Табела рангова

Табела рангова императора Петра Великог

Табела рангова или Табела рангова свих војних, грађанских и дворских чинова (рус. Табель о рангах или Табель о рангах всех чинов воинских, статских и придворных) била је основни закон о државној служби у Руској Империји.

Император Петар Велики ју је потврдио 24. јануара/4. фебруара 1722. и постојала је са већим бројем измјена све до Октобарске револуције (1917).

Опис [уреди]

Сви чинови Табеле рангова дијелили су се у три типа — војне, грађанске и дворске. Сви су се они дијелили на четрнаест класа, а свакој класи је одговарао чин. Првобитно, чинови су за вријеме Петра Великог означавали функцију (дужност). Петрова Табела рангова укључивала је 263 дужности, од којих су неке крајем 18. вијека сасвим ишчезле.

Грађанске дужности касније су назване грађански чинови. Тако су у почетку називи чинова колешки секретар, колешки асесор, колешки савјетник и грађански савјетник означавали дужности секретара колегијума, члана савјета колегијума (са савјетодавним и одлучујућим гласом) и предсједника „грађанског“ колегијума. Дворски савјетник је првобитно био предсједник дворског суда (укинут још 1726, али име чина је остало све до 1917).

Закон донесен 24. јануара/4. фебруара 1722. установио је чинове у 14 класа (или рангова) и имао је 19 тачака са појашњењима. Свакој класи је одговарао војнички чин (копнени, гардијски, артиљеријски и поморски), а такође и грађански и дворски чин. Чинови су се дијелили на ниже официрске, више официрске и генералске. Чинови највишег генералитета (прве двије класе) давали су се посебно.

Њима се обраћало са: Ваше благородје (нижи официри), Ваше високо благородје (виши официри), Ваше превасходство (генерали) и Ваше високо превасходство (прве двије класе). Чинови V класе били су посебни, односно нису припадали ни официрским ни генералским. Њима се обраћало са Ваше високородје.

Министри су имали чин не нижи од тајног савјетника (III класа).

Ново племство [уреди]

За више информација погледајте чланак Руско племство

Ступањем на снагу Табеле рангова древни руски чинови (бојари, окољничи итд.) формално нису били укинути, али су се престали додјељивати. Војна служба је била одвојена од грађанске и дворске. Чинове племићима је додјељивао император сверуски, а створена су два племства — лично и насљедно.

Указом императора Александра II од 9. децембра 1856. предвиђено је добијање племства на сљедећи начин: лично племство се добијало стицањем чина IX класе, а право на насљедно племство је имао чин пуковника (VI класа) или чин активног грађанског савјетника (IV класа). Чинови од XIV до X класе су се називали просто „почасним грађанима“.