Татарстан
| Република Татарстан Татарстан Республикасы Республика Татарстан |
|
|---|---|
 |
 |
| Застава | Грб |
 |
|
| Држава |  Русија |
| Главни град | Казањ |
| Површина | 68.020 km² |
| Становништво | |
| - 2006. | 3.761.534 ст. |
| - Густина | 55 ст./km² |
Република Татарстан (руски: Респу́блика Татарста́н; татарски: Татарстан / Tatarstan Respublikası) је аутономна република у саставу Руске Федерације, са главним градом Казаном. Његова површина је 68.000 km² са бројем становника који износи 3.800.000 становника. Већину становништва чине Татари, а официјални језици су руски и татарски. Незванични мото Татарстана је Buldırabız! (српски: Можемо!).[1]
Садржај |
Етимологија [уреди]
Република је позната под именом „Татарстан Җөмһүрияте“ / „Tatarstan Cömhüriäte“ (српски: Република Татарстан), али то име није званично у употреби. Такође се другачије назива Тата́рия (српски: Татарија), али тај назив је застарео, јер се користио у време Совјетског Савеза.
Географија [уреди]
Налази се у средишту Источноевропске низије, отприлике km источно од Москве. Лежи дуж река Волге и Каме (притоке реке Волге), и пружа се источно према Уралу.
- Површина: 67.836,2 km²
- Границе:
- унутрашње: Кировска област (север), Удмуртија (север-североисток), Башкортостан (исток-југоисток), Оренбуршка област (југоисток), Самарска област (југ), Уљановска област (југ-југозапад), Чувашија (запад), Мариј Ел (запад-северозапад).
- Највиши врх: 343 m
- Највећа удаљеност у правцу север-југ: 290 km.
- Највећа удаљеност у правцу исток-запад: 460 km.
Временска зона [уреди]
Татарстан се целом површином налази у Московској временској зони (MSK/MSD). UTC јој је +0300 (MSK)/+0400 (MSD).
Реке [уреди]
Највеће реке су (татарски називи су у заградама):
- Белаја (Ağidel) (пловна)
- Ик (Iq)
- Кама (Çulman) (пловна)
- Волга (İdel) (пловна)
- Вјатка (Noqrat) (пловна)
Клима [уреди]
- Просечна температура у јануару: -16°C
- Просечна температура у јулу: +19°C
- Просечне годишње падавине: до 500 mm
Језера [уреди]
Највећа вештачка језера су (татарски називи су у заградама):
- Кујбишевско језеро (Kuybışev)
- Нижњекамско језеро (Tübän Kama)
Највеће природно језеро је Кабан, а највећа мочвара је Куљагаш.
Природна богатства [уреди]
Највећа богатства Татарстана су нафта, природни гас и гипс. Претпоставља се да Татарстан има преко једне милијарде тона нафтних резерви.
Демографија [уреди]
У Татарстану живи 3.779.265 становника (подаци из 2002.). Од тог броја етничких Татара има 2.000.116 (52,92%), 1.492.602 су етнички Руси (39,49%), а 126.532 (3,34%) Чуваши. Званични језици су руски и татарски.
Главни град Казањ је један од центара ислама у Русији. Већина Татара (60%) припада сунитском исламу, док су 5% православни хришћани. Руси и Чуваши који живе у Татарстану су углавном православни.
Политика [уреди]
На челу државне управе Татарстана налази се председник. Од 2008. године председник Татарстана је Минтимер Шајмијев. Татарстански Државни Савет има 100 места: педесет су за партијске представнике а осталих педесет места су за делегацију представника локалне власти. Представник Савета је Фарид Мухаметшин.
Према татарстанском уставу, председник може да буде изабран само од татарстанског народа, али због Руског савезног закона овај закон је суспендован на неодређено време. Руски закон о избору гувернера каже да гувернер треба да буде изабран од стране локалних парламента и да кандидат може да буде представљен само као председник.
Дана 25. марта 2005., Шајмијев је за време његовог четвртог мандата поново изабран за председника од стране Државног Савета. Ови избори су одржани после измене у закону о изборима и не противе се уставима Татарстана и Русије.
Политички статус [уреди]
Република Татарстан је уставна република у склопу Руске Федерације.
Административна подела [уреди]
Татарстан се налази у Источноевропској равници, између река Волге и Каме, источно од планине Урал. За време Совјетског Савеза, Татарстан је био подељен на три области: Бугулма, Чистопол и Казан. Данас, Татарстан има статус административне републике и подељен је на следећи начин:
Градови и области [уреди]
- Казањ (главни град)
- градски области:
- Авијастројтељна (Авиастроительный)
- Кировски (Кировский)
- Московски (Московский)
- Ново-Савиновски (Ново-Савиновский)
- Приволшки (Приволжский)
- Советски (Советский)
- Вахитовски (Вахитовский)
- градски области:
- Аљметјевск (Альметьевск)
- Азнакаево (Азнакаево)
- Бавли (Бавлы)
- Бугулма (Бугульма)
- Буинск (Буинск)
- Чистопољ (Чистополь)
- Лениногорск (Лениногорск)
- Набрежније Челни (Набережные Челны)
- Нижнекамск (Нижнекамск)
- Нурлат (Нурлат)
- Јелабуга (Елабуга)
- Заинск (Заинск)
- Зеленодољск (Зеленодольск)
Становништво [уреди]
Татарстан насељава око 70 народа. Најбројније етничке групе су: Татари (52.9%), Руси (39.5%), Чуваши (око 3%), Мордвини, Удмурти, Маријци и Башкири.
Званични језици су татарски и руски. Према руском закону, званично писмо је ћирилица. Влада Татарстана, као и организације за људска права и неки руски интелектуалци силно се противе овом закону.
- Становништво: 3,779,256 (2002)
- Градско: 2,790,661 (73.8%)
- Сеоско: 988,604 (26.2%)
- Мушко: 1,749,050 (46.3%)
- Женско: 2,030,215 (53.7%)
- Жена на 1000 мушкараца: 1,161
- Просечна старост: 36.5 година
- У градовима: 35.7 година
- У селима: 38.7 година
- Мушког становништва: 33.8 година
- Женског становништва: 38.8 година
- Број домаћинства: 1,305,360 (са 3.747.267 људи)
- У градовима: 970,540 (са 2.762.818 људи)
- У селима: 334,820 (са 984,449 људи)
Етничке групе [уреди]
У Татарстану има око два милиона Татара и преко једног милиона етничких Руса, и мали број Чуваша, Маријца и Удумурта. Поред њих постоји и мали број Украјинаца, Мордвина и Башкира. Већина Татара су сунитски муслимани, али мали број Татара познат као Керашени су православне вере и неки од њих тврде како су различити од других Татара иако дијалекат којим причају се незнатно разликује од основног дијалекта татарског језика.
Према попису из 2002. становништво је следеће: Татари 52.92%, Руси 39.49%, Чуваши 3.35%, Удмурти 0.64%, Украјинци 0.64%, Мордвини 0.63%, Маријци 0.50%, Керашени 0.50%, Башкири 0.39%, Азери 0.26%, Белоруси 0.16%, Јермени 0.16%, Узбеци 0.13%, Таџици 0.10%, Јевреји 0.09%, Немци 0.08%, Казаци 0.05%, Грузијци 0.05%, Молдавци 0.03%, Роми 0.02%, Лезгини 0,02 % и различите друге етничке групе. Историјска статистика према пописима:
| попис 1926 | попис 1939 | попис 1959 | попис 1970 | попис 1979 | попис 1989 | попис 2002 | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Татари | 1,263,383 (48.7%) | 1,421,514 (48.8%) | 1,345,195 (47.2%) | 1,536,430 (49.1%) | 1,641,603 (47.6%) | 1,765,404 (48.5%) | 2,000,116 (52.9%) |
| Руси | 1,118,834 (43.1%) | 1,250,667 (42.9%) | 1,252,413 (43.9%) | 1,382,738 (42.4%) | 1,516,023 (44.0%) | 1,575,361 (43.3%) | 1,492,602 (39.5%) |
| Чуваши | 127,330 (4.9%) | 138,935 (4.8%) | 143,552 (5.0%) | 153,496 (4.9%) | 147,088 (4.3%) | 134,221 (3.7%) | 126,532 (3.3%) |
| Други | 84,485 (3.3%) | 104,161 (3.6%) | 109,257 (3.8%) | 112,574 (3.6%) | 140,698 (4.1%) | 166,756 (4.6%) | 160,015 (4.2%) |
Званични језици у Татарстану су руски и татарски. Према руском закону из 2002, званично писмо је ћирилица. Према многим организацијама, руским интелектуалцима и татарској влади овај закон је неприхватљив[2][3].
Привреда [уреди]
Татарстан је један од најбогатијих региона у Русији, првенствено због своје нафтне индустрије (били су водећи произвођач нафте у СССР-у 60.-тих година прошлог века). Најразвијенија индустрија је петрохемијска, такође је развијена и грана производње тешких камиона, по чему су познати у целом свету (KamAZ).
Република има високу развијену путну инфраструктуру. Кроз Татарстан пролази главна линија цеви носећи природни гас из Уренгоја и Јамбурга ка западу и већим системима транспорта обезбеђујући нафту разним местима у Европском делу Русије.
Референце [уреди]
- ^ Президент Татарстанның милли идеясен - „Булдырабыз!" дип билгеләде (татарстански)
- ^ Strasbourg Court To Hear On Lawsuit Promoting Tatar Latin Alphabet, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ В связи с изменениями федерального законодательства бюджет республики лишится в будущем году 5,7 миллиарда рублей, Приступљено 25. 4. 2013.
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||||||||
