Танда
Танда | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Борски |
| Град | Бор |
| Становништво | |
| — 2022. |  263 |
| — густина | 6,45 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 13′ 34″ С; 22° 08′ 23″ И / 44.226° С; 22.139666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 399 m |
| Површина | 40,764 km2 |
.svg)  Танда Танда на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 030 |
| Регистарска ознака | BO |
Танда је насељено место града Бора у Борском округу. Према попису из 2022. било је 263 становника[1] (према попису из 2011. било је 319 становника).
Танда је удаљена око 35 километара од Бора, и то је најудаљеније село од свих околних борских села у Борској општини.
Географија[уреди | уреди извор]
Танда је село смештено је у клисури реке Црнајке коју мештани зову још и Ваља Маре (Велика река). Кроз клисуру поред реке пролази асфалтни пут Бор – Милошева кула – Мајданпек. Атар села се простире на око 40 км квадратних и окружен је планинама Дели Јован, Стол, Визак и Горњанском висоравни.
Центар села је на надморској висини од око 340 мнв и налази се на месту где се у реку Црнајку улива Чулин поток. У изворима се помиње да је центар села на ушћу Огашу Kраставец (име потока) али то је зато што овај поток дели два засеока Краку Чулин и Краку краставец, а на топографским мапама је овај поток уцртан као Чулин поток или Чулински поток.
Село је разбијеног типа, а рељеф Танде је брдско планински и вулканског је порекла, кога карактеришу планински огранци испресецани водотоцима. Село се дели на 14 реона, заселака (влашки:„крак“): Краку Чулин, Краку краставец, Краку ограда (некада заједничка ограђена испаша, где се држала стока без пастира), Краку Маргитоњи, Краку Урсулуј (место с много медведа), Краку Њамци, Краку друмулуј (Кириџијски поток) , Краку Сими (по Сими хајдуку), Краку Стојан (по Стојану хајдуку) и Крчаг (житељи овог засеока израђивали су земљане лонце), који се налазе на левој страни реке Црнајке. На падинама Дели Јована су: Барни Деу, Краку Велојска, Краку окњи (ископавала се руда и постоје окна) и Габар маре (Велики Габар по потоку који се слива са Дели Јована). [2]
Историја[уреди | уреди извор]
Танда се први пут у историјским списима помиње 1784.године. Раније су могли да се нађу остаци рударења као и старих насеља на Габри и Визаку. Предања кажу да је на врху Визака некада постојало село у коме су живели људи под именом „Књеж“. Они су претече данашњих становника Танде. У том делу протиче и поток Танда. По причама старих, село Танда се више пута селило. Прво је било на месту поред потока Танда, затим на месту Загориште, а данашњи назив је задржало након пресељења на месту где се данас налази центар села. Кажу да Срби-кириџије пошто нису могли да разумеју говор становништва (влашки), говорили су да они причају „тандара-мандара“ језиком, и одатле име села Танда.
Танда је према Турским пописима 1844-1846. године имала 66 кућа и 426 становника, 1864. године 498 становника, 1874. године 112 кућа 568 становника, 1884. године 117 кућа 651 становника, 1895. године 129 кућа 699 становника, 1910. године 161 кућа, 725 становника, 1921. године 144 куће и 559 становника, 1931. године 162 куће и 634 становника.
На месту где се сада налази мало језеро које зову Мајдан језеро, уз Чулин поток, у време краља Александра се налазио мајдан украсног камена из кога се ископавао редак камен црвенкасто-беле, боје. У мајдану су радили мештани села Танда, мештани околних села и војници из тог доба. Камен је транспортован до Доњег Милановца а одатле бродом уз Дунав до Београда. Овај ретки камена је уграђен у Скупштину Србије. Мајдан је престао са радом када је убијен краљ Александар и поново је отворен после Другог светског рата али је радио само три године.
Демографија[уреди | уреди извор]
Према попису из 2022. у Танди живи 263 становника што је за 56 мање (-17,55%) у односу на попис из 2011. када је било 319 становника. У насељу има 227 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,92 година (48,44 код мушкараца и 49,44 код жена).[1]
Према подацима пописа из 2022. у насељу има 96 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,74,[3] а према попису из 2002. у насељу има 121 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 8 | 5 | ||
| 75—79 | 5 | 15 | ||
| 70—74 | 5 | 12 | ||
| 65—69 | 12 | 17 | ||
| 60—64 | 19 | 14 | ||
| 55—59 | 11 | 15 | ||
| 50—54 | 16 | 8 | ||
| 45—49 | 12 | 17 | ||
| 40—44 | 12 | 9 | ||
| 35—39 | 7 | 9 | ||
| 30—34 | 12 | 11 | ||
| 25—29 | 8 | 7 | ||
| 20—24 | 13 | 9 | ||
| 15—19 | 4 | 9 | ||
| 10—14 | 6 | 10 | ||
| 5—9 | 10 | 10 | ||
| 0—4 | 6 | 6 | ||
| Просек : | 44,7 | 46,5 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 144 | 29 | 94 | 14 | 7 | 0 |
| Женски | 158 | 11 | 98 | 41 | 8 | 0 |
| УКУПНО | 302 | 40 | 192 | 55 | 15 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 92 | 52 | 0 | 12 | 8 |
| Женски | 75 | 72 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 167 | 124 | 0 | 12 | 8 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 2 | 4 | 1 | 4 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 1 | 2 | 5 | 1 | 4 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 3 | 1 | 1 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 3 | 1 | 2 | 3 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 | |
Танда данас[уреди | уреди извор]
Мештани села се углавном баве сточарством, земљорадњом а највише сечом шума за огрев, пошто је атар села богат шумом. Огревно дрво из Танде највише купују мештани Војводине. Обележје места Танде су ћумуране, наводи се да их у селу има око 40. Направљене су од блата и цигле и служе за производњу ћумура. Да би угаљ био квалитетан, користи се буква, цер и храст. Мештани који се баве производњом ћумура, своје тржиште највише имају у Београду, Пожаревцу и Новом Саду, најмање у Бору и околини.
У зимском периоду се организују „седељке“ по кућама, да се брже прекрате дуги зимски дани.
Мештани овог села славе Св петку и Св Николу, становништво је српско и влашко.
У центру села је Дом културе, Месна канцеларија, мала продавница и четворогодишња основна школа која је подручно одељење ОШ "Свети Сава“.
Галерија[уреди | уреди извор]
- Танда
-
Танда -
Танда - мост у центру села -
Танда - Дом културе -
Танда - пут према Горњану
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.
- ^ Драшкић, Др Мирослав (1975). Насеља, порекло становништва и етнички процеси у општини Бор , Гласник Етнографског музеја бр. 38. Београд: Етнографски музеј. стр. 12. и 24.
- ^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 118. ISBN 978-86-6161-232-9.
- ^ „Књига 20”. Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. Подаци по насељима (PDF). stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. септембар 2011. ISBN 978-86-6161-109-4.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
