Сухој Су-80

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сухој Су-80

Сухој Су-80
Сухој Су-80

Општи подаци
Намена мулти функционални транспортни авион
Посада 2
Број путника 30 или 3.300 kg терета
Порекло Застава Русије Русија
Произвођач ОКБ Сухој
Пробни лет 4. 09. 2001.
Уведен у употребу 20.
Статус оперативан
Први корисник Застава Казахстана Казахстан
Број примерака 8
Димензије
Дужина 18,26 m
Висина 5,74 m
Размах крила 23,18 m
Површина крила 44,36 m²
Маса
Празан 8.350 kg
Максимална тежина 14.200 kg
Погон
Мотори млазни
Број мотора 2
Физичке особине
Турбо-елисни мотор 2 х General Electric ST7-9B
Снага 2 х (1.750 KS)/1.305 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 470 km/h
Економска брзина 430 km/h
Долет 895 km
Плафон лета 4.000 m
Брзина пењања 1.080 m/min
Портал:Ваздухопловство

Сухој Су-80 /(Suhoj Su-80), (рус. Сухой Су-80) је двомоторни, мулти функционални руски висококрилни авион за превоз 30 путника или 3.300 kg терета. Познат је и под именом Сухој С-80. Намењен је за локални и регионални саобраћај, дању и ноћу, као и при свим временским условима и свим географским подручјима. Први пут је полетео 2001. године [1].

Пројектовање и развој[уреди]

Авион Сухој Су-80 је пројектован и направљен заједничким напорима Сухој АД и КНААПО (Комсомолск на Амуру Авио Производна Организација)[2][3] намена му је путничко-транспортни авион за локални и регионални саобраћај у свим географским условима, дању и ноћу, као и при свим метеролошким условима. Ово је фактички први комерцијални авион који је пројектован ОКБ Сухој (изузимајући акробатске авионе Су-26; Су-29 и Су-31). Планирано је да овај авион замени читаву лепезу транспортних авиона на кратким линијама који се користе у Русији као што су: Јак-40; Ан-2; Ан-24; Ан-26; Ан-28; Ан-30; Ан-32 и Л-410, будући да је производња тих авиона распадом СССР-а остала ван Русије. Појавио се проблем како и чиме заменити ове дотрајале авионе који покривају доста широк спектар услуга авио-компанија у Русији. По неким прорачунима само авио-компанијама из Русије је било потребно око 650 оваквих авиона у догледној будућности[4]. Пројектом авиона Сухој Су-80 покушано је да се одговори на ове захтеве авио-компанија уз респектовање услова који владају на аеродромима који служе за локални саобраћај у Русији, што значи да је авион предвиђен да служи за путничко-теретни саобраћај на кратким и средњим линијама са лоше припремљених полетно слетних стаза и уопште под суровим условима (кратке, травнате писте, снег, лед, блато). Пројектовање авиона Сухој Су-80 који припада STOL категорији авиона, иницијално је почело 1989. године, али је због распада СССР-а пројектовање одложена од 1992. године. Израда прототипа је почела 1993. притерана крају 1996. године, али због дорада и избора мотора то се одужило до краја 2000. године. Први пробни лет је обављен 4. септембра 2001, а главни пројектант авиона је био Г. И. Литвинов[5].

Технички опис[уреди]

Сухој Су-80 је путнички двомоторни турбоелисни висококрилац са 26 до 30 путничких седишта и два седишта за копилота и стјуардесу. Путничка кабина и кабина пилота представљају једну целину, под притиском је, климатизована је и има запремину од 27 m3. У њој су у једном реду постављена 4 седишта са пролазом у средини, има просторију за WC и чајну кухињу, а изнад седишта су касете за одлагање пртљага. Кабина има двоје врата за улаз и излаз путника и на репу задња врата у облику рампе преко које се врши утовар и истовар терета. Под кабине је опремљен ваљцина који олакшавају манипулацију теретом у авиону. Демонтажом седишта авион се из путничке варијанте, веома лако може претвотити у карго авион или са избацивањем седишта из друге половине кабине и постављањем преграде може направити комби авиона за превоз и путника и терета.

Његова конструкција толерише G оптерећења у границама од +2,7 до -1, а авион може радити у веома широком спектру спољних температура од -50 до +45оC. Крила авиона су између мотора правоугаоног облика и представљају греду која повезује моторе са трупом авиона. Од мотора па према крајевима крила су трапезастог облика са равном нападном ивицом и завршавају се винглетама које побољшавају њихову аеродинамичност. На нападној ивици крила су смештена два турбоелисна мотора General Electric ST7-9B снаге 1.305 kW, (алтернатива руски мотор Саљут ТБД-1500). Стандардна верзија авиона је опремљена елисом Хамилтон 14РФ која у комбинацији са GE ST7-9B мотором производи најмању могућу буку. У продужетку мотора налазе се две греде које са вертикалним и хоризонталним стабилизаторима чине реп авиона. Хоризонтални стабилизатор спаја врхове вертикалних стабилизатора тако да не смета приликом утовара у авион преко рампе на крају трупа авиона. Су-80 је опремљен увлачећим стајним трапом система „трицикл“ са предњом носном ногом и две основне ноге смештене испод крила авиона. У току лета носна нога се увлачи у труп авиона, а основне ноге у простор иза мотора. Све ноге стајног трапа су опремљене са по два точка „близанца“ са нископритисним гумама, што му омогућава безбедно слетање и полетање са лоших полетно-слетних стаза.[6][7].

Варијанте[уреди]

  • Су-80ГП - је путничко теретна варијанта авиона Су-80, врло лако се из једне може претворити у другу једноставном демонтажом седишта постаје карго верзија,
  • Су-80П - је само путничка варијанта авиона Су-80 са 32 путника,
  • Су-80М - је санитетска варијанта авиона Су-80 за превоз 10 носила (непокретних болесника) са пратиоцима,
  • Су-80Р - је варијанта авиона Су-80 за откривање и праћење рибљих јата,
  • Су-80ГР - је варијанта авиона Су-80 намењена геолошким истраживањима,
  • Су-80ТД - је варијанта прилагођена војним потребама, може послужити за превоз терета, војних јединица, за десантне намене и обуку падобранаца.
  • Су-80ПТ - патролно транспортна верзија служи за надгледање, граница, нафтовода и гасовода, шумских и морских пространстава, магнетометријска мерења и операције трагања и спашавања,

Оперативно коришћење[уреди]

Сухој Су-80 на изложби

До сада је произведено око 10-ак авиона овог типа који лете широм света. По поруџбинама будућност овог авиона тек почиње. Авион је добио међународни сертифика АП-25, а уз могућност избора авионике и опреме западног порекла сва тржишта би требало да буду отворена, остаје сада само маркентишка умешност и конкуренција.[4][8].

Земље које користе овај авион[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „ОАО „Компания „Сухой" - Самолеты - Гражданская авиация - Су-80“. www.sukhoi.org Приступљено 14. 9. 2011.. 
  2. ^ „КНААПО“. www.knaapo.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 
  3. ^ „KNAAPO Komsomolsk na Amure Aviation Industrial Association named after Gagarin - Russian“. www.globalsecurity.org Приступљено 14. 9. 2011.. 
  4. ^ а б http://www.ctrl-c.liu.se/misc/ram/su-80.html
  5. ^ Endres, Guenter (2001.). „Sukhoi S-80“ (на ((en))). The Illustrated Directory of Modern Commercial Airkraft. Osceola USA: NBI Publishing Company. стр. 452 i 453. ISBN 0-7603-1125-0. 
  6. ^ „Сухой С-80“. www.airwar.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 
  7. ^ http://www.aerospace-tehnology.com/projects/sukhoisu-80/
  8. ^ „KNAAPO - Production - Civilian aviation - Su-80GP“. www.knaapo.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Jeckson, Paul (2007) (на ((en))). Jane's All The World's Aircraft 2005-2006. London: Jane's Information Group. стр. 17 do 21. ISBN. 
  • Books, LLC (2010) (на ((en))). Russian Civil Aircraft 2000-2009. General Books LLC. ISBN 978-1-157-93220-8. 
  • Endres, Guenter (2001). „Sukhoi S-80“ (на ((en))). The Illustrated Directory of Modern Commercial Airkraft. Osceola USA: NBI Publishing Company. стр. 452 i 453. ISBN 0-7603-1125-0. 
  • Shavrov, V.B. (на ((en))). History of the aircraft construction in the USSR. ISBN 5-217-02528-X. 
  • Вукмировић, Дејан (јул/август 2002.). Бизнис класа. „Сухојев регионалац“ (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 40: стр. 28. ISSN: 1450-6068. 
  • Endres, Guenter (2001). „Sukhoi S-80“ (на ((en))). The Illustrated Directory of Modern Commercial Airkraft. Osceola USA: NBI Publishing Company. стр. 452 i 453. ISBN 0-7603-1125-0. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Сухој Су-80