Тврдица (Молијер)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Info non-talk.svg Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.


Чланак је означен овим шаблоном 21.01.2012. и налази се у категорији Књижевност.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Disambig.svg
За другу употребу, погледајте чланак тврдица.
Жан Батист Поклен - Молијер

Тврдица (фр. L'Avare ou l'École du mensonge) је комедија у пет чинова и у прози коју је 9. септембра 1668. написао Молијер.

Анализа дела[уреди]

И махнито весела, и барокна комедија, прављена од тананијег материјала и маштом протканог ткања, ограничавају се на комику заплета и ситуација, а личности обично имају врло мало индивидуалности и карактера да не би на овај или онај начин оставили утисак смијешних или гротескних марионета. Молијер није одбацио ни комику заплета, ни комику ситуације, па чак ни романескне неочекиваности у радњи и расплету, али се тиме ни издалека не исцрпљује његов репертоар. Једно од његових најбољих, ако не и најбоље, дјело је свакако „Тврдица“. Маштовито осмишљен заплет испреплетани ликови и осјећања, мистерија и шарм старине остављају читаоца без даха, док покушава да открије расплет. Али ријетки су они чији дух може да се мјере са генијалношћу Писца. Оно што је засмијавало и очаравало масе у седамнаестом вијеку, још увијек је актуелно. Љубав, једина тема, која никада не мијења облик, која не стари и не умире, била је честа инспирација и Молијеру. Због љубави два човјека више нису отац и син, него сурови ривали у борби за дјевојчину наклоност. У причама и позоришним комадима тога доба, позитивни женски ликови су, обавезно, лијепе, чедне, смијерне, пожртвоване дјевојке, попут Молијеревих Елизе и Марјане. На њиховом путу ка срећи, по правилу стоји или сиромаштво (Маријана), или строг и неправедан отац (Харпагон-Елизин отац). Мушки ликови су као по правилу младићи витешког понашања спремни на све да добију даму, коју желе. Такве улоге Молијер је додијелио Валеру и Клеанту. Поред читаве галерије ликова, који су ту да учине представу, што стварнијом, заслужену пажњу посвећујемо Фросини, сплеткашици и проводаџики доброга срца, која на крају помаже младима да остваре своју љубав. Молиер се побринуо и за ужасну трагедију (бродолом), која је раставила породицу. Стари Анселмо, отац младог Валера који је заљубљен у Елизу, треба дотичном да се ожени. За то је, наравно, заслужан стари тврдица Харпагон, коме „без мираза“ замјењује (адекватно) и кћеркину срећу, и љубав, и огромну разлику у годинама.

Ликови у делу[уреди]

ХАРПАГОН отац Клеантов и Елизин, заљубљен у Маријану,
КЛЕАНТ син Харпагонов, заљубљен у Маријану
ЕЛИЗА ћерка Харпагонова, заљубљена у Валера
ВАЛЕР син Анселмов, заљубљен у Елизу
МАРИЈАНА заљубљена у Клеанта
АНСЕЛМО отац Валеров i Маријанин
ФРОСИНА сплеткашица
ЖАК кувар и кочијаш
ЛА ФЛЕШ слуга Клеантов
КЛОДА служавка Харпагонова
БРЕНДАВОАН, ЛА МЕРЛИШ лакеји Харпагонови
КОМЕСАР И ПИСАР