Сухој Су-26
| Сухој Су-26 | ||
|---|---|---|
| Општи подаци | ||
| Намена | акробатски авион | |
| Посада | 1 | |
| Порекло | ||
| Произвођач | Сухој | |
| Пробни лет | 30. јуни 1984. | |
| Уведен у употребу | 1985. | |
| Статус | оперативан | |
| Први корисник | ||
| Број примерака | 153 (до почетка 2003.) | |
| Димензије | ||
| Дужина | 6,83 m | |
| Висина | 2,40 m | |
| Размах крила | 7,80 m | |
| Површина крила | 11,83 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 736 kg | |
| Нормална полетна | 878 kg | |
| Максимална тежина | 962 kg | |
| Погон | ||
| Мотори | клипни са ваздушним хлађењем | |
| Број мотора | 1 | |
| Физичке особине | ||
| Клипно-елисни мотор | Веденејев М-14П | |
| Снага | 270 kW | |
| Снага у КС | 360 КС | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hopt | 450 km/h | |
| Економска брзина | 310 km/h | |
| Долет | 895 km | |
| Плафон лета | 4.000 m | |
| Брзина пењања | 1.080 m/min | |
| Портал:Ваздухопловство | ||
Сухој Су-26 /(Suhoj Su-26), (рус. Сухой Су-26) је једномоторни, једноседи лаки руски нискокрилни авион за акробатско летење развијен првом половином 1980-тих година[1].
Садржај |
Пројектовање и развој [уреди]
Авион Сухој Су-26 је пројектован и направљен у фабрици Сухој и намена му је обука и тренажа у акробатском летењу као и за државна и међународна такмичења у акробатском летењу. Пројект је почео да се ради 1983, а завршен је 30. јуна 1984. кад је обављен први пробни лет. Главни пројектант је био В. П. Кондратијев. Авион је први пут приказан светској јавности на Светском првенству у акробатском летењу одржаном у Мађарској августа месеца 1984. године. На основу овог модела авиона развијени су касније модели Су-29 и Су-31.
Технички опис [уреди]
Сухој Су-26 је лаки авион за акробатско летење пилота. То је авион мешовите конструкције нискокрилни једнокрилац са једним клипним ваздухом хлађеним радијалним мотором са 9 цилиндара, фиксним стајним трапом конвенционалног типа. Опремљен је мотором од 270 kW произвођача Веденејев М-14П, и трокраком елисом од композитног материјала (Hoffman) променљивог корака са редуктором. Авион је робусне конструкције направљен од лаких композитних материјала, пластике и стаклених влакана, углљеничних влакана, нерђајучег челика високе еластичности, титанијума и алуминијумских легура. Учешће композитних материјала у укупној маси авиона износи преко 50%. Његова робусна конструкција толерише G оптерећења у границама од +12 до -10 а то је граница коју могу да поднесу само ретки акробатски пилоти. Крила авиона су трапезастог облика са равном нападном ивицом и равним завршетком. Пилот је смештен у затвореном кокпиту који је смештен иза крила. Унутрашњост кабине авиона је ергономски прилагођена пилоту, са удобним седиштем, нагнутим под углом од 35о и појасом за везивање. Дизајн кабине омогућава пилоту да прецизно контролише положај авиона у простору. Авион је опремљен седиштем за катапултирање у случају ванредне опасности[2][3].
Варијанте [уреди]
- Су-26 - први прототип авиона Су-26 са мотором Веденејев М-14П снаге 270kW и двокраком елисом,
- Су-26М - унапређена верзија авиона Су-26 са трокраком елисом Хофман, побољшаном аеродинамиком и смњеном тежиномод 30 kg,
- Су-26МКХ - верзија авиона Су-26 са повећаним долетом, опремљен додатним резервоарима у крилу авиона, 11 ових авиона је испорућено купцима у САД и Швајцарској,
- Су-26М2 - направљено је 13 ових авиона са додатним резервоарима и димним уређајем, авиони су испоручени купцима у Русији, Аустралији, САД и другим земљама,
- Су-26М3 - верзија авиона Су-26М са мотором М-9Ф снаге 320kW, авиони су испоручени Аргентини.
Оперативно коришћење [уреди]
Посаду авиона Сухој Су-26 сачињава 1 члан тј. пилот. Већ 1986. године овај авион осваја награде на светским шампионатима у акробатском летењу, а модификација овог авиона Су-26М3 са мотором М-9Ф снаге 320 kW. Доминира светским шампионатима 2003. и 2005. године као и европским шампионатом 2004. године. Од укупно 153 примерака ових авиона који су произведени до 2003. године 128 је испоручено страним купцима. Од првог појављивања у свету 1986. па до 1996. године, овај авион је освојио преко 150 медаља о којих 90 златних[4]. Aвион Сухој Су-26 се користи већ 25 година одупирући се свим конкурентима, учествујући на готово свим светским акробатским такмичењима, што несумњиво потврђује квалитет овог авиона[5].
Земље које користе овај авион [уреди]
Референце [уреди]
- ^ „ОАО „Компания „Сухой" - Самолеты - Гражданская авиация - Су-26, 29, 31“. www.sukhoi.org Приступљено 14. 9. 2011.
- ^ http://www.airwar.ru/enc/other/su-26.html
- ^ http://www.aerospace-tehnology.com/projects/sukhoisu26aerobatic/
- ^ „Su-26, Su-26M, Su-26M2, Su-26MKh by Sukhoj OKB“. www.ctrl-c.liu.se Приступљено 14. 9. 2011.
- ^ „Sukhoi Su-26, Red Bull Air Race aircaft techinical information“. www.air-races.com Приступљено 14. 9. 2011.
Види још [уреди]
Литература [уреди]
- Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS).
- Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7.
- Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2.
- Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's.
- Shavrov, V.B. (на ((en))). History of the aircraft construction in the USSR. ISBN 5-217-02528-X.
Спољашње везе [уреди]
- „Zvanični sajt Suhoja“ (на ((ru)),((en))). www.sukhoi.org Приступљено 11. 02. 2011.
- „Су-26, 29, 31“ (на ((ru)),((en))). www.sukhoi.org Приступљено 11. 02. 2011.
- „Су-26“ (на ((ru))). Уголок неба. 2004 Приступљено 11. 02. 2011.
- „Sukhoi Su-26 (1984)“ (на ((en))). www.aviastar.org Приступљено 11. 02. 2011.
- „The Sukhoi Su26; Su29 & Su31“ (на ((en))). www.airliners.net Приступљено 11. 02. 2011.
- „Su-26, Su-26M, Su-26M2, Su26MKh "Suchok" by V.P.Kondratiev (Sukhoi KB)“ (на ((en))). www.ctrl-c.liu.se Приступљено 11. 02. 2011.
- „Sukhoi Su-26 Aerobatic Airplane, Russia“ (на ((en))). www.aerospace-tehnology.com Приступљено 11. 02. 2011.
- „Suchoj Su-26,“ (на ((de))). Galerie Приступљено 2. 04. 2011.
|
|||||||||||||||||