Тартар (митологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бог Тартар

Тартар (грч. Τάρταρος, Tártaros) у грчкој митологији име је подземног света - пакла - смештеног још ниже од Хада. Тартаром влада истоимени бог - Тартар, рођен из Хаоса заједно са Никсом, Еребом, Гејом и Еросом.

Тартар је персонификација најмрачнијег и најдубљег дела подземног света. У њега је Уран утамничио Сторуке дивове (Хекатонхејре) и Киклопе. Касније су у Тартар бачени Хрон и остали Титани, који су се супротставили Зевсу, а за њиховог чувара је постављен један Сторуки див.

Он и његова сестра Геја били су родитељи монструма Тифона и, вероватно, Ехидне.

Грчка митологија[уреди]

Пакао[уреди]

Хезиод у својој Теогонији говори да би бронзани наковањ с небеса (Олимпа) падао девет дана до Земље, а потом још девет дана до Тартара. У Хомеровој Илијади, Зевс говори да је Тартар онолико испод Хада колико је небо изнад земље.

Тартар је опсан са три слоја ноћи које окружује бронзани зид који затим окружује Тартар. То је влажна и понор обавијена мрачном и суморном маглом. Првобитни је Тартар настао из Хаоса, а заједно с њим Геја и Ерос су послани у свемир.

Радамант, Еак и Минос били су судије подземља који су одлучивали ко ће ићи у Тартар. Радамант је судио азијским душама, Еак еуропским, а Минос је био судија Грцима, а имао је и одлучујући глас.

Становници[уреди]

Тартар је често служио за затварање „неподобних“ божанстава и бића. Када је Хрон, владајући Титан, дошао на власт, затворио је све Киклопе у Тартар. После их је Зевс ослободио из затвора да му помогну у борби против Титана и Гиганата. На крају су Титани побеђени, а већина њих послата је у Тартар. Нису послани Атлант, Хрон, Епиметеј, Метида, Менетије и Прометеј .

Затворенике су чували дивови Хекатонхири, сваки са педесет огромних глава и сто снажних руку. После, кад је Зевс свладао чудовишног Тифона, такође их је затворио у Тартар.

У почетку је Тартар служио за затварање олимпских богова, а после је постао место у којем казна одговара злочину. Овдје је био Сизиф који је био лопов и убица па је осуђен да вечно гура камен до врха брда који би се потом откотрљао назад. Такође је овде био затворен и Иксион, први човек који је пролио крв свога рођака - затворио је свог таста у јаму с горућим угљем да би избегао плаћање венчања - зато мора провести вечност на горућем точку. Затвореник је и Тантал који је украо амброзију боговима и скувао свога сина и припремио га као јело да би искушао богове. Осуђен је на Танталове муке - био је до врата у хладној води, а изнад главе биле су му гране с прекрасним воћним плодовима. Кад год би пожелио убрати плод, гране би се измакле. Кад год би пожелио попити хладне воде, она би се повукла.

Римска митологија[уреди]

У римској митологији Тартар је место гдје су слани грешници - пакао. Вергилије у својој Енејиди описује га као огромно место окружено пламеном реком Флегетон и троструким зидовима који спречавају грешнике да побегну. Чува га Хидра са 50 црних разјапљених чељусти која седи код вриштећих врата заштићених стубовима од чврстог адамантина, твари сродне дијаманту, тако чврсте да је ништа не може пробити. Унутра је дворац са широким зидовима и високим жељезним торњем. Тизифона, једна од Еринија која представља освету, чува стражу с бичем на врху овог торња и никад не спава. У средини је дубока јама на дну које су смештени Титани и остали грешници.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]