Сферни хармоници
Сферни хармоници у математици представљају угаони део решења Лапласове једначине у сферним координатама. Сферне хармонике је први 1782. увео Пјер Симон Лаплас, а облика су:
и решење су једначине:
Садржај |
Лапласова једначина [уреди]
Лапласова једначина у сферним координатама има облик:
Једначину решавамо сепарацијом варијабли претпостављајући решење облика:
Сепарацијом варијабли добија се:
Множећи са
и делећи са
добија се:
односно добијају се две једначине:
Угаона једначина
може даље да се сепарира по две варијабле:
Одатле се добија:
тј. две једначине:
Решење прве једначине је:
Да би друга једначина имала решење мора бити задовољено
. Коначно за угао
добија се једначина:
Уведемо ли супституцију
добија се:
<
односно једначина чије решење су придружени Лежандрови полиноми
. Сада треба да нормирамо та решења уз помоћ
па добијамо:
Исто тако треба да се нормира и по другом углу
, па се добија:
.
Заједничко угаоно решење је онда управо функција, коју називамо сферни хармоник:
Нека својства [уреди]
Сферни хармоници су ортогонални:
.
Задовољавају релацију потпуности:
Осим тога у случају трансформација вреди:
Интеграл три сферна хармоника дат је преко 3-jm симбола:
где су
,
and
цели бројеви.
Адициони теорем [уреди]
Претпоставимо да су два јединиочна вектора
и
предстљвљена у сферним координатама
односно
. Угао између два вектора је онда:
Адициони теорем за сферне хармонике је онда:
За случај када се ради о истом вектору добија се:
Развој по сферним хармоницима [уреди]
Пошто сферни хармоници чине потпун скуп опртонормалних функција функције могу да се развију преко њих:
а коефицијенти су:
Табела неких сферних хармоника [уреди]
| Ylm | l = 0 | l = 1 | l = 2 | l = 3 |
|---|---|---|---|---|
| m = -3 | ![]() |
|||
| m = −2 | ![]() |
![]() |
||
| m = −1 | ![]() |
![]() |
![]() |
|
| m = 0 | ![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
| m = 1 | ![]() |
![]() |
![]() |
|
| m = 2 | ![]() |
![]() |
||
| m = 3 | ![]() |
Литература [уреди]
- Abramowitz, Milton; Stegun, Irene A., eds. (1965), Handbook of Mathematical Functions with Formulas, Graphs, and Mathematical Tables, New York: Dover, ISBN 978-0486612720
- Сферни хармоници
- Courant, Richard; Hilbert, David (1962), Methods of Mathematical Physics, Volume I, Wiley-Interscience.
- Edmonds, A.R. (1957), Angular Momentum in Quantum Mechanics, Princeton University Press, ISBN 0-691-07912-9.
- Eremenko, Alexandre; Jakobson, Dmitry; Nadirashvili, Nikolai (2007), „On nodal sets and nodal domains on
and
“, Université de Grenoble. Annales de l'Institut Fourier 57 (7): 2345–2360, ISSN 0373-0956, MR2394544 - MacRobert, T.M. (1967), Spherical harmonics: An elementary treatise on harmonic functions, with applications, Pergamon Press.
- Meijer, Paul Herman Ernst; Bauer, Edmond (2004), Group theory: The application to quantum mechanics, Dover, ISBN 978-0-486-43798-9.
- Solomentsev, E.D. (2001). „Spherical harmonics“. In Hazewinkel Michiel. Encyclopaedia of Mathematics. Springer. ISBN 978-1556080104..
- Stein, Elias; Weiss, Guido (1971), Introduction to Fourier Analysis on Euclidean Spaces, Princeton, N.J.: Princeton University Press, ISBN 978-0-691-08078-9.
- Unsöld, Albrecht (1927), „Beiträge zur Quantenmechanik der Atome“, Annalen der Physik 387 (3): 355–393, Bibcode 1927AnP...387..355U, DOI:10.1002/andp.19273870304.
- Watson, G. N.; Whittaker, E. T. (1927), A Course of Modern Analysis, Cambridge University Press.
- E.W. Hobson, The Theory of Spherical and Ellipsoidal Harmonics, (1955) Chelsea Pub. Co., ISBN 978-0-8284-0104-3.
- C. Müller, Spherical Harmonics, (1966) Springer, Lecture Notes in Mathematics, Vol. 17, ISBN 978-3-540-03600-5.
- E. U. Condon and G. H. Shortley, The Theory of Atomic Spectra, (1970) Cambridge at the University Press, ISBN 0-521-09209-4, See chapter 3.
- J.D. Jackson, Classical Electrodynamics, ISBN 0-471-30932-X
- Albert Messiah, Quantum Mechanics, volume II. (2000) Dover. ISBN 0-486-40924-4.
- Press, WH; Teukolsky, SA; Vetterling, WT; Flannery, BP (2007), „Section 6.7. Spherical Harmonics“, Numerical Recipes: The Art of Scientific Computing (3rd ed.), New York: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-88068-8
- D. A. Varshalovich, A. N. Moskalev, V. K. Khersonskii Quantum Theory of Angular Momentum,(1988) World Scientific Publishing Co., Singapore, ISBN 9971-5-0107-4
и решење су једначине:









![\lambda\sin ^2(\theta) + \frac{\sin(\theta)}{\Theta(\theta)} \frac{d}{d\theta} \left [ \sin(\theta) \frac{d\Theta}{d\theta} \right ] = m^2](http://upload.wikimedia.org/math/1/0/b/10bbd254e3db00ea95efa195ed9d8192.png)

<
.
.


![\begin{align}
& {} \quad \int Y_{l_1m_1}(\theta,\varphi)Y_{l_2m_2}(\theta,\varphi)Y_{l_3m_3}(\theta,\varphi)\,\sin\theta\,\mathrm{d}\theta\,\mathrm{d}\varphi \\
& =
\sqrt{\frac{(2l_1+1)(2l_2+1)(2l_3+1)}{4\pi}}
\begin{pmatrix}
l_1 & l_2 & l_3 \\[8pt]
0 & 0 & 0
\end{pmatrix}
\begin{pmatrix}
l_1 & l_2 & l_3\\
m_1 & m_2 & m_3
\end{pmatrix}
\end{align}](http://upload.wikimedia.org/math/3/d/7/3d701a69eb30c470385a582e40b73b5c.png)





















and
“, Université de Grenoble. Annales de l'Institut Fourier 57 (7): 2345–2360,