Тадија Костић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Тадија Костић
Тадија Костић, портрет
Пуно имеТадија П. Костић
Датум рођења(1863-04-10)10. април 1863.
Место рођењаТрнава, Кнежевина Србија
Датум смрти2. април 1927.(1927-04-02) (63 год.)
Место смртиманастир Савина, Краљевина СХС

Тадија Костић (Трнава, Ужице,10. април 1863 — Манастир Савина код Херцег Новог, 2. април 1927) био је српски свештеник, вероучитељ, новинар и писац.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 10. априла 1863. у селу Трнави, у ужичком округу.[1] Као свештенички син, школован у богословији, учитељ у Ивањици и Карану, рукоположен је у свештенички чин 1887. године у Чачку. Две године био парох Беле цркве Каранске, затим парох при храму цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу.

Живот у Горењм Милановцу[уреди | уреди извор]

За деценију и по, колико је провео у Горњем Милановцу (од 1889.), оставио је дубок траг као свештеник, вероучитељ, писац и уредник новина. Од почетка излажења локалног листа Таково (1890), Тадија у њему објављује своје приче, а једно време ради и као уредник.[1] Оновремена књижевна критика о њему похвално пише као о: „писцу и попу из Горњег Милановца“.[2]

Прелазак у Ниш[уреди | уреди извор]

Почетком 1904. године сели се у Ниш. Као ваљана свештеника и честитог човека епископ Никанор га предлаже за судију Духовног суда у Нишу.[3] Године Првог светског рата проводи у избеглиштву, а по повратку 1919. године прелази у Београд где постаје парох при храму Светог Саве. Одлази у пензију, почиње да посустаје и побољева. Уз новчану помоћ Српске Краљевске академије и ПЕН-клуба одлази у манастир Савину крај Херцег Новог. Умире 2. априла 1927. године у манастиру. Сахрањен је на гробљу крај Каранске цркве.[4]

Признања[уреди | уреди извор]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Приповетке, Стари људи, Зао глас, Штампарија Светозара Николића, Београд, 1893.
  • У беди, приповетка, Штампарија Светозара Николића, Београд, 1894.
  • Господа сељаци, приповетка, Штампарија Петра К. Танасковића, 1896.
  • Чикино дете, приповетка, Штампарија Мате Јовановића, Београд, 1901.
  • Прво весеље, приповетка, издање Српске манастирске штампарије, Сремски Карловци, 1903.
  • Попине приче, приповетке, Штампарија Аце М. Станојевића, Београд, 1904.
  • Копун, приповетка, Књижара и штампарија Ђорђа Мунца, Ниш, 1907.
  • Кићине приче, Издање редакције Киће, Електрична штампарија и књижара Ђ. Мунца и Б. Валожића, Ниш, 1910.
  • Кићине доколице, Издање редакције Киће, Прва Нишка електрична штампарија Ђ. Мунца и М. Карића, Ниш, 1912.
    Насловна страна приповетке Прво весеље (1903)
  • Јесење лишће, приповетке, Штампарија Симеон Мироточиви, Београд, 1913.
  • Мали неимари, приповетке, Штампарија Симеон Мироточиви, Београд, 1920.
  • Паланачке новине, приповетка, Издавачка књижарница Рајковића и Ђуковића, 1921.
  • Кићине приче I-IV, Издање Уредништва Киће, Штампарија Типографија, Београд, 1923.
  • Кићине песме I, Издање Уредништва Киће, Штампарија Јадран, Београд, 1924.
  • На туђем послу, роман, издање Геце Кона, Београд.
  • Кићине доколице, Приче и пошалице, I-III, Издање Уредништва Киће, Штампарија Јадран, Београд, 1925.
  • Кићине песме II, Издање Уредништва Киће, Штампарија Родољуб, Београд, 1926.

Сарађивао са ужичким листом Златибор, покренуо новине „Таково“, лист за народне потребе, објављивао књижевне прилоге у листовима и часописима „Мале новине“, Градина, Коло, Бранково коло, Дело и Босанска вила.

Започео је роман „У будном сну“. У његовој заоставштини остао између осталог и драмски текст, позоришна игра у четири чина „Припуз“.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Tadija Kostić: realista među modernima”. portalibris. Архивирано из оригинала 28. 01. 2022. г. Приступљено 28. 1. 2022. 
  2. ^ Миломир Глишић, Душан Илић, Александар Лазаревић, Радмило Лале Мандић, Мирослав Лаф Марковић, Миодраг Ристић: Стари Милановац, треће допуњено издање. 2003. ISBN 978-86-7152-018-8.
  3. ^ „Da se ne zaboravi: Priča o Tadiji Kostiću – gornjomilanovačkom popi”. gminfo. Приступљено 28. 1. 2022. 
  4. ^ „Записи свештеника о добрим и лошим Арнаутима”. политика. Приступљено 28. 1. 2022. 
  • Од олтара до парнаса, монографија - мр Слободан Радовић, Ужице, 1995.
  • Живот и дело Тадије П. Костића, научни скуп поводом 140. година од рођења, 10. април 2003. Библиотека Браћа Настасијевић, Горњи Милановац.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тадија_Костић&oldid=27413898”