Сухој Су-25

Из Википедије, слободне енциклопедије
Су-25[1]
Su-25.jpg

Сухој Су-25

Опште
Намена фронтовски бомбардер (јуришни бомбардер „Штурмовик")
Посада један члан
Произвођач Сухој, Русија
Први лет 22. фебруар 1975.
Почетак производње 1980.
Димензије
Дужина 15,36 m
Размах крила 14,36 m
Висина 4,80 m
Површина крила 33.7[2]
Маса
Празан 9.500[2] kg
Нормална полетна 14.600[2] kg
Макс. тежина при узлетању 17.530 kg
Макс. спољни терет 4.400 kg
Погон
Мотори 2 × ТРД Р-195[2]
Потисак 2 × 44,129 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 975 km/h
Тактички радијус кретања 1.250 (750 у ниском лету)[2] km
Долет 1.850 km
Плафон лета 10.000 m
Брзина пењања - m/min
Портал:Ваздухопловство

Сухој Су-25 (рус. Сухой Су-25), (НАТО назив енгл. Froogfoot) је авион за блиску подршку на бојишту и борбу против тенкова. Конструисан у некадашњем Совјетском Савезу, авион се и данас налази у употреби у ратним ваздухопловствима Русије, чланица Заједнице независних држава и многих других страних земаља.[3]

Развој[уреди]

Авион Су-25 који је пројектовао ОКБ Сухој настао је као резултат истраживања спроведеног касних шездесетих година двадесетог века које је требало да утврди спецификације новог јуришног авиона који је требало да обавља улогу Штурмовика (овај назив који је добио чувени авион Иљушин Ил-2 за време Другог светског рата постаће синоним за све руске јуришне авионе). Авион је требао да сходно промењеној ратној доктрини, изводи ратне операције применом конвенционалног оружја. Су-25 је тешко наоружан са Грјазев-Шипунов ГШ-30-2 топом калибра 30 mm и за различитим пројектилима ваздух-земља: у јуришној улози може понети преко 4000 kg борбеног терета. Представља еквивалент америчком јуришном авиону А-10 Тандерболт 2 (мада би се пре могао упоредити са Нортропом YA-9 који је изгубио на конкурсу америчке авијације за избор новог јуришног авиона). Исте спецификације довеле су до развоја јуришне варијанте руског ловца МиГ-23 која има ознаку МиГ-27, али између ова два авиона нема никакве сличности.[4][5]

Први прототип Сухоја Су-25 под ознаком Т-8-1 полетео је 22. фебруара 1975. године. Проблеми у развоју одложили су његово увођење у оперативну употребу све до априла 1981. године.

Технички опис[уреди]

Авион Сухој Су-25 на изложби Le Bourget, 1989.

Авион Су-25 је једноседи двомоторни авион направљен према класичној шеми, високо крилац је са управним крилом. Крило авиона има трапезасти облик са косом нападном ивицом крила од 20о. Испод крила се налазе 10 подвесних носача наоружања, по којима је авион добио популарни назив „Чешаљ“. Репни стабилизатори су такође управног облика. Труп авиона је елипсастог и правоугаоног облика полу-монокок конструкције. Труп авиона се може поделити на три дела предњи део у коме се налазе кабина пилота са инструментима, средњи део за који су везани мотори и крило авиона и репни део трупа на коме се налазе репна крила и вертикални стабилизатор у кога је уграђено складиште за кочиони падобран. Испод крила приљубљени уз труп авиона се налазе два турбо млазна мотора Турмански Р-195 који су имали потисак близу 45 kN сваки. У трупу су били смештени интерни резервоари за гориво капацитета 5.000 литара. Стајни трап је увлачећи система трицикл, предња носна нога се увлачила у труп авиона а главне ослоне ноге су се налазиле испод крила и у току лета су се увлачиле у труп авиона. Положај крилних ногу стајног трапа је био такав да није сметао систему подвешавања оружја и спољних резервоара за гориво. Морнаричка верзија овог авиона је била опремљена системом за напајање горивом у лету, као и куком предвиђене за слетање на носач авиона. Кокпит пилота смештен у кабину која је лоцирана готово у самом носу авиона, што омогућава добру прегледност пилоту како у фазама полетања и слетања тако и при лету авиона. Кабина пилота је под притиском и обложена је титанијумским оклопом дебљине од 10 до 24 mm. Авион Су-25 је био веома добро наоружан а конкретно наоружање је завислило од типа авиона да ли је био намењен подршци сувоземним трупама или је био морнарички авион намењен нападу на пловне објекте непријатељске морнарице. У Арсеналу овог авиона су били топови, ракете ваздух-ваздух, вођене ракете ваздух-море Х-23; Х-25; Х-29 и Х-58, невођене балистичке ракете разног калибра од 57 до 340 mm и класичне слободно падајуће авио-бомбе разног калибра и намене. Поред оптичког нишана авион је имао и ласерски даљиномер и нишан и остале уређаје који су му омогућавале дејство преко целог дана и у лошим временским условима.[2][6][5]

Наоружање[уреди]

Авион Сухој Су-25 са арсеналом наоружања.
Авион Сухој Су-25 са ракетним наоружањем.
Наоружање авиона: Сухој Су-25
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Број и ознака топа ГШх-30-2
Број граната 250
Калибар 30 mm
Митраљез
Број и ознака митраљеза 4 контејнера х 2 цеви ГШ-23Л
Број метака 260 по контејнеру
Калибар 23 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Класичне авио бомбе ФАБ-100; ФАБ-250; ФАБ-500 и касетне бомбе
Укупна маса 4.000 kg
Број тачака за подвешавање 11
Ракетно наоружање (ракете)
Број и ознака ракета в-в: Р-60; в-з: С-5, С-8, С-13; НАР С-24Б и С-25; в-м: Х-23, Х-25, Х-29
Број подвешаних ракета 11


Оперативно коришћење[уреди]

Авион Су-25 изглед контуре.

Авион Су-25 је произведен у 700 примерака а производња је трајала од 1980. до 1992. године.


Авион је у великом броју учествовао у сукобу између Совјетске армије и муџахедина у Авганистану 1980. године. Након што је америчка обавештајна служба ЦИА снабдела муџахедине преносивим против-авионским ракетама „Стингер“ са инфра-црвеним навођењем број губитака овог ваздухоплова је порастао. Због тога је развијена нова тактика напада на земаљске циљеве. Су-25 је увек нападао у тандему. Један авион би летео на већој висини испуштајући инфра-црвене мамце како би на себе привукао Стингере док је други авион у бришућем лету нападао циљеве на земљи.

Направљено је и неколико двоседа за обуку са ознаком Су-25УБ као и неколико авиона Су-25УТГ са ојачаном конструкцијом и куком који су служили за обуку пилота у слетању на носаче авиона. Први Су-25УТГ полетео је у Септембру 1988. године и укупно је произведено десетак авиона. Половина од овог броја још увек се налази у оперативној употреби на једином руском носачу авиона Адмиралу Кузњецову. Руска морнарица наручила је још десет Су-25УБП сличних Су-25УТГ али са увлачивом сондом за пуњење горивом у лету.

Напредније варијанте овог авиона Су-25Т (алтернативна ознака Су-28) и Су-25ТМ (Су-39) опремљене су побољшаним навигационо-нападачким системом, повећана је њихова отпорност на ватру са земље и оспособљени су да носе нове генерације вођених пројектила ваздух-земља.

Сухој Су-25 се више не производи али се још увек налази у наоружању ратних ваздухопловстава Авганистана, Анголе, Аразбејџана, Белорусије, Бугарске, Чешке Републике, Етиопије, Грузије, Ирана, Ирака, Казахстана, Републике Македоније, Северне Кореје, Перуа, Русије, Словачке и Украјине. До пре извесног времена два авиона налазила су се и у наоружању ратног ваздухопловства Обале Слоноваче али су их француске снаге уништиле зато што су представљали претњу за мировну операцију у овој земљи.

Земље које су користиле или још користе овај авион[уреди]

Коришћење авиона Сухој Су-25 у свету.
Сухој Су-25 на палуби носача авиона.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Авион Сухој Су-25 бочни изглед.
  1. ^ Современная военная авиатехника, В. Н. Шунков, 1997, pp. 275
  2. ^ а б в г д ђ „Сухой Су-25 Грач“. www.airwar.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 
  3. ^ „The Sukhoi Su-25 "Frogfoot"“. www.vectorsite.net Приступљено 14. 9. 2011.. 
  4. ^ „ОАО „Компания „Сухой" - Самолеты - Военная авиация - Су-25К“. www.sukhoi.org Приступљено 14. 9. 2011.. 
  5. ^ а б „Aerospaceweb.org“. www.aerospaceweb.org Приступљено 14. 9. 2011.. 
  6. ^ „Sukhoi Su-25 - attack“. www.aviastar.org Приступљено 14. 9. 2011.. 

Литература[уреди]

Авион Су-25 у лету .
Авион Су-25 у лету .
  • Радић, Александар (2002) (на ((sr))). Ваздушна моћ Русије. Београд. 
  • (на ((en))) Encyclopedia of World Military Aircraft. London: Aerospace publishing. 1994,; Volume 1,2. 
  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Маодуш, Душан (јул/август 2001.). Ратне машине. „Ветеран многих ратова“ (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 30: 26-27. ISSN: 1450-6068. 
  • Хлопотоб, О. Д. (2004) (на ((ru))). История военной авиации от первых летательных аппаратов до реактивных самолётоб. Москва: АСТ, Москва и Полигон, СПб,. 
  • Багратинов, Валерий (2005) (на ((ru))). Крылья России. Москва: Эксмо. ISBN 978-5-699-13732-9. 
  • Гордюков, Николай (1994) (на ((ru))). Первые реактивные истребители Сухого. Москва: Polygon. ISBN 978-5-88541-003-8. 
  • Лавров, А. Б. (2010) (на ((ru))). Реформирвание Военно-воздушных сил России. Москва: Новая армия России. ISBN 978-5-9902620-1-0. 
  • Antonov, Vladimir; Gordon, Yefim & others (1996) (на ((en))). OKB Sukhoi. Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8. 
  • Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000) (на ((en))). The Encyclopedia of World Military Aircraft. NY: Barnes & Noble. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995. London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Encyclopedia of Modern Warplanes. New York: Barnes & Noble,. 
  • Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob; Chant, Christopher; (1995) (на ((en))). Jane`s Combat Aircraft. Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • David, Isby,C (1997) (на ((en))). Jane`s Fighter Combat in the Jet Age. London: Harper Collins Publishers. 
  • Shavrov, V.B. (на ((en))). History of the aircraft construction in the USSR. ISBN 978-5-217-02528-2. 
  • Green, W; Swanborough, G (2001). The Great Book of Fighters. MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-1194-3. 
  • Winchester, Jim (2006) (на ((en))). Military Aircraft of the Cold War. San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000. London: Brassey's. 

Спољашње везе[уреди]