Тартуфи
| Тартуфи | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Статус угрожености: | ||||||||||||
|
Безбедан таксон
|
||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||
|
||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||
Тартуфи или гомољаче (тубер) су род гљива из породице Tuberaceae. То су економски врло значајне гљиве. Своја плодишта најчешће развијају од 5 до 30 цм испод земље. Изгледом подсећају на кромпир и имају врло снажан и специфичан мирис. Углавном нарасту од величине трешње до величине јабуке.
Тартуфи кроз историју[уреди]
Прву књигу о тартуфима написао је Алфонсо Цикарели. Француски ботаничар Јосеф Питон де Тоурнефорт први их је подробније проматрао и описивао почетком 18. века. Стотињак година касније тартуфе су почели научно истраживати у Италији (Карло Витадинин), те нешто касније у Француској (браћа Луис-Рене и Чарлс Тулсан. На менију Бечког конгреса први пут су се службено нашли 1815. године.
Тартуфи данас[уреди]
Тартуфи су врло цењена врста подземних гљива. У гастрономском свету су познати бели тартуфи из Албе, Пијемонт, Италија. У Европи се задњих година појављују кинески тартуфи који су знатно јефтинији (и до 20 пута!), а могу се распознати само лабораторијском претрагом.
Производи се и маслиново уље с аромом тартуфа.