Сухој Су-80

Сухој Су-80
Сухој Су-80
Општи подаци
Намена	мулти функционални транспортни авион
Посада	2
Број путника	30 или 3.300 kg терета
Порекло	Русија
Произвођач	ОКБ Сухој
Пробни лет	4.09. 2001.
Уведен у употребу	20.
Статус	оперативан
Први корисник	Казахстан
Број примерака	8
Димензије
Дужина	18,26 m
Висина	5,74 m
Размах крила	23,18 m
Површина крила	44,36 m²
Маса
Празан	8.350 kg
Максимална тежина	14.200 kg
Погон
Мотори	млазни
Број мотора	2
Физичке особине
Турбо-елисни мотор	2 х General Electric ST7-9B
Снага	2 х (1.750 KS)/1.305 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt	470 km/h
Економска брзина	430 km/h
Долет	895 km
Плафон лета	4.000 m
Брзина пењања	1.080 m/min
Портал:Ваздухопловство

Сухој Су-80 /(Suhoj Su-80), (рус. Сухой Су-80) је двомоторни, мулти функционални руски висококрилни авион за превоз 30 путника или 3.300 kg терета. Познат је и под именом Сухој С-80. Намењен је за локални и регионални саобраћај, дању и ноћу, као и при свим временским условима и свим географским подручјима. Први пут је полетео 2001. године .

Пројектовање и развој

Авион Сухој Су-80 је пројектован и направљен заједничким напорима Сухој АД и КНААПО (Комсомолск на Амуру Авио Производна Организација) намена му је путничко-транспортни авион за локални и регионални саобраћај у свим географским условима, дању и ноћу, као и при свим метеролошким условима. Ово је фактички први комерцијални авион који је пројектован ОКБ Сухој (изузимајући акробатске авионе Су-26; Су-29 и Су-31). Планирано је да овај авион замени читаву лепезу транспортних авиона на кратким линијама који се користе у Русији као што су: Јак-40; Ан-2; Ан-24; Ан-26; Ан-28; Ан-30; Ан-32 и Л-410, будући да је производња тих авиона распадом СССР-а остала ван Русије. Појавио се проблем како и чиме заменити ове дотрајале авионе који покривају доста широк спектар услуга авио-компанија у Русији. По неким прорачунима само авио-компанијама из Русије је било потребно око 650 оваквих авиона у догледној будућности. Пројектом авиона Сухој Су-80 покушано је да се одговори на ове захтеве авио-компанија уз респектовање услова који владају на аеродромима који служе за локални саобраћај у Русији, што значи да је авион предвиђен да служи за путничко-теретни саобраћај на кратким и средњим линијама са лоше припремљених полетно слетних стаза и уопште под суровим условима (кратке, травнате писте, снег, лед, блато). Пројектовање авиона Сухој Су-80 који припада STOL категорији авиона, иницијално је почело 1989. године, али је због распада СССР-а пројектовање одложена од 1992. године. Израда прототипа је почела 1993. притерана крају 1996. године, али због дорада и избора мотора то се одужило до краја 2000. године. Први пробни лет је обављен 4. септембра 2001, а главни пројектант авиона је био Г. И. Литвинов.

Технички опис

Сухој Су-80 је путнички двомоторни турбоелисни висококрилац са 26 до 30 путничких седишта и два седишта за копилота и стјуардесу. Путничка кабина и кабина пилота представљају једну целину, под притиском је, климатизована је и има запремину од 27 m³. У њој су у једном реду постављена 4 седишта са пролазом у средини, има просторију за WC и чајну кухињу, а изнад седишта су касете за одлагање пртљага. Кабина има двоје врата за улаз и излаз путника и на репу задња врата у облику рампе преко које се врши утовар и истовар терета. Под кабине је опремљен ваљцина који олакшавају манипулацију теретом у авиону. Демонтажом седишта авион се из путничке варијанте, веома лако може претвотити у карго авион или са избацивањем седишта из друге половине кабине и постављањем преграде може направити комби авиона за превоз и путника и терета.

Његова конструкција толерише G оптерећења у границама од +2,7 до -1, а авион може радити у веома широком спектру спољних температура од -50 до +45^оC. Крила авиона су између мотора правоугаоног облика и представљају греду која повезује моторе са трупом авиона. Од мотора па према крајевима крила су трапезастог облика са равном нападном ивицом и завршавају се винглетама које побољшавају њихову аеродинамичност. На нападној ивици крила су смештена два турбоелисна мотора General Electric ST7-9B снаге 1.305 kW, (алтернатива руски мотор Саљут ТБД-1500). Стандардна верзија авиона је опремљена елисом Хамилтон 14РФ која у комбинацији са GE ST7-9B мотором производи најмању могућу буку. У продужетку мотора налазе се две греде које са вертикалним и хоризонталним стабилизаторима чине реп авиона. Хоризонтални стабилизатор спаја врхове вертикалних стабилизатора тако да не смета приликом утовара у авион преко рампе на крају трупа авиона. Су-80 је опремљен увлачећим стајним трапом система „трицикл“ са предњом носном ногом и две основне ноге смештене испод крила авиона. У току лета носна нога се увлачи у труп авиона, а основне ноге у простор иза мотора. Све ноге стајног трапа су опремљене са по два точка „близанца“ са нископритисним гумама, што му омогућава безбедно слетање и полетање са лоших полетно-слетних стаза..

Варијанте

• Су-80ГП - је путничко теретна варијанта авиона Су-80, врло лако се из једне може претворити у другу једноставном демонтажом седишта постаје карго верзија,
• Су-80П - је само путничка варијанта авиона Су-80 са 32 путника,
• Су-80М - је санитетска варијанта авиона Су-80 за превоз 10 носила (непокретних болесника) са пратиоцима,
• Су-80Р - је варијанта авиона Су-80 за откривање и праћење рибљих јата,
• Су-80ГР - је варијанта авиона Су-80 намењена геолошким истраживањима,
• Су-80ТД - је варијанта прилагођена војним потребама, може послужити за превоз терета, војних јединица, за десантне намене и обуку падобранаца.
• Су-80ПТ - патролно транспортна верзија служи за надгледање, граница, нафтовода и гасовода, шумских и морских пространстава, магнетометријска мерења и операције трагања и спашавања,

Оперативно коришћење

Сухој Су-80 на изложби

До сада је произведено око 10-ак авиона овог типа који лете широм света. По поруџбинама будућност овог авиона тек почиње. Авион је добио међународни сертифика АП-25, а уз могућност избора авионике и опреме западног порекла сва тржишта би требало да буду отворена, остаје сада само маркентишка умешност и конкуренција..

Земље које користе овај авион

•  Казахстан
•  Русија
•  Кина
•  Северна Кореја
•  Јордан
•  Малезија

Види још

• Ан-2
• Сухој - фабрика авиона
• Павел О. Сухој - авио-конструктор

Литература

1. Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
2. Jeckson, Paul (2007) (на ((en))). Jane's All The World's Aircraft 2005-2006. London: Jane's Information Group. стр. str. 17 do 21. ISBN. 
3. Books, LLC (2010) (на ((en))). Russian Civil Aircraft 2000-2009. General Books LLC. ISBN 978-1-157-93220-8. 
4. Endres, Guenter (2001.). „Sukhoi S-80“ (на ((en))). The Illustrated Directory of Modern Commercial Airkraft. Osceola USA: NBI Publishing Company. стр. str. 452 i 453. ISBN 0-7603-1125-0. 
5. Shavrov, V.B. (на ((en))). History of the aircraft construction in the USSR. ISBN 5-217-02528-X. 
6. Вукмировић, Дејан (јул/август 2002.). Бизнис класа. „Сухојев регионалац“ (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 40: стр. 28. ISSN: 1450-6068. 

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Сухој Су-80

• „Zvanični sajt Suhoja“ (на ((ru)),((en))). www.sukhoi.org Приступљено 11. 02. 2011. 
• „Су-80“ (на ((ru)),((en))). www.sukhoi.org Приступљено 11. 02. 2011. 
• „Zvanični sajt KNAAPO“ (на ((ru)),((en))). www.knaapo.ru Приступљено 11. 02. 2011. 
• „Su-80GP“ (на ((ru)),((en))). www.knaapo.ru Приступљено 11. 02. 2011. 
• „Ц-80“ (на ((ru))). Уголок неба. 2004 Приступљено 11. 02. 2011. 
• „Sukhoi S-80“ (на ((en))). www.ranker.com Приступљено 11. 02. 2011. 
• „Su-80, and its variants by G.I.Litvinov (Sukhoi KB)“ (на ((en))). www.ctrl-c.liu.se Приступљено 11. 02. 2011. 
• „Sukhoi Su-80 Short Take-Off snd Landing Aircraft, Russia“ (на ((en))). www.aerospace-tehnology.com Приступљено 11. 02. 2011. 
• „Suchoj Su-80,“ (на ((de))). Galerie Приступљено 2. 04. 2011.