Blue Panorama

2010.   10 10
14. септембра 2007. Flag of Armenia.svg Армавија 2010.   2 2
2010. Flag of Russia.svg Газпромавиа 2013.   10
2010. Flag of Laos.svg Lao Central 2013.   3
2010. Flag of Russia.svg Јакутија 2013.   2
2011. Flag of Mexico.svg Interjet 2013.   20 10
Укупно (по типу авиона): 0 179 55
Укупно: 234

Спецификације[уреди]

SSJ100 Three views drawing (5476115362).jpg

РРЏ 60

Суперџет 100-75
Суперџет 100-95
Дужина
23,9 m
26,4 m
29,9 m
Висина
10,3 m
10,3 m
10,9 m
Распон крила
27,8 m
27,8 m
27,8 m
Капацитет
60-63
75-78
95-98
Максимална
тежина
38.950 kg
42.280 kg
45.880 kg
Брзина
0,8 маха
0,8 маха
0,8 маха
Долет
4.870 km
4.760 km
4.485 km
Први лет
?
?
2008


Авионска несрећа у Индонезији 2012.[уреди]

Руски путнички авион Сухој Суперџет са 46 бизнисмена и руских представника нестао је са екрана радара 9. маја 2012. током демонстрационог лета изнад западне Јаве у Индонезији, а у њему су се налазили индонежански пословни људи и представници руске амбасаде. Индонежанске спасилачке екипе уочиле су олупину, а испоставило се да је ударио у литицу планине Салак на западном делу индонежанског острва Јава [3][4]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Поређење конкурената по капацитету путника

Актуелни:
Ембраер Е-џет серија
Бомбардје Ц серија
Тупољев Ту-334

Бивши активни:
Фокер 100
Боинг 717
Макдонел Даглас MD-80

Референце[уреди]

  1. ^ * „Features: Sukhoi Superjet 100“ (на ((en))). Sukhoi Company (sukhoi.org) Приступљено 1. септембар 2010. 
  2. ^ „Кто есть кто“. www.airforce.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 
  3. ^ Танјуг. „Џакарта: Нема преживелих после пада „сухоја“ : Свет : ПОЛИТИКА“. Politika.rs Приступљено 13. 5. 2012.. 
  4. ^ „Blic Online | Pronađena olupina ruskog aviona u Indoneziji, nema naznaka da ima preživelih“. Blic.rs Приступљено 13. 5. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]