Талин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Талин
ест. Tallinn
рус. Таллин

Alexander-Newski-Kathedrale.JPG
Храм Александра Невског у Талину

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Естоније Естонија
Округ Харју
Општина Талин
Основан 12. век
Становништво
Становништво 400.911
Агломерација 525.000
Густина становништва 2.506,9 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 59°25′00″N 24°45′00″E / 59.433333, 24.75
Надморска висина 25 м
Површина 159,2 км²
Талин на мапи Естоније
{{{alt}}}
Талин
Талин на мапи Естоније
Остали подаци
Градоначелник Едгар Сависар
Веб-страна tallinn.ee


Координате: 59° 25′ 60" СГШ, 24° 45′ 00" ИГД
Талин (ест. Tallinn, историјско име: немачко име Reval, руско име Ревель, Колывань, Таллин, Таллинн) је главни град и највеће насеље Естоније. Налази се на северној обали Балтичког мора, у Финском заливу. на око 80 km јужно од Хелсинкија. Град је и управно средиште округа Харју. главни град Естоније, Талин је управно, трговачко и индустријско средиште Естоније и важна је путничка лука. Један је од најстаријих и највећих градова у североисточној Европи.

Талин се простире се на 158,27 km² и према попису из 2004. године у њему је живело 396.375 становника.

Географија[уреди]

Талин се налази на јужној обали.

Највеће језеро је Улемисте (обухвата 9,6 km²). То је главни извор питке воде за град. Језеро Харку је друго по величини језеро на подручју Талина са површином 1,6 км². За разлику од многих других градова, Талин лежи на великој реци. Једина значајна река у Талину је Пирита у истоименој градској четврти. Долина реке је заштићено подручје због своје природне лепоте.

Највиша тачка је на 64 метара надморске висине у југозападном делу града. Дужина обале је 46 км.

Клима[уреди]

Клима у Талину је умерена, карактеришу га умерено топла лета и умерено оштре зиме. Време је често прохладно и влажно због близине Балтичког мора. Просечне температура су од 20.9° C лети до -8 °C зими. Има од 160 до 181 кишних дана у години. Снежни покривач траје од средине децембра до краја марта.

Историја[уреди]

Подручје Талина је насељено естонским племенима још у 2. миленујуму п. н. е. Рана историја Талина почиње од дворца Иру, где је дворац заједно са околним насељима изграђен крајем првог миленијума. Сезонска насеља су служила скандиванским и руским трговцима на локацији данашњег Доњег града на почетку 2. миленијума, али не постоји јасан доказ ни облик, ни писаних извора. Први помен града датира из 1154. године под називом Колурија. Насеље је захваљујући свом добром положају брзо напредовало и брзо постало мета освајања околних моћних држава: Шведске, Данске, Русије, Тевтонаца. У 13. веку ту се учвршћују Данци и уводе насилно хришћанство. Крајем истог века град је припадао трговачком удружењу Ханза, а потом Тевтонцима. Немачки крсташи врше инвазију над јужном Летонијом и јужном и централном Естонијом, а краљ Данске је напао северну Естонију. Од 1227. до 1238 немачки трговци су преузели град Талин на управљање од Данаца. 15. маја 1248, краљ Данске Ерик Адрарах је дао правни простор немачким трговачким градовима да обављају важну улогу у трговини, посебно са Русима. Русија, Шведска, Пољска и Данска су се борили за превласт у северном делу Балтичког мора у рату од 1558 до 1583.

1561. године. Талин запоседају Швеђани и уводе протестантизам. Руске трупе су покушале да опседну Талин два пута од 1570-1571 и 1577-али су били приморани да се повуку без освајања града. Шведска владавина трајала је до 1710. године када нови господари постају Руси. Северни рат је опустошио балтички простор од 1700 до 1721 год. Главни противници су Шведска и Русија, које су се бориле за превласт на овој територији.1710. године Талин је капитулирао без борбе против руских трупа. Град је претрпео велике несташице свега, већина гарнизона и многи људи у граду су умрли од куге. Ако је било 10.000 становника у Талину, 1708 их је преживело око 2000. Естонија и Талин су задржали одређенеа права аутономије. Међутим, крајем 19. века и поред брзер индустријализације и општем напретка започеле су и године јаке русификације града и његовог становништва. 1918. г. Естонија се осамостаљује и Талин постаје њен главни град. Али, већ 1940. године град потпада под власт Совјетског Савеза и то стање (са изузетком година Другог светског рата) остаје до 1991. године и његовог распада.

У току Другог светског рата 28. августа, 1941 немачке трупе су окупирале Талин и ставиле га под управу немачког комесара у тој области. Црвена армија је окупирала Талин поново 23.септембра 1944. Тада Талин постаје престоница Естонске ССР која је била у саставу Совјетског Савеза.

1980. године. Талин је био важан као место одржавања спортова на води током Олимпијских игара у Москви 1980. године. Тада су саграђени многи објекти од националног значаја. Поновним осамостаљивањем Естоније град постаје поново њена престоница. Први локални избори после совјетске власти повратили су независност Естоније 1991. године, а одржани су 17. октобра 1993. године.

Нека предузећа из совјетских времена су постале приватне компаније после независности Естоније.

Становништво[уреди]

Раст становништва
Година Број становника
1372. 3.250
1772. 6.954
1816. 12.000
1851. 24.000
1881. 45.900
1897. 58.800
1925 119.800
1959. 283.071
1989. 478.974
2000. 400.378
2005. 401.694
2007. 400.911

По последњој процени из маја 2007. године. Талин има 400.200 становника. Велика тешкоћа у вези становништвом Талина је положај неестонског (највише руског) становништва, које нема пуна грађанска права и под сталном је присилом „естонификације“. Због тога чак 27,8% месног становништва нису грађани Европске уније.

Националност Постотак
Естонци 54,9%
Руси 36,5%
Украјинци 3,6%
Белоруси 1,9%
Финци 0,9%
остали 3,1%

Сличан удео становништва је и према матерњем језику. Најчешће у употреби су естонски и руски језик.

По последњој процени из маја 2007. године. Талин има 400.200 становника. Велика тешкоћа у вези становништвом Талина је положај неестонског (највише руског) становништва, које нема пуна грађанска права и под сталном је присилом „естонификације“. Због тога чак 27,8% месног становништва нису грађани Европске уније.

Сличан удео становништва је и према матерњем језику. Најчешће у употреби су естонски и руски језик. Естонски језик припада угро-финској групи народа.

Привреда[уреди]

Модерни Талин је углавном комерцијални и индустријски центар као и рибарска лука.Совјети су га начинили индустријским лучким градом. Главне гране индустрије су бродоградња и прерада хране. Развијена је производња електричних мотора, електричне и радио опреме, папира, текстила, производа од коже, намештаја и обуће. Услужни сектор је веома важан део градске економије. Многи становници раде у услужној области, која обухвата канцеларије, компјутере и финансијске послове. Бројни историјски споменици чине туризам једном од све јачих грана економије.

Градске знаменитости[уреди]

Талин има добро очуван стари град окружен делом сачуваним бедемима. Он је данас на списку културне баштине УНЕСКОа. Стари град се састоји из три дела:

  • Брдо сабора (Toompea)'је одувек било утврђење и седиште власти. Данас је ту место врховних власти Естоније и многих иностраних посланстава;
  • Старо језгро', тј. подграђе где се одвијао градкси живот. Некад је то био искључиво немачки и швеђански део града. Данас је ово најпознатија туристичко-пешачка целина у граду;
  • 'Естонски полумесец је спољни део подграђа, где се насељавало естонско становништво, а данас је то спољни део градско средишта.

Катедрала Девице Свете Марије[уреди]

Катедрала Девице Свете Марије је средњовековна црква која се налази у центру Томпеје познат и то је главна Лутеранска црква у Естонији. Основана је негде пре 1233 год. и црква приказује мешавину архитектонских стилова. Историјски, то је црква елитних немачких племића Естоније. Унутрашњост је испуњена раскошним погребним грбом из 17. до 20. века, као и гробних камења од 13. до 18. века. Ту је сахрањен Понтус де ла Гардие, који је командовао шведским снагама током Великог северног рата, Адам Јохан фон Крусенстерн, балтичко-немачки адмирал који је водио прву руску експедицију широм света, и адмирал Семјуел Греиг од Фифе. Кристијан Акерман, направио је проповедаоницу 1686 год.и олтар 1694-1696 год. Унутар главног улаза се налази велика камена плоча, која се зове, „Ото Јохан Туве“, а од 1696 год. се назива „Талин Дон Жуана“, по чувеном великом женскарошу. Он је тражио да буде сахрањен на прагу цркве, јер људи клекну да се моле по уласку, па је мислио да ће на тај начин спасити своју душу од грешака које је правио.

Палата-ликовне уметности[уреди]

Палата-ликовне уметности је величанствена барокна палата, коју је изградио Петар Велики за своју жену, Кетрин 1718 године. Дизајнирана је од стране италијанског архитекте Николе Михетија. У палати се налази двоспратна главна сала са богато осликаним плафоном..

Замак Томпеја[уреди]

Замак Томпеја је изграђен крајем 13. и почетком 14. века. Он је прерађен безброј пута кроз векове, али је и даље задржавао свој основни облик. Барокни дворац датира из времена Катарине Велике. Посетиоци могу видети кулу која је национални симбол. Сваки дан у зору естонска застава је подигнута изнад торња док се изводи химна.

Лука Талин[уреди]

У држави постоје неколико значајних поморских лука. У њих се може убројити и главни град Талин, као једна од већих естонских лука на Балтичком мору.


Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :