Таџ Махал

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 27° 10′ 19" СГ Ш, 78° 2′ 31" ИГД

Таџ Махал*
Светска баштина Унеска

Taj Mahal, Agra, India edit3.jpg
Држава Застава Индије Индија
Врста културна
Критеријум i
Референца 252.
Регија Азија и Аустралазија
Историја уписа у светску баштину
Упис 1983.  (7. седница)
* Име као на званичној листи светске баштине.
Регију је класификовао УНЕСКО.

Таџ Махал (хинди: ताज महल, фарси: تاج محل), је грађевина у Агри у Индији, изграђена између 1631. и 1654. године. Градило ју је 22.000 људи. Шах Џахан је наредио изградњу овог маузолеја за своју омиљену жену, Арџуманд Бано Бегум, која је познатија као Мумтаз Махал.

Таџ Махал се сматра врхунским остварењем могулске архитектуре, стила који комбинује елементе персијских, индијских и исламских архитектонских стилова. Године 1983. Таџ Махал постао је УНЕСКО-в споменик Светске баштине описан као „драгуљ исламске уметности у Индији и један од универзално признатих ремек-дела светског наслеђа.“

Иако је бела купола мермерног маузолеја најпознатија архитектонска компонента, Таџ Махал је заправо интегрисани комплекс структура. Градња је почела око 1632. и завршена 1653. године, а укључивала је хиљаде уметника и радника.[1] Ирански архитекта Устад Ахмад Лахаури сматра се главним пројектантом Таџ Махала.[2][3]

Састоји се од централне октагоналне грађевине, крунисане луковичастом куполом, чија је укупна висина око 75 м и која је скоро у потпуности изграђена од белог мермера; уз њу стоје два симетрична здања од црвеног пешчара - једно на северозападу а друго на југоистоку. На северозападу се налази џамија, а на југоистоку кућа за одмор. Димензије читавог комплекса правоугаоног тлоцрта оивиченог зидом износе 300 x 560 м.

Испред поменута три здања налази се огроман врт, подељен на четири дела симетрично распоређеним каналима. Таџ је краљевски маузолеј за великог владара и његову омиљену жену. Цитати из курана су рапоређени на пажљиво одабрана места. Општи план и духовни карактер овог ремек-дела заснивају се на идејама које су развили суфијски мистици. Овај Сан у мермеру, како га називају историчари уметности, саграђен је на обали реке Џамуне за Арџуманд Бану Беган коју је шах Џахан одликовао почасним именом Мумтаз Махал, драги камен палате. Она је након рођења четрнаестог детета умрла 1631. године, а могул је наредио да се изнад њеног гроба сазида гробница какву свет није видео. Стручњак за конструкцију куполе је вероватно из Истанбула, зидари су долазили из Делхија и Кандахара, стручњаци за врх куполе су долазили из Лахора и Самарканда, калиграфи за калиграфију из Шираза и Багдада, резбари цвећа из Бухаре, вртне архитекте из Кашмира. Више од 20.000 радника је радило 17 година на изградњи овог споменика.

Корени и инспирација[уреди]

Шах Џахан, владар који је покренуо изградњу Таџ Махала (илустрација из 19. века)

Године 1631. шах Џахан, владар Могулског царства у доба највећег успона, био је схрван након што је његова трећа жена Мумтаз Махал преминула приликом порођаја њиховог четрнаестог детета, Гаухара Бегума.[4] Непосредно пре смрти, Мумтаз Махал замолила је Џахан-шаха да јој изгради маузолеј какав свет дотад још није видео. Џахан-шах је обећао да ће испунити њену последњу жељу, па је градња почела 1632., годину дана после њене смрти.[5] Хронике Џахан-шахове боли описују љубавну причу која је према традицији била инспирација за здање Таџ Махала.[6] Планови су рађени непосредно након њене смрти, главни маузолеј завршен је 1648. године, док су остале зграде и вртови довршени пет година после. Владар Џахан-шах лично је описао Таџ Махал овим речима:[7]

Cquote2.png

Треба ли кривица тражити уточиште овде,
Као извињење, постаје чиста од греха.
Треба ли грешник поћи до овог здања,
Његови греси биће заборављени.
Призор овог здања ствара призоре туге;
И Сунце и Месец сузе лију из очију.
На овом свету ово задње је грађено;
Да тиме покаже славу свога ствараоца.

Cquote2.png
 
— Шах Џахан
Хумаџунова гробница која дели архитектонске сличности с Таџ Махалом

Таџ Махал обухвата и проширује архитектонске традиције персијске и ране могулске архитектуре. Карактеристична инспирација долази од успешних тимуридских и могулских грађевина попут Тамерланове гробнице, праоца могулске династије, у Самарканду,[8] Хумаџунове гробнице, гробнице Итмад Уд Даула, те Џахан-шахове џамије Џама Масџид у Делхију. Док су ране могулске зграде углавном грађене од црвеног пешчара, Џахан-шах преферирао је коришћење белог мермера са уметнутним драгим камењем, што је за време његове владавине постао нови ниво истанчаности.[9]

Локација[уреди]

Таџ Махал на мапи Индије
{{{alt}}}
Таџ Махал
Таџ Махал на карти Индије

Таџ Махал налази се јужно од градских зидина града Агре. Оснивач мугалске династије, Бабур, изградио је прве могулске вртове Рам Баг у Агри 1523. године. Након тога, вртови су постали важан могулски симбол моћи који је сменио пре-моуглске симболе попут тврђава. Помак се може објаснити појавом нових естетских редова попут уметничких израза који комбинују верске елементе са строгим геометријским редом, који су били метафора за способност Бабурове контроле над сушним индијским равницама.[10] Бабур је одбацио већину стилова коришћених у доба династије Лоди и покушао је да створи нови уметнички стил инспирисан персијским вртовима и краљевским таборима. Рам Баг био је опсежан и сложен комплекс вртова и палата који су се протезали више од километра уз обалу реке. Високо и дугачко камено подножје омеђено прелазом између вртова и реке постало је окосницом за будући развој града Агре.[11]


У следећем веку, концепт успешног вртног града уз реку развио се на обема странама реке Јамуне. Каснији могулски цареви изградили су обе обале реке што укључује реконструкцију тврђаве у Агри, која је довршена 1573. године. Када је Џахан-шах засео на престо, становништво Агре бројало је отприлике 700.000 људи, а град је био велики трговачки центар због саобраћајне реке и путева, пун уметника, учењака и духовњака.[12]

Агра је постала град са реком као доминантом и развијала се делом источно, али углавном према западној страни Јамуне где су се уз насипе ређали богати поседи. Главна здања у граду оријентисана су према реци, те и Таџ Махал прати тај урбанистички контекст, чији се комплекс налази са обе стране реке. Џахан-шах откупио је парцелу за Таџ Махал од Махараџе Џаи Синга који је пристао да му уступи земљу у замену за велику палату у центру града Агре.[13][14]

Градња[уреди]

Грађевинска организација[уреди]

Градња је започета са земљаним радовима на површини од око три јутра земље, који су укључивали насипање терена и равнање површине на 50 метара изнад речне обале. На подручју маузолеја терен је насут камењем и шљунком, као и подручје прилаза гробницама. Уместо употребе скела од бамбуса, градитељи су конструисали големе скеле од опеке које су биле толико велике да су надзорници процењивали како ће им требати године да их размонтирају. Према једној од прича, Џахан-шах је издао налог којим се дозвољава слободно узимање опека са големе скеле, па су их околни сељаци пограбили преко ноћи. Рампа од набијене земље дужине 15 км изграђена је за транспорт мрамора и других материјала. Групе од 20 до 30 волова вукли су камене блокове на посебно дизајнираним вагонима. Блокови су на своја места подизани развијеним системом чекрка. Вода је до градилишта црпљена помоћу сложених система канала и водоспремника које су пунили коришћењем животињске снаге.

Градња подножја и гробнице трајала је око 12 година. Остатак комплекса грађен је још 10 година и завршен је овим редоследом; минарети, џамија, џаваб и Велика врата. Будући да је комплекс грађен у етапама, постоји неусклађеност око датума завршетка градње. На пример, маузолеј је сам завршен 1643. године, али рад на остатку целине је настављен и трајао је још десетак година. Процене трошкова изградње Таџ Махала варирају зависно о изворима и начинима рачунања. Укупна цена изградње процењује се на око 32 милиона рупија у то доба, што прерачунато у данашње доларе износи невероватних неколико билиона долара.[15]

Грађевински материјал набављан је у већем делу Индије и Азије. Преко 1000 слонова коришћено је за транспорт грађевинског материјала у време изградње. Блистави бели мрамор стизао је из Раџастана, јаспис из Пенџаба, жад и кристал из Кине. Тиркиз је са Тибета, лапис лазули из Авганистана, сафири са Шри Ланке, те карнеол из Арабије. Свеукупно је 28 различитих драгих и полудрагих камења уметнуто у бели мермер.

Радна снага од 20.000 људи ангажована је из целе северне Индије. Кипари су долазили из Бухаре, калиграфи из Сирије и Ирана, зидари из јужне Индије, каменоресци из Белуџистана, стручњаци за израду торњева, остали који су обрађивали мермерне украсе у групама од 37 људи.

Пројектанти и градитељи[уреди]

Историја о главним пројектантима Таџ Махала је нејасна, будући да су се у исламском свету тог доба заслуге приписивале углавном меценама, а не архитектима. Према савременим изворима, познато је да је за градњу и надзор био задужен широки тим архитеката. Извори спомињу како је сам Џахан-шах лично учествовао у изградњи више него било који могулски владар пре њега, те да је одржавао дневне састанке са архитектама и надзорницима. Хроничар Лахоури спомиње како је Џахан-шах „неретко давао или мењао идеје које су предлагали архитекти и да је постављао компетентна питања“.[16] Два архитекта споменута су именом; Устад Ахмад Лахаури и Мир Абдул Карим.[17] Устад Ахмад Лахаури поставио је темеље Црвене тврђаве у Делхију, док је Мир Абдул Карим био омиљени архитекта Џахан-шаховог претходника Џахангира, а спомиње се као надзорник као и Макрамат Хан приликом изградње Таџ Махала.[18]

Организовање пропорција[уреди]

План Таџ Махала и дворишта
Поједностављена шема Таџ Махаловог плана

Комплекс Таџ Махал уређен је на ортогоналном растеру што је очито према плану комплекса. Ипак, тек 1989. године у Бигли и Десај покушали прво детаљније истраживање о томе како су разни елементи комплекса интегрисани у координатну мрежу. Бројни извори из 17. века описују димензије комплекса у могулски мерним јединицама газ или зира, који су еквивелент отприлике 80-92 цм. Бигли и Десај закључили су како је коришћен растер од 400 газа који је дељен у групе, те како су бројна одступања резултат проблема у ондашњим записима.[19][20]

Новија истраживања и мерења која су провели Коцх и Ришар Андре Беро сугеришу како је коришћена много сложенија метода пројектовања од оне описане у старим записима. Док су Бигли и Десај користили једноставни фиксирани растер на којег се грађевине положене, Коцх и Баррауд открили су како су тлоцртне пропорције разумљивије ако се користе генерисани растерски систем према којем одређене дужине могу бити подељене методама располављања, поделом на три, те коришћењем децималног система. Они тврде да је комплекс ширине 374 газа према историјским изворима тачан и да је Таџ Махал планиран као троделни правоугаоник од три квадрат а са страницама од 374 газа. Различите модуларне поделе коришћене су у пропорцијама остатка комплекса. Модул од 17 газа коришћен је код џилаухане, базар аи одморишта, док је модул од 23 газа полован код вртова и подручја тераса (ширина им је 368 газа што је дијељив са 23). Пропорције зграда су пројектоване у мањим растерима који су положени у главне организационе растере. Мањи растери коришћени су и за пропорције повишења и спуштања широм комплекса.[19]

Референце[уреди]

  1. ^ Tillotson, G. H. R. (1990). Mughal India. San Francisco: Chronicle Books. ISBN 978-0-87701-686-1. 
  2. ^ „History of Taj Mahal Agra“ Приступљено 25. 1. 2012.. 
  3. ^ „whc.unesco.org Taj Mahal“ Приступљено 25. 1. 2012.. 
  4. ^ „Treasures of the World | Taj Mahal“ Приступљено 25. 1. 2012.. 
  5. ^ „History and information about The Taj Mahal“ Приступљено 25. 1. 2012.. 
  6. ^ Muhammad Abdullah Chaghtai: Le Tadj Mahal D'Agra, Bruxelles, 1938.
  7. ^ Vidya Dhar Mahajan: Muslim Rule In India, 1970. pp. 200.
  8. ^ Chaghtai: Le Tadj Mahal, pp. 146.
  9. ^ Copplestone (), стр. 166.
  10. ^ Koch 1991
  11. ^ Petruccioli (), стр. 358-359.
  12. ^ Aziz, стране 129
  13. ^ Chaghtai: Le Tadj Mahal, pp. 54.
  14. ^ Lahawri: Badshah Namah, 1. том, pp. 403.
  15. ^ „The Taj Mahal, India“ Приступљено 27. 1. 2012.. 
  16. ^ Koch 1991, стране 89
  17. ^ Begley i Desai, pp. 65.
  18. ^ Историја зиданих купола у Индији (CHS Newsletter, 2002.), ПДФ формат, Приступљено 25. 4. 2013.
  19. ^ а б Koch, стране 108-109
  20. ^ Begley, стране 64-76

Литература[уреди]

  • Koch, Ebba (1991). Mughal Architecture: An Outline of Its History and Development 1526-1858. Munich: Prestel. ISBN 978-3-7913-1070-1. 
  • Tillotson, G. H. R. (1990). Mughal India. San Francisco: Chronicle Books. ISBN 978-0-87701-686-1. 
  • David Carroll: „Taj Mahal“: Newsweek, SAD, 1975.
  • Bamber Gascoigne: The Great Moguls Harper Collins, 1971.
  • E. B. Havel: Indian Architecture: Its Psychology, Structure and History, 1913.
  • John Lall: Taj Mahal: Tiger Books, 1994.
  • Ed Rothfarb: In the Land of the Taj Mahal, Henry Holt, 1998.
  • Banarsi Prasad Saksena: History of Shahjahan of Dihli: The Indian Press Ltd., Allahabad, 1932.
  • Henri Stielin: Architecture of the World: Islamic India: Compagnie du Livre d' Art, Južnoafrička Republika, 1994.
п  р  у
Седам светских чуда новог света
Мексико Чичен ИцаБразил Христос СпаситељНародна Република Кина Кинески зидПеру Мачу ПикчуЈордан ПетраИталија КолосеумИндија Таџ Махал