Тајга

Из Википедије, слободне енциклопедије
Биоми
Сувоземни биоми
Тундра
Тајге/бореалне шуме
Широколисне и мешовите шуме умерених предела
Четинарске шуме умерених предела
Тропске и суптропске влажне широколисне шуме
Тропске и суптропске суве широколисне шуме
Тропске и суптропске четинарске шуме
Тропске и суптропске травне и жбунасте вегетације
Травне и жбунасте вегетације умерених предела
Планинске травне и жбунасте вегетације
Пустиње и вегетација сушних области
Средоземна вегетација
Плављена травна вегетација
Мангрове
Водени биоми
Континентални шелф
Обалска зона (литорал) и зона млата
Рипаријска зона
Језера
Корални гребен
Шуме алги
Ледени покривач
Хидротермални извори
Хладни извори
Зона дна (бентос)
Пелагијска зона (пелагијал)
Неритичка зона (сублиторал)
Други биоми
Ендолитска зона

Тајге или бореалне четинарске шуме чине биом који се простире у виду појаса на северној Земљиној полулопти, у хладним (субполарним) климатским условима. Северно од тајге простиру се шумо-тундре и тундре, док су јужно мешовите шуме, шумо-степе и степе. Сам назив тајга потиче из алтајских језика[1], где означава високе (и шумовите) планине.

Распрострањеност[уреди]

Клима-зонални појас тајги

Бореалне четинарске шуме расту у Евроазији (Скандинавија, северозападна Русија, Сибир, Монголија) и Северној Америци (Канада, Аљаска). Налик тропским кишним шумама, тајге чине циркумполарни појас око Земље, који се налази на око 50° степени северне географске ширине, у области Северног поларног круга. Области покривене тајгом заузимају милијарду хектара и највећи су шумски комплекс на свету.

Флора тајги[уреди]

Шуме близу места Анабода у Шведској

У ужем ботаничком смислу, под тајгом се подразумева тамна зимзелена четинарска шума коју изграђују смрче и јеле. У ширем смислу, тајгама припадају и светле листопадне шуме ариша. У евроазијским тајгама расту сибирски ариш (Larix sibirica), дауријски ариш (Larix gmelinii), сибирска јела (Abies sibirica), пљоснатолистна бреза (Betula platyphylla), као и смрче (Picea abies и Picea obovata). У мање климатски суровим областима расте и сибирски бор (Pinus sibirica).

У Северној Америци присутне су следеће врсте: источноамерички ариш (Larix laricina), балсамска јела (Abies balsamea), бела смрча (Picea glauca) и црна смрча (Picea mariana). Банксов бор (Pinus banksiana) је такође становник бореалне шуме, али је заступљенији у њеним јужним пределима.

Фауна тајги[уреди]

Очувани биоми тајги богати су и животињским врстама. Фауну тајги чине[2]:

Источносибирску тајгу насељавају тигрови, док се у канадским тајгама срећу пуме. Реке и језера у тајгама су богате рибом, нарочито лососом.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Рясянен, Toivonen-Festschr. 131
  2. ^ Бобринский Н. А. 1951. География животных. Москва.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Тајга