Тарту

	Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Тарту Tartu
Поглед на старо јзегро Тартуа
Основни подаци
Држава	Естонија
Округ	Тарту
Општина	Тарту
Основан	1030.
Становништво
Становништво	103.284
Густина становништва	2.538 ст/km²
Положај
Координате	58°22′00″N 26°43′00″E
Надморска висина	44 m
Површина	38,8 km²
Тарту Тарту на мапи Естоније
Остали подаци
Градоначелник	Урмас Крузе
Веб-страна	tartu.ee

Тарту (естон. Tartu историјско немачко име Dorpat, од првобитног имена Tarbatu, рус. Юрьев, Дерпт) је други по величини град у Естонији, после главног града Талина. Тарту је и седиште истоименог округа Тарту.

Тарту је познат као културна и универзитетска престоница Естоније, чији је универзитет основан далеке 1632. године.

Природни услови

Тарту налази у југоисточном делу Естоније. Град је удаљен 186 km југоисточно од главног града Талина. Град истовремено спада и у најисточније веће градове унутар Европске уније.

Рељеф: Град Тарту је смештен у равничарском подручју, на приближно 45 метара надморске висине. Само језгро града образовало се око омањег брега изнад реке Емајоги.

Клима: У Тартуу влада нешто оштрији облик континенталне климе. Град спада у хладније у Естонији.

Воде: Река Емајоги протиче кроз град и дели га на већи, западни и мањи, источни део града.

Историја

Трг у старом Тартуу са фонтаном заљубљених студената

Раекоја трг, главно састајалиште у граду

Први помен насеља на данашњем месту везује се за средњовековне руске хронике из раног 11. века. У 12. веку тадашње руско место Јурјев је било највеће у датом окружењу.

Од 13. века град припада трговачком удружењу Ханза. Тарту је био посредник у трговини између Ханзе и руских градова Пскова и Новгорода. У ово време град добија немачки карактер, који ће носити све до средине 19. века. У 16. веку град преузимају Литванци, а каније Швеђани.

Руско царство преузима цео простор данашње Естоније заједно са Тартуом 1721. године. Већи део града је уништио пожар 1775. године, тако да данас најлепше грађевине потичу из 18. и нарочито 19. века. Између 1893. и 1918. године град се званично звао Јурјев, а естонска и немачка имена су била делом забрањена. Ово име се није укоренило ни у руском језику.

1919. године Тарту је постао део независне Естоније, да би 1940. године био прикључен СССР-у у оквиру Естонске републике. Када се Естонија поново осамосталила 1991. година град се поново нашао у њеним границама.

Становништво

По подацима из 2010. године у Тартуу живи 103.284 становника. Последњих пар година градско становништво поново расте након дводеценијског опадања (1990. г. - преко 115 хиљ. ст.).

Етнички састав: Током 20. века становништво Тартуа из корена се променило по свом етничком саставу. На почетку века већина су били Немци (тзв. Балтички Немци) са мањинским Русима, Естонцима и Јеврејима. Немци су се масовно иселили у матицу после Првог светског рата, док је број Руса такође опао са естонском независношћу 1919. године, па поново растао у време СССР-а. Са новим осамостаљењем Естоније 1991. удео Руса и других народа бившег СССР-а поново је почео опадати.

Данашњи етнички састав (2008.)је:

• Естонци - 80,3%
• Руси - 15,6%
• Украјинци - 1,2%
• Финци - 1,1%
• остали.

Образовање

Данас је Тарту псоебно познат по најважнијем универзитету у држави. Универзитет у Тартуу је 1632. године основао шведски краљ Густав II Адолф, да би га 1802. године обновио руски цар Александар I, уз подршку локалних балтичких Немаца, као универзитет на немачком језику. У задњим деценијама Руске Империје универзитет је добио руски карактер.

Слике градских грађевина

• 

  Градска кућа Тартуа

• 

  Јани црква лутеранског обреда

• 

  Универзитет у Тартуу

• 

  Руска православна Црква св. Ђорђа

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Тарту

• tartu.ee Званична страница града Тартуа
• www.visittartu.com Туристичка обавештења
• www.ut.ee Универзитет у Тартуу