Унутрашња македонска револуционарна организација

Из Википедије, слободне енциклопедије

(Преусмерено са ТМОРО)
Војводе ВМРО
Географска област Македоније

Унутрашња македонска револуционарна организација (мак. Внатрешна македонска револуционерна организација; буг. Вътрешна македонска революционна организация; скраћено ВМРО) је била револуционарна ослободилачка организација у македонским и тракиским[1][2] областима Отоманског царства.

Циљ ВМРО-а је било ослобођење и уједињење читаве Македоније (егејске, пиринске и вардарске)[3], али многима и Велика Бугарска.[4] Након Балканских ратова и Првог светског рата, незадовољна поделом Македоније између суседних држава, ВМРО је наставила оружану борбу, чиме је стекла репутацију терористичке организације.[5]

Организација је више пута мењала име и делила се на разне огранке. Такође, данас у Бугарској и републици Македонији постоје политичке партије под тим именом.

Садржај

[уреди] Оснивање

Оснивачи ВМРО

Организација је оснивана 5. новембра 1893. у кући солунског библиотекара Ивана Хаџи Николова у Солуну, под називом Тајна Македонско-Одринска револуционарна организација (скраћено ТМОРО). Осивачи су били др. Христо Татарчев (лекар), Дамјан Груев (учитељ), Петар Поп Арсов (учитељ), Иван Хаџи Николов (књижар), Антон Димитров (учитељ) и Христо Батаниџев (учитељ).

 Слобода Македоније се крије у унутрашњем устанку. Ко мисли да ослободи Македонију споља, тај лаже и себе и друге.
 

Крајем 19. века македонска нација још увек није била службено конституисана, те су македонски Словени углавном сматрани Бугарима.[6][7] Многи истакнути чланови ВМРО су себе сматрали Бугарима и организације је у почетку била углавном про-бугарски орјентисана. Иако се ВМРО званично борила за ослобођење и уједињење Македоније, многи од њених бораца су се залагали за припајање Македоније Бугарској.

[уреди] Устав

Устав ВМОРО-а

Устав Унутрашње македонско-одринске револуционарне организације је донет на генералном конгресу 1905. године.

Глава I - Циљ

Члан 1. - Циљ Унутрашње македонско-одринске револуционарне организације је да уједини све незадовољно становништво Македоније и Одринског вилајета, без обзира на њихову националну припадност, како би се могла добити политичка аутономија за ове две области.

Члан 2. Организација се противи тежњама било које друге државе да подели или покори ове две области...

[уреди] Илиндански устанак

За више информација видети Илиндански устанак и Крушевска Република
Сједињење чета током илинданског устанка

Илиндански устанак је почео 2. августа на православни верски празник Илиндан. Устанак је организовала Тајна македонска-одринска револуционарна организација. За време Илинданског устанака формирана је Крушевска Република, прва република на Балкану. Власт устаника трајала је 10 дана - од 3. до 13. августа 1903. године и сматра се највећим успехом македонских устаника против турске власти. Главни град у коме је било седиште владе било је Крушево, по чему је и цела Република добила име. Иако је завршен неуспехом, илиндански устанак се сматра једним од највећих и најзначајнијих догађаја у историји Македоније.

[уреди] Криза ВМРО-а

Након погибије главног вође ВМРО-а, Дамјана Груева 1906., у ВМРО-у нису били способни да одаберу новог лидера. Тако је на снази остала стара али завађена управа:

[уреди] Међуратни период

Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена.
Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка.
Тодор Александров, Ванчо Михајлов и друге вође ВМРО.

Након Балканских ратова и Првог светског рата, територија Македоније је подељена између суседних држава. У новоосвојеним областима Вардарске Македоније, београдска влада је спроводила доследну политику србизације[8]. У школама је спровођења систематска политика денационализовања и посрбљавања Македонаца, Бугара и другог македонског становништа.[9] Београдска влада је наметала и лингвистичку политику србизације у Македонији[10], која је називана „Јужном Србијом“ (неслужбено) или „Вардарском бановином“ (службено). Говорни језик македонских Словена је службено сматрам дијалектом српско-хрватског језика.[11] Притом, овај јужни дијалекат је потискиван образовањем, војском и другим средствима, а његова употреба је била кажњива.[12]

Незадовољна распарчавањем македонских области, Унутрашња македонска револуционарна организација је наставила оружану борбу за ослобођење и уједињење читаве Македоније. ВМРО је имала де факто контролу над читавом области Пиринске Македоније и деловала је попут државе у држави. Бугарска влада је прећутно одобравала деловање ВМРО на њеној територији, одакле су вршени напади на пограничне области Македоније које су се нашле у саставу Краљевине СХС.[13] У Вардарској Македонији су вођење праве оружане борбе жандармерије са комитима, а хиљаде људи је малтретирано од стране југословенских власти под сумњом сарадње са Унутрашњом македонском револуционарном организацијом.[13] У 1923. и 1924. години је у региону Вардарске Македоније деловало 53 чете, од чега 36 из Бугарске, 12 локалних и 5 из Албаније.[13] Укупна бројно стање људства је било 3245 комита, предвођених од 79 војвода. Забележено је 119 битки и 73 терористичка акта.[13] Српски губици су били 304 погинула војника и преко 1300 рањених. ВРМО је изгубио 68 бораца, а стотине су биле рањене.[13]

Краљ Александар је пао као жртва Марсејског атентата.

Непосредно по завођењу шестојануарске диктатуре у Југославији 1929. године, у Софији долази до састанка вођа УХРО (Усташа - хрватска револуционарна организација) Анте Павелића и ВМРО Ванча Михајлова. Том приликом се договарају о заједничком будућем деловању и потписују “Софијску декларацију” која предвиђа стварање независних држава Хрватске и Македоније.[14]

Државни удар војно-политичке организације Звено, маја 1934. године довео је до раскида бугарске државе са ВМРО. Окрећући се сарадњи са Фрнацуском и Југославијом, звенари су разоружали комитске чете и похапсили политичке вође.

9. октобра 1934. године је један од припадника ВМРО, Владо Черноземски, у сарадњи са усташким покретом, извршио атентат у Марсеју на југословенског краља Александра Карађорђевића.

[уреди] Други светски рат

Некадашњи чланови ВМРО Димитар Влахов и Панко Брашнаров у председништву Народне Републике Македоније.

Током Другог светског рата, много борци ВМРО-а су се борили на страни Бугарске и нису доживљавали бугарске трупе у области Македоније као окупаторске.[15] Доласком Светозара Вукмановића Темпа у Македонију 1943. године, многи чланови ВМРО прелазе на страну партизана. 2. августа 1944. године (што у Републици Македонији зову Други Илиндан) у Манастиру светог Прохора Пчињског је Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније са Панком Брашнаровом (револуционаром из Илинданског периода) на челу, прогласило Републику Македонију као федералну јединицу у оквиру Титове Југославије, што је доживело међународно признање.

Након Другог светског рата ВМРО престаје да постоји.

[уреди] Руководиоци

[уреди] Напомене

  1. ^ "Първиятъ комитетъ на ВМРО ― Спомени на д-ръ Христо Татарчевъ", съобщава Любомиръ Милетичъ, издава „Македонскиятъ Наученъ Институтъ”, София, Печатница П. Глушковъ, 1928, глава II: "Одринско, до колкото си припомнямъ, първоначално не влизаше въ нашата програма, и мисля, че по-сетне се замисли да се включи и тая область кьмъ автономна Македония."
  2. ^ Христо Силянов, "Освободителрните борби на Македония", изд. на Илинденската Организация, София, 1933, глава Преображенското възстание въ Одринско.
  3. ^ "Принос към историята на Македонската Младежка Тайна Революционна Организация", Коста Църнушанов, Македонски Научен Институт, София, 1996.
  4. ^ Ulf Brunnbauer, DREVNA NACIONALNOST I VJEKOVNA BORBA ZA DRŽAVNOST: HISTORIOGRAFSKI MITOVI U REPUBLICI MAKEDONIJI (BJRM), Zbornik radova "Historijski mitovi na Balkanu", Sarajevo, 2003: "Činjenicu da je jedna jaka struja u tom pokretu bila za to da se Makedonija ujedini sa Bugarskom, i prema tome smatrala da su slavenski pravovoslavni stanovnici Makedonije zapravo etnički Bugari, makedonski naučnici prosto su prenebregli."
  5. ^ Terrorist Transformations: IMRO and the Politics of Violence. Keith Brown. Brown University, The Watson Institute for International Studies.
  6. ^ Етнография на Македония (Извори и материали в два тома), Автор: Колектив под редакцията на доц. Маргарита Василева, Обем: 853 стр. Издател: Българска Академия на Науките, Година: 1992.
  7. ^ Sources of Bulgarian Ethnography. Volume 3. Ethnography of Macedonia. Materials from the Archive Heritage. Sofia, 1998 Publication: Ethnologia Bulgarica. Yearbook of Bulgarian Ethnology and Folklore (2/2001) Author Name: Nikolova, Vanya; Language: English, Subject: Anthropology, Issue: 2/2001,Page Range: 143-144
  8. ^ Nepostojećem narodu nametnut nepostojeći jezik
  9. ^ The Real Face of Serbian Education in Macedonia (English). newspaper "Makedonsko Delo", No. 9 (Jan. 10, 1926), Vienna, original in Bulgarian. Добављено дана 2007-08-03.
  10. ^ An article by Dimiter Vlahov about the persecution of the Bulgarian population in Macedonia (English). newspaper "Balkanska federatsia", No. 140, Aug.20, 1930, Vienna, original in Bulgarian. Добављено дана 2007-08-03.
  11. ^ Friedman, V. (1985) "The sociolinguistics of literary Macedonian" in International Journal of the Sociology of Language. Vol. 52, pp. 31-57
  12. ^ By the Shar Mountain there is also terror and violence (English). newspaper "Makedonsko Delo", No. 58, Jan. 25, 1928, Vienna, original in Bulgarian. Добављено дана 2007-08-03.
  13. ^ 13,0 13,1 13,2 13,3 13,4 Петър Петров, "Македония. История и политическа съдба", том II, Издателство "Знание", София, 1998, стр. 140–141.
  14. ^ Ivan Vanča Mihajlov: makedonski revolucionar uskraćen za domovinu i korijene
  15. ^ Palmer, S. and R. King Yugoslav Communism and the Macedonian Question, Archon Books (June 1971), pp. 65–67.

[уреди] Види још

Викимедија остава
Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:
п • р • у
Застава Републике Македоније Република Македонија 
Историја
Географија
Политика
Саобраћај
Култура
Становништво

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%BD%D1%83%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B0_%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0“
Направи књигу