Таџичка Совјетска Социјалистичка Република

Из Википедије, слободне енциклопедије
Таџичка Совјетска Социјалистичка Република
Застава Таџичке ССР Грб Таџичке ССР
Застава Грб
Химна
Химна Таџичке ССР
Положај Таџичке ССР
Главни град Душанбе (Стаљинабад од 1929. до 1961.)
Службени језик таџички и руски језик
Стварање и независност  
 — Оснивање 14. октобра 1924
 — У саставу СССР-а од 14. октобра 1924
 — Независност 9. септембра 1991
Површина  
 — укупно 143.100 km² (Осма у СССР)
 — вода (%) 0.3
Становништво  
 — 1989. 5.112.000 (Осма у СССР)
 — густина 35.7/km² 
Валута Совјетска рубља
Временска зона UTC +5
Интернет домен .su
Позивни број +
Таџичка ССР је одликована:
Leninorder.jpg Орденом Лењина

Таџичка Совјетска Социјалистичка Република (таџ. Республикаи Советии Социалистии Тоҷикистон; рус. Таджикская Советская Социалистическая Республика) је била једна од република које су сачињавале Совјетски Савез. Испрва је, од 14. октобра 1924. године, била формирана као Таџичка Аутономна Совјетска Социјалистичка Република, у саставу Узбечке ССР. Петог децембра 1929. године, Таџичка АССР је установљена као равноправна совјетска република таџичког народа.

Историја[уреди]

Након консолидовања совјетске власти у централној Азији, октобра 1924. године, формирана је Узбечка Совјетска Социјалистичка Република. У исто време, као део те републике, формирана је Таџичка Аутономна Совјетска Социјалистичка Република. За престолницу републике одређен је градић Душанбе (од 1929. до 1961. године носио име Стаљинабад). Таџичка АССР званично је проглашена у Душанбеу, 15. марта 1925. године.

Године 1926. коначно је угушена Басмачи побуна, након чега је у региону покренута социјалистичка трансформација друштва. Између 1926. и 1929. године достигнута је предратна производња у пољопривреди и потакнута већа продукција памука. Почетком 1929. године прорадиле су прве електране у већим градовима Душанбеу, Хоџенту, Канибадаму и Костакозу. Фебруара 1931. године, започела је градња прве, велике хидроелектране Варзоб у републици, са капацитетом од 7.500 киловата. Потакнуто је и вађење нафте, производња горива, хране, те развој лаке индустрије.[1]

Централна власт је у аутономној републици од 1926. године покренула масовне кампање описмењавања становништва и стручног образовања кадрова за рад у државној служби.

Колективизација пољопривреде покренута је између 1927. и 1929. и поново од 1930. до 1934. године, овај пута нешто агресивније. То је узроковало активирање Басмачества од 1930. до 1936. године. Овај пут побуна није била озбиљна претња и деловала је само у изолованим крајевима Таџичке ССР.[2]

Осувремењивање привреде створило је услове за реформирање Таџичке АССР, па је тако 5. децембра 1929. године проглашена Таџичка Совјетска Социјалистичка Република. Први устав Таџичке ССР обзнањен је 24. фебруара 1931. године.

Нападом нацистичке Немачке на Совјетски Савез 1941. године, део индустрије са запада СССР-а премештен је, међу осталима, и у Таџичку ССР. Десеци хиљада Таџика учествовали су у Великом отаџбинском рату. Четрдесет и девет Таџика проглашено је Херојима Совјетског Савеза.

Након завршетка рата настављен је развој индустрије, иригационог система и раст образованих кадрова. Од 1957. године, Таџичка ССР била је укључена у Хрушчовљев пројекат „Девичанска поља“, што је помало изменило етничку структуру таџичке републике.

Најистакнутији таџички политичар у послератном раздобљу био је Бобојон Гафуров. Гафуров се посебно истакао након Стаљинове смрти 1953. године, као значајан учењак и публицист.

Под утицајем гласности и перестројке крајем 1980-их, дошло је до раста таџичког национализма. Августа 1991. године, након покушаја државног удара против Горбачова, опозиција је покренула су масовне демонстрације, које су довеле до оставке дотадашњег председника Кахара Махамова. За новог председника изабран је Рахмон Набијев и, 9. септембра, Врховни совјет прогласио је неовисну Републику Таџикистан.

Функционери Таџичке ССР[уреди]

Статуа Лењина у Душанбеу
Споменик Великом отаџбинском рату у Душанбеу

Председници[уреди]

Премијери[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Tajik SSR definition of Tajik SSR in the Free Online Encyclopedia, Приступљено 17. 4. 2013.
  2. ^ Tajikistan - Collectivization, Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ Tajikistan, Приступљено 17. 4. 2013.

Види још[уреди]