Сухој Су-10

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сухој Су-10
Su-10.jpg

Сухој Су-10

Опште
Намена бомбардер на млазни погон
Посада 4 члана (пилот, навигатор, нишанџије и нишанџија-механичар)
Земља порекла Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Произвођач пројектант: ОКБ Сухој, произвођач: Авио завод No134 (Москва)
Први лет није полетео
Почетак производње прототип
Уведен у употребу прототип направљен 1947.
Повучен из употребе извршена само статичка испитивања
Статус прототип
Први корисник Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР- Совјетско војно ваздухопловство
Број примерака 1
Димензије
Дужина 19,06 m
Размах крила 20,50 m
Висина 6,56 m
Површина крила 71,30 m²
Маса
Празан 11.300 kg
Нормална полетна 18.950 kg
Макс. тежина при узлетању 21.230 kg
Макс. спољни терет 4.000 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 4 х Љуљка ТР-1
Потисак ТММ 4 х 12,7 kN kN
Ракетни мотор 4 х У-5
Потисак РМ 4 х 5,75 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 850 km/h
Макс. брзина на H=0 810 km/h
Долет 1.500 km
Плафон лета 12.000 m
Брзина пењања 471 m/min
Портал:Ваздухопловство

Сухој Су-10/(производ „Е“) (рус. Сухой Су-10/(Изделие „Е")) је тактички бомбардер направљен у СССР-у непосредно после Другог светског рата (1947), и направљен је само један прототип.

Пројектовање и развој[уреди]

Налог за пројектовање бомбардера на млазни погон ОКБ Сухој је добио 26. фебруара 1946. године. Захтев је био да користи 4 турбо млазна мотора Љуљка ТР-1А или 6 турбо млазна мотора Тумански РД-10 (мотори који су тада били расположиви или у развоју). Два прототипа авиона су направљена у току 1947. године један за статичко испитивање, а други за тестирање у лету. Као помоћ у полетању авион је могао да користи 4 ракетна бустера У-5.

Намена авион је била тактички бомбардер са следећим тактичко техничким захтевима: Брзина 800 до 850 km/h; долет 1.200 km; плафон лета 11.000 m; максимална носивост 2.000 kg бомби; наоружање 4 топа калибра 20 mm.[1]

Технички опис[уреди]

Авион Су-10 је четворомоторни висококрилац потпуно металне конструкције на млазни погон. Конструкција трупа је полу-монокок од дуралуминијума и челика високе чврстоће. Труп је био веома простран тако да је у њега могло без проблема да стане 4.000 kg бомби. Крило је конзолно, трапезастог облика са благо закошеном нападном ивицом и заобљеним завршетком. Било је постављено управно на труп на коме се налазе 4 млазна мотора (било је планирано два мотора али тада Совјети нису имали тако снажне моторе па су били принуђени да уграде 4 мотора) по два (удвојена) на свако крило. Мотори Љуљка ТР-1 од 12,7 kN потиска су били тако постављени да је један мотор био испод, а други изнад крила. Репна крила су била са косом нападном ивицом тако да авион по свом облику подсећа на авион Су-9 само много већих димензија. Авион је био четворосед посада се састојала од пилота, навигатора, стрелца-радиооператера и стрелца механичара. Авион је био наоружан са пет топова Б-20Е калибра 20 мм. Један топ је био смештен у кљуну авиона два на горњој површини трупа иза леђа пилота, а два топа су била смештена на репу авиона. Стајни трап је увлачећи, система трицикл са предњом (носном) ногом и удвојеним точковима, која се у току лета увлачила у труп авиона и две основне ноге испод крила авиона са по једним точком које су се у току лета увлачиле у крила авиона. Ракетни мотори су били стандардна опција (бустер У-5 је имао 5,75 kN потиска) налазили су се по два са сваке стране трупа и могли су да раде 8 секунди, знатно су скраћивали полетни пут и време полетања.[1]

Наоружање[уреди]

Наоружање авиона: Сухој Су-10
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Број и ознака топа 5 х Б-20Е Березин
Калибар 20 mm
Митраљез
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Укупна маса од 1.000 до 4.000 kg
Ракетно наоружање (ракете)


Оперативно коришћење[уреди]

Прототип авиона Су-10 је направљен у Авио заводу No134 из Москве 1947. године. Пошто тестирање у ваздуху није задовољио на основу одлуке Министарства ваздухопловне индустрије авион је пребачен у МАИ- Московски Авиациони Институт где служи као наставно средство при школовању ваздухопловних ижењера.

Земље које су користиле овај авион[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б „Сухой Су-10“. www.airwar.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Хлопотоб, О. Д. (2004) (на ((ru))). История военной авиации от первых летательных аппаратов до реактивных самолётоб. Москва: АСТ, Москва и Полигон, СПб,. 
  • Antonov, Vladimir; Gordon, Yefim & others (1996) (на ((en))). OKB Sukhoi. Midland: Leicester. ISBN 1-85780-012-5. 
  • Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995. London: Osprey. ISBN 1-85532-405-9. 
  • Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob; Chant, Christopher; (1995) (на ((en))). Jane`s Combat Aircraft. Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • Гордюков, Николай (1994) (на ((ru))). Первые реактивные истребители Сухого. Москва: Polygon. стр. 26-35.. ISBN 5-88541-003-8. 
  • Багратинов, Валерий (2005) (на ((ru))). Крылья России. Москва: Эксмо. стр. str. 695-696.. ISBN 5-699-13732-7. 
  • (на ((en))) Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 1-84065-092-3. 
  • Shavrov, V.B. (на ((en))). History of the aircraft construction in the USSR. ISBN 5-217-02528-X. 
  • Green, W; Swanborough, G (2001). The Great Book of Fighters. MBI Publishing. ISBN 0-7603-1194-3. 

Спољашње везе[уреди]