Тарту

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тарту
Tartu

Town Hall23 2008.JPG
Поглед на старо јзегро Тартуа

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Естоније Естонија
Округ Тарту
Општина Тарту
Основан 1030.
Становништво
Становништво 103.284
Густина становништва 2.538 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 58°22′00″N 26°43′00″E / 58.383333, 26.716667
Надморска висина 44 м
Површина 38,8 км²
Тарту на мапи Естоније
{{{alt}}}
Тарту
Тарту на мапи Естоније
Остали подаци
Градоначелник Урмас Крузе
Веб-страна tartu.ee


Координате: 58° 22′ 60" СГШ, 26° 43′ 00" ИГД
Тарту (естон. Tartu историјско немачко име Dorpat, од првобитног имена Tarbatu, рус. Юрьев, Дерпт) је други по величини град у Естонији, после главног града Талина. Тарту је и седиште истоименог округа Тарту.

Тарту је познат као културна и универзитетска престоница Естоније, чији је универзитет основан далеке 1632. године.

Природни услови[уреди]

Тарту налази у југоисточном делу Естоније. Град је удаљен 186 km југоисточно од главног града Талина. Град истовремено спада и у најисточније веће градове унутар Европске уније.

Рељеф: Град Тарту је смештен у равничарском подручју, на приближно 45 метара надморске висине. Само језгро града образовало се око омањег брега изнад реке Емајоги.

Клима: У Тартуу влада нешто оштрији облик континенталне климе. Град спада у хладније у Естонији.

Воде: Река Емајоги протиче кроз град и дели га на већи, западни и мањи, источни део града.

Историја[уреди]

Трг у старом Тартуу са фонтаном заљубљених студената
Раекоја трг, главно састајалиште у граду

Први помен насеља на данашњем месту везује се за средњовековне руске хронике из раног 11. века. У 12. веку тадашње руско место Јурјев је било највеће у датом окружењу.

Од 13. века град припада трговачком удружењу Ханза. Тарту је био посредник у трговини између Ханзе и руских градова Пскова и Новгорода. У ово време град добија немачки карактер, који ће носити све до средине 19. века. У 16. веку град преузимају Литванци, а каније Швеђани.

Руско царство преузима цео простор данашње Естоније заједно са Тартуом 1721. године. Већи део града је уништио пожар 1775. године, тако да данас најлепше грађевине потичу из 18. и нарочито 19. века. Између 1893. и 1918. године град се званично звао Јурјев, а естонска и немачка имена су била делом забрањена. Ово име се није укоренило ни у руском језику.

1919. године Тарту је постао део независне Естоније, да би 1940. године био прикључен СССР-у у оквиру Естонске републике. Када се Естонија поново осамосталила 1991. година град се поново нашао у њеним границама.

Становништво[уреди]

По подацима из 2010. године у Тартуу живи 103.284 становника. Последњих пар година градско становништво поново расте након дводеценијског опадања (1990. г. - преко 115 хиљ. ст.).

Етнички састав: Током 20. века становништво Тартуа из корена се променило по свом етничком саставу. На почетку века већина су били Немци (тзв. Балтички Немци) са мањинским Русима, Естонцима и Јеврејима. Немци су се масовно иселили у матицу после Првог светског рата, док је број Руса такође опао са естонском независношћу 1919. године, па поново растао у време СССР-а. Са новим осамостаљењем Естоније 1991. удео Руса и других народа бившег СССР-а поново је почео опадати.

Данашњи етнички састав (2008.)је:

Образовање[уреди]

Данас је Тарту псоебно познат по најважнијем универзитету у држави. Универзитет у Тартуу је 1632. године основао шведски краљ Густав II Адолф, да би га 1802. године обновио руски цар Александар I, уз подршку локалних балтичких Немаца, као универзитет на немачком језику. У задњим деценијама Руске Империје универзитет је добио руски карактер.

Слике градских грађевина[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Тарту