Таворска светлост
Из Википедије, слободне енциклопедије
У православној теологији, таворска светлост је светло које се појавило на планини Тавор приликом Исусовог преображења. Учење о таворској светлости је формулисао Григорије Палама, бранећи мистичну праксу исихазма од оптужби за јерес.
„Ова светлост није Божанска суштина, јер је она недокучива и непојмљива; она није анђео, јер носи знамење Господа. Она понекад чини да човек изађе из тела, и не одвајајући га од њега, уздиже тело до несагледивих висина. Понекад, пак, преображава тело, уносећи у њега своју красоту, док на чудесан начин ова светлост која обожује тело не постане видљива и телесним очима. Такав беше велики Арсеније у исихастичкој борби; сличан њему, Стефан, док су га каменовали и Мојсије када је сишао са горе.“
(Григорије Палама, Тријаде у одбрану исихаста)
[уреди] Види још
 |
Овај незавршени чланак Таворска светлост везан за Православље. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
