Сухој Су-29
| Сухој Су-29 | ||
|---|---|---|
|
|
||
| Општи подаци | ||
| Намена | школски акробатски авион | |
| Посада | 2 | |
| Порекло |  Русија |
|
| Произвођач | Сухој | |
| Пробни лет | крај 1991. | |
| Уведен у употребу | мај 1992. | |
| Статус | оперативан | |
| Први корисник | Русија |
|
| Број примерака | 30 (прва серија) | |
| Димензије | ||
| Дужина | 7,32 m | |
| Висина | 2,87 m | |
| Размах крила | 8,20 m | |
| Површина крила | 12,24 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 760 kg | |
| Максимална тежина | 1.100 kg | |
| Погон | ||
| Мотори | клипни са ваздушним хлађењем | |
| Број мотора | 1 | |
| Физичке особине | ||
| Клипно-елисни мотор | Веденејев М-14П | |
| Снага | 270 kW | |
| Снага у КС | 360 КС | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hopt | 450 km/h | |
| Економска брзина | 295 km/h | |
| Долет | 965 km | |
| Плафон лета | 4.000 m | |
| Брзина пењања | 1.080 m/min | |
| Портал:Ваздухопловство | ||
Сухој Су-29 /(Suhoj Su-29), (рус. Сухой Су-29) је једномоторни, двоседи лаки руски нискокрилни авион за обуку у акробатском летењу развијен првом половином 1990-тих година.[1]
Садржај |
Пројектовање и развој [уреди]
Авион Сухој Су-29 је пројектован и направљен у фабрици Сухој на основу претходног модела Су-26М и намена му је обука и тренажа у акробатском летењу као и за државна и међународна такмичења у акробатском летењу. Пројект је почео да се ради 1990, а израда 4 прототипа 1991. (два прототипа за статичко, а два за летна испитивања). Први прототип је завршен крајем 1991. кад је обављен први пробни лет, а главни пројектант овог авиона је В. П. Кондратијев. Већ на другом прототипу је уграђем систем за катапултирање седишта са пилотом у случају ванредне потребе СКС-94. Први пробни лет авиона из серијске производње обављен је маја месеца 1992. године. На основу овог модела авиона, развијен је касније модел Су-31.
Технички опис [уреди]
Сухој Су-29 је лаки двоседи авион за обуку у акробатском летењу пилота. То је авион мешовите конструкције нискокрилни једнокрилац са једним клипним ваздухом хлађеним радијалним мотором са 9 цилиндара, фиксним стајним трапом конвенционалног типа са обложеним точковима у циљу повећања аеродинамичности. Опремљен је мотором од 270 kW произвођача Веденејев М-14П, и трокраком елисом од композитног материјала (Хофман) променљивог корака са редуктором. Авион је робусне конструкције направљен од лаких композитних материјала, пластике и стаклених влакана, углљеничних влакана, нерђајучег челика високе еластичности, титанијума и алуминијумских легура. Учешће композитних материјала у укупној маси авиона износи преко 60%. Његова робусна конструкција толерише G оптерећења у границама од +12 до -10 а то је граница коју могу да поднесу само ретки акробатски пилоти. Крила авиона су трапезастог облика са равном нападном ивицом и равним завршетком. Пилоти су смештен у затвореном кокпиту који је смештен изнад крила па према репу. Унутрашњост кабине авиона је ергономски прилагођена пилотима, са удобним седиштем, нагнутим под углом од 35о и појасом за везивање. Дизајн кабине омогућава пилоту и инструктору да прецизно контролишу положај авиона у простору. Авион је опремљен седиштем за катапултирање у случају ванредне опасности.[2][3][4]
Варијанте [уреди]
- Су-29 - први прототип авиона Су-29 са мотором Веденејев М-14П снаге 270kW и трокраком елисом,
- Су-29КС - унапређена верзија авиона Су-29 са системом за избацивање седишта СКС-94,
- Су-29М - серијски авион Су-29 са системом за избацивање седишта СКС-94.
Оперативно коришћење [уреди]
Посаду авиона Сухој Су-29 сачињава 2 члан тј. пилот и инструктор летења. Већ 1994. године овај авион је сертификован у Русији, а у првој серији је произведено 30 примерака ових авиона. Што се тиче летних карактеристика овај авион са једним пилотом ни по чему не заостаје за својим претходником Су-26М. На Светском првенству у Оклахова Ситију 1996. године практично је приказана могућност катапултирања пилота из овог авиона. Aвион Сухој Су-26 се користи већ 15 година, што несумњиво потврђује квалитет овог авиона. На захтев купца авион се може опремити западном авиоником Bekker и Bendix King, и GPS навигационим системом.[2]
Земље које користе овај авион [уреди]
Референце [уреди]
- ^ „ОАО „Компания „Сухой" - Самолеты - Гражданская авиация - Су-26, 29, 31 - Характеристики“. www.sukhoi.org Приступљено 14. 9. 2011.
- ^ а б „Сухой Су-29“. www.airwar.ru Приступљено 14. 9. 2011.
- ^ „ОАО „Компания „Сухой" - Самолеты - Гражданская авиация - Су-26, 29, 31“. www.sukhoi.org Приступљено 14. 9. 2011.
- ^ „Sukhoi Su“. www.russianaeros.com Приступљено 14. 9. 2011.
Види још [уреди]
- Сухој Су-26
- Сухој Су-31
- Сухој - фабрика авиона
- Павел О. Сухој - авио-конструктор
Литература [уреди]
- Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS).
- Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7.
- Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2.
- Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's.
- Shavrov, V.B. (на ((en))). History of the aircraft construction in the USSR. ISBN 5-217-02528-X.
Спољашње везе [уреди]
- „Zvanični sajt Suhoja“ (на ((ru)),((en))). www.sukhoi.org Приступљено 11. 02. 2011.
- „Су-26, 29, 31“ (на ((ru)),((en))). www.sukhoi.org Приступљено 11. 02. 2011.
- „Су-29“ (на ((ru))). Уголок неба. 2004 Приступљено 11. 02. 2011.
- „Sukhoi Su-29 (1991)“ (на ((en))). www.aviastar.org Приступљено 11. 02. 2011.
- „The Sukhoi Su26; Su29 & Su31“ (на ((en))). www.airliners.net Приступљено 11. 02. 2011.
- „Su-29, P.O.Sukhoi“ (на ((en))). www.ctrl-c.liu.se Приступљено 11. 02. 2011.
- „Sukhoi Su-29“ (на ((en))). www.russianaeros.com Приступљено 11. 02. 2011.
- „Suchoj Su-29,“ (на ((de))). Galerie Приступљено 2. 04. 2011.
|
|||||||||||||||||
