Сценографија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Позорница Театра Олимпико у Вићенци (Андреа Палладио) коју је дизајнирао Винћенцо Скамози с изразитом илузијом дубине.

Сценографија је сложеница грчког порекла од речи сцене (грчки: σκηνη, што значи позорница), и речи графеин (грчки: γραφειν, која пак значи писати или описати). Сценографија је дакле једноставно - опис оног што је на позорници.

Сценографија данас значи вештину израде ликовне позадине позоришног, филмског или телевизијског дела (илузије). Ова делатност се односи првенствено на ликовно осмишљавање простора појединих чинова (у позоришту), или кадрова (на филму), у складу са текстуалним предлошком дела којег треба пренети на сцену, у складу с теоретским и практичним аспектима предлошка. Рад сценографа везан је уз појам простора у којем ће се дело збивати, он га мора осмислити (изградити), променити га (по потреби дела) и сместити у њега протагонисте дела. Улога сценографа је по много чему слична и који пут аналогна улози драматурга. Сценограф је само део тима који осмишљава неко позоришно, филмско или телевизијско дело, - он је нужно везан уз редитеља с којим заједнички осмишљава реализацију.

Сценографија данас није појам нужно везан само уз позориште, филм или телевизију, данас се то односи на свако осмишљавање простора намењено некој јавној изведби, од изложаба до политичких догађања. Сценографија се сели и у виртуални свет рачунарских игара и програма, и за њих треба осмислити простор у којем ће се виртуалне радње збивати.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]