Татарстан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Република Татарстан
Республика Татарстан
Татарстан Республикасы
Застава Грб
Застава Грб
Положај Татарстана
Држава Застава Русије Русија
Главни град Казањ
Федерални округ Поволшки
Површина 68.020 km²
Становништво 2014.
 - Број 3.838.374[тражи се извор од 05. 2014.]
 - Густина становништва 55 ст./km²
Највећи градови Татарстана
Застава Татарстана на татарстанском парламенту у Казању.
физичка карта Татарстана

Татарстан или Татарија, званично Република Татарстан (рус. Респу́блика Татарста́н; татар. Татарстан Республикасы) је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом аутономне републике на простору поволшке Русије.

Главни град републике је град Казањ.

Површина републике је 68.000 km² са бројем становника који износи 3.800.000 становника. Већину становништва чине Татари (52,9%) и Руси (39,5%), а официјални језици су руски и татарски. Незванични мото Татарстана је Buldırabız! (српски: Можемо!).[2]

Етимологија[уреди]

Република је добила име по титуларном народу Татарима који су најбројнији народ у овој републици (са око 53 %), док су Руса други (са око 40%). Татари су народ турско-татарског порекла, традиционално сунитски муслимани или православни хришћани.

Република је позната и под именима „Татарстан Җөмһүрияте“ (срп. Република Татарстан), као и Тата́рия (срп. Татарија), али ти називи нису званични називи републике и више се користе колоквијално.

Први етноним "Татари" појављује се међу монголским племенима југоисточно од Бајкалског језера у периоду VI-IX века. У XIII веку са Монголско-татарским освајањима назив "Татара" постао је познат и у Европи. Данас научници немају јединствен став о пореклу и етнониму овог имена, тако да званично постоје три теорије: бугарско-татарска, татарско-монголска и туркијско-татарска теорија.

Географија[уреди]

Налази се у средишту Источноевропске низије, отприлике 600 km источно од Москве. Лежи дуж река Волге и Каме (притоке реке Волге), и пружа се источно према Уралу.

Временска зона[уреди]

Татарстан се целом површином налази у Московској временској зони (MSK/MSD). UTC јој је +0300 (MSK)/+0400 (MSD).

Панорама Казања са реке Казањке.

Реке[уреди]

Највеће реке су (татарски називи су у заградама):

Клима[уреди]

  • Просечна температура у јануару: -16°C
  • Просечна температура у јулу: +19°C
  • Просечне годишње падавине: до 500 mm

Језера[уреди]

Највећа вештачка језера су (татарски називи су у заградама):

Највеће природно језеро је Кабан, а највећа мочвара је Куљагаш.

Природна богатства[уреди]

Највећа богатства Татарстана су нафта, природни гас и гипс. Претпоставља се да Татарстан има преко једне милијарде тона нафтних резерви.

Демографија[уреди]

У Татарстану живи 3.779.265 становника (подаци из 2002.). Од тог броја етничких Татара има 2.000.116 (52,92%), 1.492.602 су етнички Руси (39,49%), а 126.532 (3,34%) Чуваши. Званични језици су руски и татарски.

Главни град Казањ је један од центара ислама у Русији. Већина Татара (60%) припада сунитском исламу, док су 5% православни хришћани. Руси и Чуваши који живе у Татарстану су углавном православни.

Политика[уреди]

На челу државне управе Татарстана налази се председник. Од 2008. године председник Татарстана је Минтимер Шајмијев. Татарстански Државни Савет има 100 места: педесет су за партијске представнике а осталих педесет места су за делегацију представника локалне власти. Представник Савета је Фарид Мухаметшин.

Према татарстанском уставу, председник може да буде изабран само од татарстанског народа, али због Руског савезног закона овај закон је суспендован на неодређено време. Руски закон о избору гувернера каже да гувернер треба да буде изабран од стране локалних парламента и да кандидат може да буде представљен само као председник.

Дана 25. марта 2005., Шајмијев је за време његовог четвртог мандата поново изабран за председника од стране Државног Савета. Ови избори су одржани после измене у закону о изборима и не противе се уставима Татарстана и Русије.

Политички статус[уреди]

Република Татарстан је уставна република у склопу Руске Федерације.

Административна подела[уреди]

Татарстан се налази у Источноевропској равници, између река Волге и Каме, источно од планине Урал. За време Совјетског Савеза, Татарстан је био подељен на три области: Бугулма, Чистопол и Казањ. Данас, Татарстан има статус административне републике и подељен је на следећи начин:

Градови и области[уреди]

Административна подела Татарстана
Казањ, главни град Татарстана

Становништво[уреди]

Татарстан насељава око 70  народа. Најбројније етничке групе су: Татари (52,9 %), Руси (39,5 %), Чуваши (око 3%), Мордвини, Удмурти, Маријци и Башкири.

Званични језици су татарски и руски. Према руском закону, званично писмо је ћирилица. Влада Татарстана, као и организације за људска права и неки руски интелектуалци силно се противе овом закону.

  • Становништво: 3,779,256 (2002)
    • Градско: 2,790,661 (73,8 %)
    • Сеоско: 988,604 (26,2 %)
    • Мушко: 1,749,050 (46,3 %)
    • Женско: 2,030,215 (53,7 %)
  • Жена на 1000 мушкараца: 1,161
  • Просечна старост: 36.5 година
    • У градовима: 35.7 година
    • У селима: 38.7 година
    • Мушког становништва: 33.8 година
    • Женског становништва: 38.8 година
  • Број домаћинства: 1,305,360 (са 3.747.267 људи)
    • У градовима: 970,540 (са 2.762.818 људи)
    • У селима: 334,820 (са 984,449 људи)

Етничке групе[уреди]

У Татарстану има око два милиона Татара и преко једног милиона етничких Руса, и мали број Чуваша, Маријца и Удумурта. Поред њих постоји и мали број Украјинаца, Мордвина и Башкира. Већина Татара су сунитски муслимани, али мали број Татара познат као Керашени су православне вере и неки од њих тврде како су различити од других Татара иако дијалекат којим причају се незнатно разликује од основног дијалекта татарског језика.

Према попису из 2002. становништво је следеће: Татари 52,92 %, Руси 39,49 %, Чуваши 3,35 %, Удмурти 0,64 %, Украјинци 0,64 %, Мордвини 0,63 %, Маријци 0,50 %, Керашени 0,50 %, Башкири 0,39 %, Азери 0,26 %, Белоруси 0,16 %, Јермени 0,16 %, Узбеци 0,13 %, Таџици 0,10 %, Јевреји 0,09 %, Немци 0,08 %, Казаци 0,05 %, Грузини 0,05 %, Молдавци 0,03 %, Роми 0,02 %, Лезгини 0,02 % и различите друге етничке групе. Историјска статистика према пописима:

попис 1926 попис 1939 попис 1959 попис 1970 попис 1979 попис 1989 попис 2002
Татари 1,263,383 (48,7 %) 1,421,514 (48,8 %) 1,345,195 (47,2 %) 1,536,430 (49,1 %) 1,641,603 (47,6 %) 1,765,404 (48,5 %) 2,000,116 (52,9 %)
Руси 1,118,834 (43,1 %) 1,250,667 (42,9 %) 1,252,413 (43,9 %) 1,382,738 (42,4 %) 1,516,023 (44,0 %) 1,575,361 (43,3 %) 1,492,602 (39,5 %)
Чуваши 127,330 (4,9 %) 138,935 (4,8 %) 143,552 (5,0 %) 153,496 (4,9 %) 147,088 (4,3 %) 134,221 (3,7 %) 126,532 (3,3 %)
Други 84,485 (3,3 %) 104,161 (3,6 %) 109,257 (3,8 %) 112,574 (3,6 %) 140,698 (4,1 %) 166,756 (4,6 %) 160,015 (4,2 %)

Званични језици у Татарстану су руски и татарски. Према руском закону из 2002, званично писмо је ћирилица. Према многим организацијама, руским интелектуалцима и татарској влади овај закон је неприхватљив[3][4].

Привреда[уреди]

Татарстан је један од најбогатијих региона у Русији, првенствено због своје нафтне индустрије (били су водећи произвођач нафте у Совјетском Савезу 60.-тих година прошлог века). Најразвијенија индустрија је петрохемијска, такође је развијена и грана производње тешких камиона, по чему су познати у целом свету (KamAZ).

Република има високу развијену путну инфраструктуру. Кроз Татарстан пролази главна линија цеви носећи природни гас из Уренгоја и Јамбурга ка западу и већим системима транспорта обезбеђујући нафту разним местима у Европском делу Русије.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]