Тверска област

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тверска област
Тверская область
Застава Грб
Застава Грб
Положај Тверске области
Држава Застава Русије Русија
Главни град Твер
Федерални округ Централни
Службени језик руски
Површина 84.201 km²
Становништво 2014.
 - Број 1.325.249
 - Густина становништва 15,74 ст./km²
Валута руска рубља
 - ИСО 3166-2 RU-TVE
Веб-сајт region.tver.ru

Тверска област (рус. Тверская область) је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом области и налази се на простору Централног федералног округа на западу европског дела Руске Федерације.

Граничи се са Московском облашћу на југоистоку, на југу је Смоленска област, на истоку је Јарославска, на северу и североистоку Новгородска и Вологдска област, те Псковска област на западу.

У историјским изворима подручје је од најранијих времена познато као Тверска земља и Тверски крај, а као административна јединица Руске Империје носило је име Тверска губернија. У садашњем облику успостављена је 29. јануара 1935. под именом Калининска област, а након што је граду Тверу враћено старо име (до 1990. град се звао Калинин) и цела област добија садашњи назив.

Са површином од 84.201 км² налази се на 38. месту међу субјектима Руске Федерације. На том подручју је према проценама националне статистичке службе за 2014. живело 1.325.249 становника (у просеку 15,74 ст/км²). Главни и највећи град области је Твер (са 410.000 становника), а већи градови су још и Ржев, Вишњи Волочок, Кимри, Торжок и Конаково. Област је етнички веома хомогена, а Руси чине око 93% укупне популације, а најбројније националне мањине су Украјинци и Карели.

На територији области налази се укупно 23 насеља са административним статусом града и 30 варошица, а административно област је подељена на 5 градских општина, два затворена града и 36 општинских рејона.

Област је награђена Орденом Лењина 1966. године.

Етимологија[уреди]

Област носи име по административном центру, граду Тверу. Град је основан 1135. године, а у првим писаним изворима се помиње као Тьхвѣрь.[2]

На територији некадашњих олоњетских земаља, речи сличе твер су биле уобичајни називи за реке и језера. Отуд и име језера Тихвера, па неки етимолози повезују име овог језера са именом града. Друге теорије се базирају на балтичко-словенском становништву и њиховим називима за прве утврде, пољски: twordza -твђава; и литвански: твора -ограда.[3]

Географија[уреди]

Топографска мапа Тверске области Русије
Хипсометријска мапа области

Тверска област смештене је на западу европског дела Руске Федерације, односно обухвата крајњи северозапад Централног федералног округа. Протеже се у правцу запад-исток у дужини од око 450 километара, односно од севера ка југу до 260 километара. Обухвата територију површине 84.201 км², што чини свега 0,49% државне територије, и по том параметру налази се на 38. месту међу 83 административно-територијална субјекта Руске Федерације. Територијално је најпространија област на подручју Централног федералног округа. На северу је ограничена територијама Новгородске и Вологдске области (обе припадају Северозападном федералном округу), на истоку је Јарославска, а на западу Псковска област. На југу се граничи са територијама Московске и Смоленске области. Југоисточна граница области од главног града земље Москве је удаљена свега око 90 километара.

У географском смислу територија Тверске области обухвата запад централних делова простране Источноевропске низије. У рељефном погледу Тверска област је подручје изразито равничарског рељефа са којег се готово неприметно уздижу благо заталасана узвишења моренског порекла (посебно у централним деловима). Око трећина обласне територије у централним и западним деловима лежи у зони Валдајског побрђа, и то су највиши делови Тверске области са просечним надморским висинама између 200 и 300 метара. Ту се налази и највиша тачка области, Макушка Валдаја која лежи на надморској висини од 346,9 метара (на територији Вишњеволочког рејона). Важније целине Валдајског побрђа на југу су Вишњеволочка греда и Оковска шума. Јужно од града Твера налази се око 200 км дуга и до 40 км широка Тверска греда, моренско узвишење лучног облика (остатак некадашњег московског ледника), максималне надморске висине до 257 метара. На североистоку области се налази Овинишченско побрђе, максималне висине до 267 метара, док је на истоку Бежечки врх.

Валдајско побрђе се на истоку и западу наставља на низијска подручја обично смештена уз речне долине, са просечним надморским висинама између 100 и 150 метара. Најнижи део области је Плоскошка низија на крајњем северозападу, на територији Торопечког рејона. Ту се налази и најнижа тачка области, на десној обали реке Куње, са надморском висином од 61 метра (у просеку цела низија лежи на надморским висинама од 65 до 70 метара). На североистоку је Молого-Шекснинска низија, док је на југоистоку Горњоволшка низија (уз горње делове тока Волге).

Хидрографија[уреди]

Хидрографска мапа Тверске области

Речна мрежа Тверске области је веома густа, а обласна територија одводњава се ка сливовима Балтичког и Црног мора и Каспијског језера. На територији области налази се више од 800 река дужих од 10 км, а укупна дужина речне мреже је око 17.000 км. Најмањи део територије припада басену Црног мора, односно реке Дњепар (свега 0,3%) у коју се одводњава преко неколико мањих притока реке Воп на крајњем југу области.

Басену Каспијског језера припада око 70% територије, а најважнија река овог слива је Волга која преко територије области тече дужином од 685 км (извире на подручју Осташковског рејона). Њене најважније притоке у овом делу тока су Молога (280 км), Медведица (259 км) и Тверца (188 км). Балтичком сливу припада 29,7% територије, а најважнија река овог слива је Западна Двина (262 км) са својим притокама Межом (259 км), Мстом и Цна (160 км). Северозападни и северни делови области ка Балтику се одводњавају преко Иљмењског језера.

Око 1,4% територије области заузимају језера, којих укупно има 1.769, а од тог броја њих 20 има површину већу од 10 км². Највећи степен ујезерености је у западним и северозападним деловима, те уз горњи ток реке Волге. Највећи број природних језера је глацијалног порекла. Највећа језера су Селигер (212 км²), Горњоволшка (127 км²), Шлино (34 км²), Кафтино (32,3 км²), Велико (32 км²), Пирос (31,2 км²) и друга. Најдубље је језеро Бросно са максималном дубином од 41,5 метара.

Од бројних вештачких језера, димензијама се издвајају она која се налазе на реци Волги: Верхњеволшко (површине 183 км²), Ивањковско (познато и као Московско море, површине 327 км²), Угличко (249 км²) и Рибинско (4.580 км²). Већа вештачка језера су још и Вазуско на граници са Смоленском облашћу (површине 97 км²) и Вишњеволочко (108 км²).

Знатна подручја Тверске области заузимају и замочварена подручја под тресавама којих има укупно 3.081. Под тресавама је 808.000 хектара или 10% обласне територије, а залихе тресета достижи и до 15,4 милијарди м³. Тресет се експлоатише на 103 налазишта, а око 43% свих тресетишта се убраја у заштићена природна добра. Највећа тресава је Оршински мох која се налази на подручју Рамешког рејона.

У мочварним подручјима Тверске области свој ток започињу бројне реке, а највећа међу њима је свакако Волга, највећа европска река.

Клима[уреди]

Тверска област лежи у зони умереноконтиненталне климе, а степен континенталности климе расте идући ка источним деловима области. Просечне јануарске температуре ваздуха имају вредности између −8 до −16°C, односно јула од +17 до +19°C. Просечна сума падавина на годишњем нивоу креће се између 560 и 720 мм, а највлажнија су подручја на западу Валдајског побрђа. Снежни покривач формира се крајем новембра, одржава се у просеку између 140 и 150 дана и има просечне дебљине од 40–60 цм (максимално 80 цм).

Живи свет и екологија[уреди]

Тверска област лежи у подзони јужне тајге која постепено прелази у листопадне шуме на северозападу, док се у северним и југоисточним деловима као доминантне задржавају борове шуме. Под шумама је око 4,85 милиона хектара или 53% обласне територије.

Највеће заштићено подручје је Централно-лесни резерват биосфере (рус. Центрально-Лесной государственный биосферный заповедник) који се налази на територијама Нелидовског, Андреапољског и Селижаровског рејона, а укупна површина заштићеног подручја је 46.061 хектар.

Уз границу са Московском области налази се заштићено подручје националног парка Завидово површине 125.000 хектара (основан 1972. године). Под заштитом државе налазе се још 202 локалитета, а постоје укупно 252 споменика природе.

Највећи загађивачи су погони хемијске индустрије у градовима у градовима Торжок и Нелидово, док се на територији касарне код села Мигалово (близу Твера) налази одлагалиште радиоактивног отпада.

Типичан Тверски пејзаж

Историја[уреди]

Твер 1783. године

Прво индиректно помињање Твера у писаним изворима је из повеље новгородског књаза Всеволода Мстиславича из 1135. или 1139. године.[4] Град је вероватно настао знатно раније, крајем IX и почетком X века. Касније се Твер помиње 1164. као мање утврђење на западној граници Суздаљске кнежевине.

Територија савремене Тверске области у том периоду је била најчешће део Новгородске државе, а потом и Владимир-Суздаљске кнежевине. Тверски кремљ је вероватно саграђен 1182. по налогу тадашњег владимирског књаза Всеволода III. након што је Владимирска кнежевина потпала под власт Монгола 1238. године, Твер постаје новом културном и политичком престоницом руских народа на северозападу. Тверска кнежевина је свој највећи успон доживела за време власти књаза Михаила Јарославовича (12711318). Године 1327. на подручју Тверске земље дошло је до првог масовног устанка против Златне хорде, што је био први такав устанак против Монгола међу источним Словенима. Пуних 150 година Тверска кнежевина је била један од најважнијих културних и политичких центара Русије у то време.

Након неуспешне војне акције против Московске кнежевине (заједно са Литванском кнежевином и Новгородском републиком), град Твер је 1485. пао под власт московљана предвођених Иваном III, а тадашњи тверски књаз Иван је био присиљен да пребегне у Литванију. То је уједно значило и крај постојања независне Тверске кнежевине. У време похода Ивана Грозног на Велики Новгород 1569. Твер је спаљен до темеља, а ново уништење следило је у периоду Смутних времена када су град уништили Пољаци.

Након оснивања Петербурга у XVIII веку, Твер постаје важним трговачким центром на путу између две престонице Руске Империје. У том периоду тверска земља је била организована као административна целина Тверска губернија.

Након што је град Твер 1931. преименован у Калињин (у част бољшевичког револуционара Михаила Калињина) и цела област добија име Калињинском облашћу. Старо име је враћено 17. јула 1990. након више од 55 година.

Демографија[уреди]

Према подацима националне статистичке службе Русије, на територији Тверске области је 2014. живело 1.325.249 становника, или у просеку 15,74 ст/км². Од тог броја њих 75,35% је живело у градским срединама.[5]

Демографску слику карактерише константан пад броја становника, а највећи разлог лежи у имиграцијама логалног становништва ка Москви и Санкт Петербургу. Тако је број становника са максималних 2.262.000 колико је регистровано 1928. пао за нешто мање од милион за 90 година.[6]

Кретање броја становника
1897.[7] 1926. 1959. 1970. 1979. 1989. 1999. 2010. 2012. 2014.
1.769.135 2.242.350 1.806.787 1.717.237 1.649.022 1.583.755 1.566.617 1.353.392 1.342.200 1.325.249

Тверска област убраја се у етнички хомогеније административне јединице Руске Федерације, пошто око 93% популације чине етнички Руси. Најбројније мањинске заједнице су још Украјинци и Карели.

Народ 2002[8]
Укупно 1.471.459
Руси 1.301.006 (92,5%)
Украјинци 22.563 (1,53%)
Карели 14.633 (1,00%)
Белоруси 8.581 (0,63%)
Јермени 7.331
Татари 6.717
Азери 4.607
Роми 4.553
Чуваши 3.557
Чечени 2.724

На територији Тверске области налази се 5 градова обласне субординације и још 18 насељених места са административним статусом града и 28 насеља са администартивним статусом варошице (рус. посёлки городского типа).

Твер
Твер
Ржев
Ржев

Поредак Град Популација

Вишњи Волочок
Вишњи Волочок
Кимри
Кимри

1. Твер 411.044
2. Ржев 60.830
3. Вишњи Волочок 49.395
4. Кимри 47.530
5. Торжок 46.944
6. Конаково 41.205
7. Удомља 29.911
8. Бежецк 23.560
9. Бологоје 22.671
10. Нелидово 21.581


Административна подела[уреди]

Тверска област административно је подељена на 23 града, од чега је 5 градова обласне субординације (Твер, Вишњи Волочок, Ржев, Кимри и Торжок) и 18 рејонске субординације, на 28 варошица, од којих су 2 затворена града (Озјорни и Солњечни) и на 36 општинских рејона. На териотрији области постоји укупно 298 сеоских насељених места.[9]

Рејони Тверске области
Рејон Административни центар
1 Андреапољски рејон Андреапољ
2 Бежецки рејон Бежецк
3 Бељски рејон Бели
4 Бологовски рејон Бологоје
5 Весјегонски рејон Весјегонск
6 Вишњеволочки рејон Вишњи Волочок
7 Жарковски рејон Жарковски
8 Западнодвински рејон Западна Двина
9 Зупцовски рејон Зупцов
10 Калинински рејон Твер
11 Каљазински рејон Каљазин
12 Кашински рејон Кашин
13 Кесовогорски рејон Кесова Гора
14 Кимерски рејон Кимри
15 Конаковски рејон Конаково
16 Краснохолмски рејон Красни Холм
17 Кувшиновски рејон Кувшиново
18 Лесновски рејон село Лесноје
19 Лихослављански рејон Лихослављ
20 Максатишки рејон Максатиха
21 Молоковски рејон Молоково
22 Нелидовски рејон Нелидово
23 Ољенински рејон Ољенино
24 Осташковски рејон Осташков
25 Пеновски рејон Пено
26 Рамешки рејон Рамешки
27 Ржевски рејон Ржев
28 Сандовски рејон Сандово
29 Селижаровски рејон Селижарово
30 Сонковски рејон Сонково
31 Спировски рејон Спирово
32 Старички рејон Старица
33 Торжочки рејон Торжок
34 Торопечки рејон Торопец
35 Удомљански рејон Удомља
36 Фировски рејон Фирово

Привреда[уреди]

Најважнији извори прихода Тверске области долазе од прерађивачке индустрије са уделом у укупној вредности БДП-а од 22,8%, следе саобраћај и комуникације са 15% и трговина са 17,6%. На пољопривредну производњу отпада свега 7,6% БДП-а.

На подручју Тверске области не постоје значајнија лежишта минералних сировина. Код Великог Нелидовског се експлоатише лигнит, а свакако најважнији енергент је тресет чије залихе се процењују на преко 15,4 милијарде м³.

Електроенергетски систем области углавном почива на електричној енергији добијеној из калињинске нуклеарке капацитета 4 ГВт, те Конаковске термолекетране која ради на природни гас (капацитета 2,4 ГБт). У будужности је планирана изградња још једне нуклеарне електране на територији области.[10]

Пољопривредна производња базирана је на месном и млечном сточарству (говеда, свиње и живина), те на узгоју ражи, зоби, крмног биља, кромпира и поврћа.

Саобраћај[уреди]

Две најважније саобраћајнице које пресецају територију Тверске области су аутопутеви федералног значаја М10 Росија и М9 Балтија, док су најважнији локални правци А111 ТоржокОсташков и 28К-0576 ТверРжев.

Код Твера се налази војни аеродром Мигалово и цивилни аеродром Змјејово.

Преко територије области пролазе два магистрална нафтовода из правца Јарославља, један ка луци ПриморскЛењинградској области), а други ка Полацку (Белорусија). Најважнији гасоводи су Нижни НовгородСанкт Петербург и Тула—Санкт Петербург, а у граду Торжоку налази се велико подземно складиште гаса.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Конституция Российской Федерации . 
  2. ^ Название ТВЕРЬ и ТВЕРЦА в письменных источниках
  3. ^ Никонов, Владимир Андреевич, Краткий топонимический словарь, Мысль, год. 1966, стр.169-509
  4. ^ Энциклопедический Словарь Ф. А. Брокгауза и И. А. Ефрона, статья «Тверь»
  5. ^ Оценка численности постоянного населения на 1 января 2014 года. Проверено 13 апреля 2014. Архивирано из главног извора 13 априла 2014.
  6. ^ Демоскоп
  7. ^ Первая Всеобщая перепись населения Российской империи 1897 года. Владимирская губерния. Архивирано 23.августа 2011.
  8. ^ Всероссийская перепись населения 2002 года: Население по национальности и владению русским языком по субъектам РФ
  9. ^ Административно-территориальное устройство Тверской области.
  10. ^ В России построят четыре АЭС // Деловой Петербург ISSN 1606-1829 (Online) /Санкт-Петербург/ со ссылкой на РИА Новости и долгосрочную генеральную схему размещения объектов электроэнергетики. — 13 марта 2008.

Спољашње везе[уреди]


Координате: 57°09’ СГШ, 34°37′ ИГД