Сухој Су-17

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сухој Су-17
Libyan Air Force Su-22.JPEG

Сухој Су-17

Опште
Намена ловац-бомбардер
Посада 1 члан
Земља порекла Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР
Произвођач пројектант: ОКБ Сухој, произвођач:Фабрика авиона КнААПО
Први лет 2. август 1966.
Почетак производње 1969. до 1990.
Уведен у употребу 1970.
Статус у употреби
Први корисник Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР- Совјетско војно ваздухопловство
Број примерака 2.867
Димензије
Дужина 15,315 m
Размах крила 13,68/10,02 m
Висина 4,962 m
Површина крила 38,49/34,45 m²
Маса
Празан 9.950 kg
Макс. тежина при узлетању 16.270 kg
Макс. спољни терет 3.000 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 1 х Љуљка АЛ-7Ф-1-250
Потисак ТММ 96 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 2.120 km/h
Макс. брзина на H=0 1.350 km/h
Долет 1.930 km
Плафон лета 16.350 m
Брзина пењања 12.600 m/min
Портал:Ваздухопловство

Сухој Су-17 (рус. Сухой Су-17, НАТО назив енгл. Fitter) је ловац-бомбардер на млазни погон са променљивом геометријом крила направљен у СССР-у. Авион је први пут полетео 1966. године и још је у употреби 2011. Из овог авиона су изведене варијанте Су-20 и Су-22. Авиони Су-22М3 и Су-22М4 се и даље налазе у понуди концерна Сухој[1] (2011. године).

Пројектовање и развој[уреди]

Авиони Сухој Су-7(1955) десно и Су-17 (1966) лево музејски примерци

Рад на пројекту авиона Су-17 је почео почетком 1960-их година паралелно са увођењем авиона Сухој Су-7. Жеља је била да се модификацијом постојећег авиона смањи потребна полетно-слетна стаза. Водећи пројектант је био Н. Г. Зирин.[2] под руководством П. О. Сухоја[2] Као техничко решење овог проблема коришћена је променљива геометрија крила, а као база за пројект је послужио производни модел Су-7БМ са новим крилом и благо модификованим трупом. Радна верзија пројекта је звана Су-7ИГ (а интерни назив је био ЕДО-Ц-22и). Прототип овог авиона је завршен у јулу месецу 1966. године и отпочето је његово тестирање. Први пробни лет је обављен 2. августа 1966. а пробни пилот је био В. С. Иљушин.[2] Први пут је јавности приказан јула 1967. године на паради која је одржана на московском аеродрому Домодедову. Државно и војно тестирање авиона Су-17 је трајало до новембра 1967. године када је ЦК КПСС и Министарски савет донео одлуку о његовој серијској производњи. У току тестирања је утврђено да је авиону побољшано слетање и полетање (скраћене полетно-слетна стаза), побољшане летне перформансе, повећан долет авиона и дужина трајања лета.[3][4][5]

Технички опис[уреди]

Авион Сухој Су-17(1966) у музеју у Кбели

Авион Су-17 (1966) је једноседи једномоторни авион направљен према класичној шеми, средњекрилац је са стреластим крилом променљиве геометрије са углом стреле од 30о до 63о што му омогућава постизање веома великих брзина у лету и релативно малих брзина при слетању и полетању као и економичних брзина при крстарењу. Репни стабилизатори су такође стреластог облика. Труп авиона је кружног облика и одликовао се чистим аеродинамичним површинама. На носу авиона се налазио улаз за ваздух са системом за регулисање протока у зависности од висине и брзине лета авиона са минималним отпором. Нови снажан турбомлазни мотор АЛ-7Ф-1-250 са функцијом додатног сагоревања (форсаж) имао је потисак близу 100 kN. Овај мотор је био уграђен само у првој серији од неколико десетина комада, а у каснимим варијантама су били уграђивани савременији мотори најчешће АЛ-21Ф-3 са потиском од 78,4/112,3 kN и Тумански Р-29БС-300. Авион Су-17 и његове варијанте су имале све добре особине модела Су-7 из кога су настале као што су: хидраулични систем са радним притиском од 210 bar, нови систем управљања и контроле радних фунција авиона, дуплиране коморе ракетних бустера, нови систем седишта за катапултирање (избацивање под углом) знатно је смањио број повреда пилота при катапултирању. Стајни трап је увлачећи система трицикл, предња носна нога се увлачила у труп авиона, а главне ослоне ноге су се налазиле испод крила и у току лета су се увлачиле у крила. Положај крилних ногу стајног трапа је био такав да није сметао систему подвешавања оружја и спољних резервоара за гориво. Кокпит пилота смештен у кабину под притиском, а лоциран готово у самом носу авиона омогућавао је добру прегледност пилоту како у фазама полетаља и слетања тако и при лету авиона. Авион Су-17 је био веома добро наоружан, а конкретно наоружање је завислило од типа авиона да ли је био ловац, ловац-бомбардер или јуришник. У Арсеналу овог авиона су били топови, ракете ваздух-ваздух, вођене ракете ваздух-море Х-23; Х-25; Х-29 и Х-58, невођене балистичке ракете разног калибра од 57 до 330 mm класичне авио-бомбе разног калибра, па чак и атомска бомба од 5 kT.[3][5]

Варијанте авиона Сухој Су-17[уреди]

Основне верзије авиона Су-17[уреди]

  • Су-17 - прва производна верзија,
  • Су-17М - прва верзија која је произведена у већим количинама, нови мотор АЛ-21Ф-3, повећан капацитет горива, побољшан авиоелектроника, први лет - 28. децембар 1971.,
  • Су-17М2 - мало издужених предњи део трупа, пилот има бољи поглед, нова авионика и широк спектар вођеног оружја, први лет - 20. децембар 1973,
  • Су-17УМ - први двоседи борбени школски Су-17. Први лет - 15. август 1975.,
  • Су-17М3 - се заснива на верзији СУ-17УМ, уместо кокпита инструктора налази и додатни резервоар за гориво, опремљен новом опремом и додата два подвесна места за ракете ваздух-ваздух, први лет - 30. јун 1976.,
  • Су-17УМ3 - двоседи школски авион Су-17М3, способан да лети два пута брже од брзине звука. Први лет - 21. септембар 1978.,
  • Су-17М4 - најновија производна верзија, значајно промењена авионика, усис ваздуха је нерегулисан, први лет - 19. јун 1980.

Извозне верзије авиона Су-17[уреди]

  • Су-17К - извозна верзија прве производне серије. Извезено само Египту,
  • Су-20 - извозна верзија Су-17М, поједностављена авионика и мањи опсег оружја, први лет - 15. децембар 1972.,
  • Су-22 - Су-17М2 извозна верзија са мотором Р-29БС-300, ова измена (Су-17М2Д) је истоветна са мотором МиГ-23 и усвојена је и од стране совјетске авијације,
  • Су-22У - извозна варијанта Су-17УМ са мотором Р-29БС-300, први лет - 22. децембар 1976.,
  • Су-22М - извозна варијанта Су-17М3 са мотором Р-29БС-300, први лет - 24. маја 1977.
  • Су-22УМ3 - извозна варијанта Су-17УМ3 мотор Р-29БС-300. Касније се испоручује иностранству са мотором АЛ-21Ф-3, под ознаком Су-22УМ3К.
  • Су-22М3 - извозна варијанта Су-17М3 са оригиналном авиоелектроником,
  • Су-22М4 - извозна варијанта Су-17М4.

Наоружање[уреди]

Сухој Су-17,-20,-22 у три пројекције са скупљеним и раширеним крилима
Сухој Су-17 са раширеним крилима при слетању
Наоружање авиона: Сухој Су-17
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Број и ознака топа 2 х НР-30
Број граната 80
Калибар 30 mm
Митраљез
Број и ознака митраљеза 4 контејнера х 2 цеви
Број метака 250 по контејнеру
Калибар 23 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Класичне авио бомбе ФАБ-100; ФАБ-250; ФАБ-500 и касетне бомбе
Укупна маса 3.000 kg
Број тачака за подвешавање 7
Ракетно наоружање (ракете)
Број и ознака ракета в-в:2 х (Р-13; Ф-60; Ф-73) в-з: НАР 57 до 330mm; в-м:(Х-23; Х-25; Х-29 и Х-58)
Број подвешаних ракета 6


Оперативно коришћење[уреди]

Сухој Су-17 са ракетним наоружањем

Авион Сухој Су-17 је произведен у 2.867 примерака у фабрици авиона КнААПО „Јуриј Гагарин“ из Комсомољска на Амуру у периоду од 1969. до 2011. године. Био је добар извозни производ извезен је у преко 15 земаља. Иако је пројектован као ловац бомбардер најчешће и најдуже се користио као јуришни бомбардер и дуги низ година је био окосница овог вида ваздухопловства Совјетског Савеза наследивши свог претходника Сухој Су-7. Учествовао је у многим ратним операцијама као што су: Сиријски Су-20С су учествовали у Сиријско-Израелском рату 1973. године као и сукобима у Јужном Либану 1982. године. Либијски Су-22МС су коришћени у Чаду 1980-их година као и у сукобима са америчком морнарицом 1979. године око конфликта у Заливу Сидра. Ирачки Су-20 и Су-22С су масовно коришћени у сукобу са Ираном док су у току Заливског рата 1991. године 14 ових авиона уништено на земљи, а остали пребегли у Иран који их после рата није вратио Ирачанима. Авиони Су-20/Су-22С Анголског ратног ваздухопловства су коришћени против побуњеника УНИТА 1990. године. Перуански Су-22М3 су коришћени 1995. године у пограничном сукобу између Перуа и Екватора. Највећу примену Су-17 је доживео у току совјетске интервенције у Авганистану. Захваљујући томе, извршене су многа побољшања ових авиона и усавршена тактика њихове примене, побољшана је заштита, извршена је реконфигурација наоружања итд. По избијању чеченске побуне овај авион је коришћен у сукобу са чеченским побуњеницима.

Земље бивше чланице Варшавског уговора које су поседовале ове авионе су двојако поступиле Чешка, Истачна Немачка и Мађарска су избацили ове авионе из употребе, док су Пољска и Бугарска извршиле модификације ових авиона и прилагодиле НАТО стандардима навигације и комуникација и данас их користе.

Постоји уверење да се у току деценије 2010—2020 предстоји крај употреби овог авиона.[6] мада се модели Су-22М3 и Су-22М4 и даље нуде купцима[1]

Земље које су користиле овај авион[уреди]

Сухој Су-17 са подвешаним топовима у контејнеру
Коришћење авиона Сухој Су-17 у свету

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б „ОАО „Компания „Сухой" - Самолеты - Военная авиация - Су-22М3“. www.sukhoi.org Приступљено 14. 9. 2011.. 
  2. ^ а б в „Кто есть кто“. www.airforce.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 
  3. ^ а б „Сухой Су-17“. www.airwar.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 
  4. ^ „Sukhoi Su-17 - fighter-bomber“. www.aviastar.org Приступљено 14. 9. 2011.. 
  5. ^ а б http://legion.wplus.net/guide/air/su/su17.shtml
  6. ^ „[2.0] Sukhoi Su-17 / 20 / 22“. www.vectorsite.net Приступљено 14. 9. 2011.. 

Литература[уреди]

Сухој Су-20 са наоружањем (балистичке ракете, слободно падајуће бомбе и спољни резервоари)
  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Балош, Себастијан (април 2004.). Ратне машине. „Сухојев пробој“ (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 57: стр. 12 - 15. ISSN: 1450-6068. 
  • Хлопотоб, О. Д. (2004) (на ((ru))). История военной авиации от первых летательных аппаратов до реактивных самолётоб. Москва: АСТ, Москва и Полигон, СПб,. 
  • Antonov, Vladimir; Gordon, Yefim & others (1996) (на ((en))). OKB Sukhoi. Midland: Leicester. ISBN 1-85780-012-5. 
  • Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995. London: Osprey. ISBN 1-85532-405-9. 
  • Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob; Chant, Christopher; (1995) (на ((en))). Jane`s Combat Aircraft. Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • Гордюков, Николай (1994) (на ((ru))). Первые реактивные истребители Сухого. Москва: Polygon. стр. 26-35.. ISBN 5-88541-003-8. 
  • Багратинов, Валерий (2005) (на ((ru))). Крылья России. Москва: Эксмо. стр. str. 695-696.. ISBN 5-699-13732-7. 
  • (на ((en))) Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 1-84065-092-3. 
  • Shavrov, V.B. (на ((en))). History of the aircraft construction in the USSR. ISBN 5-217-02528-X. 
  • Green, W; Swanborough, G (2001). The Great Book of Fighters. MBI Publishing. ISBN 0-7603-1194-3. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Сухој Су-17