С талас

Из Википедије, слободне енциклопедије

Врста еластичног таласа, секундарни талас, један је од два главна типа еластичних таласа, названих тако јер се крећу кроз тело објекта, за разлику од површинских таласа.

С-талас се креће као трансферзални (попречни) талас па је кретање нормално на правац простирања таласа: С-таласи су попут таласа на конопцу, за разлику П-таласа. Талас се креће кроз еластичну средину и главна повратна сила смицања долази од ефеката смицања. Ови таласи се не разилазе, они поштују једначину континуитета за несавитљива тела:

\nabla \cdot \mathbf{u} = 0
Зона П таласа. С талас не продире до коре и он је померен за 104 степена од епицентра

Своје име, С као секундарни, потиче од чињенице да је то други директан долазак на сеизмографу, након примарног таласа или П-таласа, због тога сто С-талас путује спорије кроз стене. За разлику од П-таласа, С-талас не може да путује кроз истопљено спољашње језгро Земље и то изазива затамљену зону за С-талас, супротну од онога одакле потичу. Они и даље могу да се појављују у чврстом унутрашњем језгру: када П-талас удари у границу истопљеног и чврстог језгра, названу Леманов дисконтинуитет, С-талас ће онда пропагирати у чврстој средини (подлози). И када С-талас удари границу поново, он ће се претворити у П-талас. Ово својство омогућава сеизмолозима да одреде природу унутрашњег језгра.[1]

Као код попречних таласа, особине С-таласа су поларизација и индекс преламања, попут других трансферзалних таласа. С-таласи поларизовани у хоризонталној равни су одређени као СХ-таласи. Ако су поларизовани у вертикалној равни, онда се зову СВ-таласи. Када С или П-талас удари границу под било којим углом сем 90 степени то је феномен познат као режим конверзије. Као што је описано горе, ако је граница између чврстог и течног, С постаје П и обрнуто. Међутим, чак и ако је граница између два чврста стања (медија), долази до конверзије. Ако П-талас удари у границу, четири начина ширења могу да се десе: рефлектован и трансмитован П талас и рефлектован и трансмитован СВ. Слично томе, ако СВ удари у границу, иста четири начина се јављају у различитим пропорцијама. Тачне амплитуде свих ових таласа су описане Зоприцовом једначином, које су решење за таласне једначине.

Референце[уреди]

  1. ^ University of Illinois at Chicago (17. 7. 1997.). „Lecture 16 Seismographs and the earth's interior“ Приступљено 8 Јун 2010. 

Литература[уреди]

  • Shearer, Peter (1999). Introduction to Seismology (1st ed. ed.). Cambridge University Press. ISBN 0-521-66023-8. 
  • Aki, Keiti; Richards, Paul G. (2002). Quantitative seismology (2nd ed. ed.). University Science Books. ISBN 0-935702-96-2. 
  • Fowler, C. M. R. (1990). The solid earth. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-521-38590-3.