Сухој Су-29

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сухој Су-29

Сухој Су-29
Сухој Су-29

Општи подаци
Намена школски акробатски авион
Посада 2
Порекло Застава Русије Русија
Произвођач Сухој
Пробни лет крај 1991.
Уведен у употребу мај 1992.
Статус оперативан
Први корисник Застава Русије Русија
Број примерака 30 (прва серија)
Димензије
Дужина 7,32 m
Висина 2,87 m
Размах крила 8,20 m
Површина крила 12,24 m²
Маса
Празан 760 kg
Максимална тежина 1.100 kg
Погон
Мотори клипни са ваздушним хлађењем
Број мотора 1
Физичке особине
Клипно-елисни мотор Веденејев М-14П
Снага 270 kW
Снага у КС 360 КС
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 450 km/h
Економска брзина 295 km/h
Долет 965 km
Плафон лета 4.000 m
Брзина пењања 1.080 m/min
Портал:Ваздухопловство

Сухој Су-29 /(Suhoj Su-29), (рус. Сухой Су-29) је једномоторни, двоседи лаки руски нискокрилни авион за обуку у акробатском летењу развијен првом половином 1990-их година.[1]

Пројектовање и развој[уреди]

Авион Сухој Су-29 је пројектован и направљен у фабрици Сухој на основу претходног модела Су-26М и намена му је обука и тренажа у акробатском летењу као и за државна и међународна такмичења у акробатском летењу. Пројект је почео да се ради 1990, а израда 4 прототипа 1991. (два прототипа за статичко, а два за летна испитивања). Први прототип је завршен крајем 1991. кад је обављен први пробни лет, а главни пројектант овог авиона је В. П. Кондратијев. Већ на другом прототипу је уграђем систем за катапултирање седишта са пилотом у случају ванредне потребе СКС-94. Први пробни лет авиона из серијске производње обављен је маја месеца 1992. године. На основу овог модела авиона, развијен је касније модел Су-31.

Технички опис[уреди]

Сухој Су-29 је лаки двоседи авион за обуку у акробатском летењу пилота. То је авион мешовите конструкције нискокрилни једнокрилац са једним клипним ваздухом хлађеним радијалним мотором са 9 цилиндара, фиксним стајним трапом конвенционалног типа са обложеним точковима у циљу повећања аеродинамичности. Опремљен је мотором од 270 kW произвођача Веденејев М-14П, и трокраком елисом од композитног материјала (Хофман) променљивог корака са редуктором. Авион је робусне конструкције направљен од лаких композитних материјала, пластике и стаклених влакана, углљеничних влакана, нерђајучег челика високе еластичности, титанијума и алуминијумских легура. Учешће композитних материјала у укупној маси авиона износи преко 60%. Његова робусна конструкција толерише G оптерећења у границама од +12 до -10 а то је граница коју могу да поднесу само ретки акробатски пилоти. Крила авиона су трапезастог облика са равном нападном ивицом и равним завршетком. Пилоти су смештен у затвореном кокпиту који је смештен изнад крила па према репу. Унутрашњост кабине авиона је ергономски прилагођена пилотима, са удобним седиштем, нагнутим под углом од 35о и појасом за везивање. Дизајн кабине омогућава пилоту и инструктору да прецизно контролишу положај авиона у простору. Авион је опремљен седиштем за катапултирање у случају ванредне опасности.[2][3][4]

Варијанте[уреди]

  • Су-29 - први прототип авиона Су-29 са мотором Веденејев М-14П снаге 270kW и трокраком елисом,
  • Су-29КС - унапређена верзија авиона Су-29 са системом за избацивање седишта СКС-94,
  • Су-29М - серијски авион Су-29 са системом за избацивање седишта СКС-94.

Оперативно коришћење[уреди]

Посаду авиона Сухој Су-29 сачињава 2 члан тј. пилот и инструктор летења. Већ 1994. године овај авион је сертификован у Русији, а у првој серији је произведено 30 примерака ових авиона. Што се тиче летних карактеристика овај авион са једним пилотом ни по чему не заостаје за својим претходником Су-26М. На Светском првенству у Оклахова Ситију 1996. године практично је приказана могућност катапултирања пилота из овог авиона. Авион Сухој Су-26 се користи већ 15 година, што несумњиво потврђује квалитет овог авиона. На захтев купца авион се може опремити западном авиоником Bekker и Bendix King, и GPS навигационим системом.[2]

Земље које користе овај авион[уреди]

Сухој Су-29 на аеродрому

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „ОАО „Компания „Сухой" - Самолеты - Гражданская авиация - Су-26, 29, 31 - Характеристики“. www.sukhoi.org Приступљено 14. 9. 2011.. 
  2. ^ а б „Сухой Су-29“. www.airwar.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 
  3. ^ „ОАО „Компания „Сухой" - Самолеты - Гражданская авиация - Су-26, 29, 31“. www.sukhoi.org Приступљено 14. 9. 2011.. 
  4. ^ „Sukhoi Su“. www.russianaeros.com Приступљено 14. 9. 2011.. 

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's. 
  • Shavrov, V.B. (на ((en))). History of the aircraft construction in the USSR. ISBN 978-5-217-02528-2. 

Спољашње везе[уреди]