Тврдокрилци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тврдокрилци
Историја групе: рани Перм — данас
жижак Hylobius abietis
жижак Hylobius abietis
Систематика
царство: Animalia
тип: Arthropoda
класа: Insecta
поткласа: Pterygota
инфракласа: Neoptera
надред: Endopterygota
ред: Coleoptera
Linnaeus, 1758
подредови

Adephaga
Archostemata
Myxophaga
Polyphaga

Синоними:

Eleutherata
Elytroptera

Екологија таксона

Тврдокрилци су најразноврснија група инсеката. Разноликог су облика (овалног, лоптастог, издуженог итд.). Ред је богат врстама (до сад описано преко 350.000 врста[1]). Већина су хербивори (преко 135.000[1]), али има и карниворних, па и паразита. Међу фитофагним врстама, од којих већина припада натфамилијама Chrysomeloidea и Curculionoidea, знатан број живи на дрвећу. Насељавају сва станишта, изузев морских, иако су присутни на обалама. Тврдокрилци имага су врло различитих величина — овај ред обухвата и најмање и највеће савремене инсекте. Најмање врсте (фамилија Ptiliidae) су величине 0,5mm, а највеће (голијат-буба, Dynastes hercules) достижу и до 16cm[1].

Основне одлике реда Coleoptera[уреди]

Инсекти овог реда као најкарактеристичнију особину имају предњи пар крила модификован у чврста, склеротизована покрилца (elytrae), која покривају тело одозго. Ова одлика их издваја од других редова инсеката. Испод покрилаца налазе се у наборе савијена мембранозна задња крила, која служе за летење, док покрилца при лету имају функцију кормила.

Глава тврдокрилаца је веома склеротизована, а може бити разноликог облика и са разним „украсима“. Оцеле одсуствују код већине врста, а сложене (фацетоване) очи су углавном присутне. Код неких врста, сложене очи се дорзално (леђно) сустичу. Антене су грађене из 11 сегмената, али разнолико обликоване. Код одраслих присутан је разнолико обликован усни апарат за грицкање. Поједине врсте, попут јеленка, имају изражен полни диморфизам у грађи усних апарата, нарочито мандибула.

Предњи грудни сегмент је најразвијенији, слободан и веома покретан. Присутно је 4-6 Малпигијевих цевчица. Лествичаст нервни систем, примитивно изграђен од 3 пара торакалних и 7-8 пари абдоминалних ганглија, је често (више или мање) концентрисан, чак са појавом обедињавања свих ових ганглија у једну компактну нервну масу.

Ларве су у већини случајева са склеротизованом главом, усним апаратом за грицкање, добро развијеним грудним ногама (ређе су ларве аподне), и јасно уочљивим абдоминалним сегментима. Ларве тврдокрилаца су врло разноликог облика, али се могу груписати у четири основна типа грађе: камподеиформне, еруциформне, скрабеиформне и аподне ларве. Развиће тврокрилаца је холометаболно са слободном лутком.

Филогенија и класификација тврдокрилаца[уреди]

Савремени истраживачи повезују настанак тврдокрилаца са периодом раног Перма и прецима сличним реду Megaloptera[1]. Crowson (1960, 1981)[2][3] сматра да се током Јуре десила брза адаптивна радијација у три основне групе — карниворну групу (Adephaga), групу која копа канале кроз дрво (Archostemata) и малу групу која је у почетку јела гљиве и дрво (Polyphaga). Током Креде, ова мала група се развила у данас најбројнију групу (преко 80% савремених врста[1]), првенствено коеволуирајући са цветницама.

Међу твродкрилцима, група Archostemata је најпримитивнија (најбазалнија). Најизведеније су сестринске групе Polyphaga и Myxophaga.

Класификација према Crowson (1981)[3], у Gillot (2005)[1][уреди]

подред Archostemata
натфамилија Cupedoidea
подред Adephaga
натфамилија Caraboidea
Geadephaga
Hydradephaga
подред Myxophaga
подред Polyphaga
Staphyliniformia
натфамилија Hydrophiloidea
натфамилија Histeroidea
натфамилија Staphylinoidea
Eucinetiformia
натфамилија Eucinetoidea
Scarabaeiformia
натфамилија Scarabaeoidea
натфамилија Dascilloidea
Elateriformia
натфамилија Byrrhoidea
натфамилија Dryopoidea
натфамилија Buprestoidea
натфамилија Artematopoidea
натфамилија Elateroidea
натфамилија Cantharoidea
Bostrichiformia
натфамилија Dermestoidea
натфамилија Bostrichoidea
Cucujiformia
натфамилија Cleroidea
натфамилија Lymexyloidea
натфамилија Cucujoidea
натфамилија Chrysomeloidea
натфамилија Curculionoidea

Значај тврдокрилаца[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак значајних тврдокрилаца
Кромпирова златица

Тврдокрилци као један од најбројнијих и најраспрострањенијих редова инсеката имају велики утицај на човеков живот. У Старом Египту постојао је култ обожавања и поштовања једног тврдокрилца - балегара (Scarabaeus sacer). Велики број врста тврдокрилаца се данас сматра тзв. „штеточинама“ у пољопривреди (кромпирова златица) и шумарству. Свакако, постоје и „корисни“ тврдокрилци (на пример, бубамаре) у смислу да се могу користити као биолошки начин контроле „штетних“ животиња.

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ Gillot C. 2005. Entomology (3rd Edition). Springer: Netherlands. ISBN 978-1-4020-3184-7.
  2. ^ Crowson R. A. 1960. The phylogeny of Coleoptera. Annu. Rev. Entomol. 5: 111–134.
  3. ^ а б Crowson R. A. 1981. The Biology of the Coleoptera. Academic Press: New York.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Тврдокрилци