Сушрута Самхита

Из Википедије, слободне енциклопедије

Сушрута Самхита на санскриту (सशरतसहिता) је древни санскритски текст из области медицине, који се приписује индијском хирургу Махаришу Сушрути, оснивачу ајурведске медицине (индијске традиционалне медицине), са бројним иновативним поглављима о оперативним захватима у хирургији. „Сушрута Самхита“ је главна референтна књига за ајурведске хирурге и сматра се важним уџбеником хирургије из древних времена.

Оригинални манускрипт Сушруте није надживео аутора. Постоје само копије и бројне ревизије Сушртиних рукописа а најстарији сачувани рукопис датирају из 3. или 4. века наше ере. Текст рукописа је преведен на арапски језик у 8. веку.

Један од најважнијих докумената који је повезан са овим индијским лекарем и најстарији сачувани примерак „Сушруте Самхите“, који је познат и као Бауер рукопис, чува се у Универзитетској библиотеци у Оксфорду а написан је претежно на санскрит језику.

Садржај[уреди]

„Сушрута Самхита“ се састоји из два дела, први је Пурва-Тантра и има пет целина а други је Утара-Тантра. У оба дела, поред Салиа и Салакиа (древне хирургије које има централно место), налазе се и рукописи из других специјалности попут педијатрије и геријатрије, болести ува, грла и носа, очију, токсикологије, сексологије и психијатрије. Самхита је стога енциклопедија медицинске учења са посебним нагласком на хирургији (Салиа и Салакиа).

„Сушрута Самхита“ садржи 184 поглавља у којима је приказана анатомија људског тела и описано 1.120 болести, 700 лековитих биљака, 64 препарата минералног и 57 препарата животињског порекла, и безброј хируршких инструмената.

Извори[уреди]

  • Rudolf Hoernle . Medicine of India.
  • D. P. Agrawal. Sushruta: The Great Surgeon of Yore.
  • Chari PS. 'Sushruta and our heritage', Indian Journal of Plastic Surgery.
  • Rana RE and Arora BS. 'History of Plastic Surgery in India', Journal of Postgraduate Medicine.
  • Gunakar Muley. 'Plastic Surgery in Ancient India'.
  • Aufderheide, A. C.; Rodriguez-Martin, C. & Langsjoen, O. (1998). The Cambridge Encyclopedia of Human Paleopathology. Cambridge University Press. ISBN 0-521-55203-6.
  • Dwivedi, Girish & Dwivedi, Shridhar (2007). History of Medicine: Sushruta – the Clinician – Teacher par Excellence. National Informatics Centre (Government of India)].
  • Kearns, Susannah C.J. & Nash, June E. (2008). leprosy. Encyclopædia Britannica.
  • Kutumbian, P. (2005). Ancient Indian Medicine. Orient Longman. ISBN 81-250-1521-3.
  • Lock, Stephen etc. (2001). The Oxford Illustrated Companion to Medicine. USA: Oxford University Press. ISBN 0-19-262950-6.
  • Dani, Ahmad Hasan. Indian Palaeography. (2nd edition New Delhi: Munshiram Manoharlal, 1986).
  • Hopkirk, Peter, Foreign Devils on the Silk Road: The Search for the Lost Cities and Treasures of Chinese Central Asia (Amherst: The University of Massachusetts Press, 1980) ISBN 0-87023-435-8
  • Hoernle, Augustus, The Bower manuscript; facsimile leaves, Nagari transcript, romanised transliteration and English translation with notes (Calcutta: Supt., Govt. Print., India, 1908-1912. reprinted New Delhi: Aditya Prakashan, 1987)
  • Meulenbeld, G. J., A History of Indian Medical Literature (Groningen: Forsten, 1999-2002).
  • Sander, Lore, "Origin and date of the Bower Manuscript, a new approach" in M. Yaldiz and W. Lobo (eds.), Investigating the Indian Arts (Berlin: Museum Fuer Indische Kunst, 1987).
  • Wujastyk, Dominik. "The Uses of Garlic (from The Bower Manuscript)" in The Roots of Ayurveda (London etc.: Penguin, 2003), pp. 147-160.

Спољашње везе[уреди]