Сухој Су-26

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сухој Су-26

Сухој Су-26
Сухој Су-26

Општи подаци
Намена акробатски авион
Посада 1
Порекло Застава Русије Русија
Произвођач Сухој
Пробни лет 30. јуни 1984.
Уведен у употребу 1985.
Статус оперативан
Први корисник Застава Русије Русија
Број примерака 153 (до почетка 2003.)
Димензије
Дужина 6,83 m
Висина 2,40 m
Размах крила 7,80 m
Површина крила 11,83 m²
Маса
Празан 736 kg
Нормална полетна 878 kg
Максимална тежина 962 kg
Погон
Мотори клипни са ваздушним хлађењем
Број мотора 1
Физичке особине
Клипно-елисни мотор Веденејев М-14П
Снага 270 kW
Снага у КС 360 КС
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 450 km/h
Економска брзина 310 km/h
Долет 895 km
Плафон лета 4.000 m
Брзина пењања 1.080 m/min
Портал:Ваздухопловство

Сухој Су-26 /(Suhoj Su-26), (рус. Сухой Су-26) је једномоторни, једноседи лаки руски нискокрилни авион за акробатско летење развијен првом половином 1980-их година[1].

Пројектовање и развој[уреди]

Авион Сухој Су-26 је пројектован и направљен у фабрици Сухој и намена му је обука и тренажа у акробатском летењу као и за државна и међународна такмичења у акробатском летењу. Пројект је почео да се ради 1983, а завршен је 30. јуна 1984. кад је обављен први пробни лет. Главни пројектант је био В. П. Кондратијев. Авион је први пут приказан светској јавности на Светском првенству у акробатском летењу одржаном у Мађарској августа месеца 1984. године. На основу овог модела авиона развијени су касније модели Су-29 и Су-31.

Технички опис[уреди]

Сухој Су-26 је лаки авион за акробатско летење пилота. То је авион мешовите конструкције нискокрилни једнокрилац са једним клипним ваздухом хлађеним радијалним мотором са 9 цилиндара, фиксним стајним трапом конвенционалног типа. Опремљен је мотором од 270 kW произвођача Веденејев М-14П, и трокраком елисом од композитног материјала (Hoffman) променљивог корака са редуктором. Авион је робусне конструкције направљен од лаких композитних материјала, пластике и стаклених влакана, углљеничних влакана, нерђајучег челика високе еластичности, титанијума и алуминијумских легура. Учешће композитних материјала у укупној маси авиона износи преко 50%. Његова робусна конструкција толерише G оптерећења у границама од +12 до -10 а то је граница коју могу да поднесу само ретки акробатски пилоти. Крила авиона су трапезастог облика са равном нападном ивицом и равним завршетком. Пилот је смештен у затвореном кокпиту који је смештен иза крила. Унутрашњост кабине авиона је ергономски прилагођена пилоту, са удобним седиштем, нагнутим под углом од 35о и појасом за везивање. Дизајн кабине омогућава пилоту да прецизно контролише положај авиона у простору. Авион је опремљен седиштем за катапултирање у случају ванредне опасности[2][3].

Варијанте[уреди]

  • Су-26 - први прототип авиона Су-26 са мотором Веденејев М-14П снаге 270kW и двокраком елисом,
  • Су-26М - унапређена верзија авиона Су-26 са трокраком елисом Хофман, побољшаном аеродинамиком и смњеном тежиномод 30 kg,
  • Су-26МКХ - верзија авиона Су-26 са повећаним долетом, опремљен додатним резервоарима у крилу авиона, 11 ових авиона је испорућено купцима у САД и Швајцарској,
  • Су-26М2 - направљено је 13 ових авиона са додатним резервоарима и димним уређајем, авиони су испоручени купцима у Русији, Аустралији, САД и другим земљама,
  • Су-26М3 - верзија авиона Су-26М са мотором М-9Ф снаге 320kW, авиони су испоручени Аргентини.

Оперативно коришћење[уреди]

Посаду авиона Сухој Су-26 сачињава 1 члан тј. пилот. Већ 1986. године овај авион осваја награде на светским шампионатима у акробатском летењу, а модификација овог авиона Су-26М3 са мотором М-9Ф снаге 320 kW. Доминира светским шампионатима 2003. и 2005. године као и европским шампионатом 2004. године. Од укупно 153 примерака ових авиона који су произведени до 2003. године 128 је испоручено страним купцима. Од првог појављивања у свету 1986. па до 1996. године, овај авион је освојио преко 150 медаља о којих 90 златних[4]. Авион Сухој Су-26 се користи већ 25 година одупирући се свим конкурентима, учествујући на готово свим светским акробатским такмичењима, што несумњиво потврђује квалитет овог авиона[5].

Земље које користе овај авион[уреди]

Сухој Су-26 на аеродрому Дуксфорд.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's. 
  • Shavrov, V.B. (на ((en))). History of the aircraft construction in the USSR. ISBN 5-217-02528-X. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Сухој Су-26