Тахо (река)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Тежо)
Тахо
Tajo  (шпански)
Tejo  (португалски)
Панорама реке код Толеда
Ток Таха кроз Иберијско полуострво
Опште информације
Дужина1.007 km (626 mi) km
Басен80.100 km2 (30.900 sq mi) km2
Пр. проток500 m3/s (18.000 cu ft/s) ​m3⁄s
Водоток
ИзворФуенте де Гарсија
В. извора1.593 m (5.226 ft) m
УшћеУшће реке Тахо
В. ушћа0 m (0 ft) m
Географске карактеристике
Држава/еШпанија, Португалија
Река на Викимедијиној остави

Тахо или Тежо (шп. Tajo, порт. Tejo, лат. Tagus) је најдужа река Иберијског полуострва. Дугачка је 1038 km, 716 km је у Шпанији, 275 km у Португалији и 47 km чини границу између Шпаније и Португалије. Река извире у Монтес Универсалес близу Теруела,[1][2] на средњем истоку Шпаније, тече 1.007 km (626 mi), углавном западно са два главна југозападна дела, да би се улила у Атлантски океан у Лисабону. Његов слив покрива 80.100 km2 (30.927 sq mi) – што на полуострву премашује само Доуро. Ова река је веома искоришћена. Неколико брана и скретања снабдевају пијаћом водом кључне популационе центре централне Шпаније и Португала; десетине хидроелектрана генеришу енергију. Између брана следи веома скучен ток, али после Алмурола у Португалихи има широку алувијалну долину, склону поплавама. Њено ушће је велико и кулминира у главној луци и португалској престоници, Лисабону.

Извор је конкретно: у политичкој географији, у Фуенте де Гарциа у општини Фријас де Албарасин;[3][4] у физичкој географији, унутар изразито високог опсега, Sistema Ibérico (Иберијски систем), Сијера де Албарасин дистрикт. Најиздашније притоке (настају у планинском ланцу Централног система) су са десне обале, која је локално на северу. Река тече 716 km (445 mi) у Шпанији, 47 km (29 mi) границе две земље и 275 km (171 mi) у Португалији.

Главни градови кроз које река пролази секвенцијално су Аранхуез, Толедо и Талавера де ла Реина у Шпанији и Абрантес, Сантарем, Алмада и Лисабон у Португалији. Главни град Шпаније, Мадрид, лежи на десној страни басена Таха.

Курс[уреди | уреди извор]

У Шпанији[уреди | уреди извор]

Ушће река Гвадарама и Тахо

Први значајан град на Таху је Саседон. Испод Аранхуеза прима комбиновани ток Јараме, Хенареса, Алгодора и Тахуње. Испод Толеда прима реку Гвадарама. Изнад Талавера де ла Реина прима Алберче. У Валдевердеји је горњи крај дугог горњег резервоара, Ембалсе де Валдекањас, иза којег су Ембалсе де Торехон, у који се улива Тиетар, и доњи резервоар, брана Алкантара у коју се улива Алагон на доњем крају.

Канал и аквадукт су између Тажа и Сегура за Тахо-Сегурски пренос воде.[5][6][7]

Поглед на реку Тахо у Лисабону са светилиштем Христа Краља у првом плану.

У Португалији[уреди | уреди извор]

Након формирања границе улази у Португал, пролазећи поред Вила Веља де Родао, Абрантес, Констансија, Ентронкаменто, Сантарем и Вила Франка де Ксира на челу дугог уског ушћа, који има Лисабон на ушћу. Ушће је заштићено природним резерватом ушћа Таха. Два моста покривају реку у Лисабону: мост Васко да Гама – други најдужи мост у Европи, укупне дужине 17,2 km (10,7 mi) – и мост 25. априла. Лука у Лисабону, која се налази на њеном ушћу, једна је од најпрометнијих у Европи.

Португалски регион Алентеђо и бивша провинција Рибатежо су добили имена по реци: Алентежо, од алем Тежо („иза Тежа“) и Рибатежо вероватно од ариба Тажо (архаична фраза за „горњи Тажо“). Међутим, шпанска реч riba значи „обала реке”, или „ривијера”, што имплицира да Рибатежо такође може значити веома генерички „страна Тажа”. Многи примери градова у Шпанији имају овај префикс.

Име[уреди | уреди извор]

Латинско име реке је Tagus. Иако је етимологија нејасна, највероватније етимолошко порекло хидронима Tagus је индоевропско *(s)tag- ('to drip').[8] Оно је познато под различитим именима на језицима Иберије: баск. Tajo, кат. Tajo, галиц. Río Texo, миран. Riu Teijo, порт. Tejo, шп. Tajo. На италијанском је позната као Tago и на грчком као Τάγος (Tágos).

Геологија[уреди | уреди извор]

Доњи регион Тежа у Португалији је сеизмички активна област. Велики земљотреси у Доњем Тежу укључују оне од 1309, 1531 и 1909. године.[9][10]

Историја[уреди | уреди извор]

Река Тежо са замка Алмоурол, Португалија.

Олупина Пепер, заправо олупина Nossa Senhora dos Mártires, је олупина брода лоцирана и ископана на ушћу Тежа између 1996. и 2001. године.[11]

У популарној култури[уреди | уреди извор]

Велика река, Тежо, присутна је у песмама и причама Португалаца. Популарна фадо песма у Лисабону бележи да, док људи старе, Тежо остаје млад („Моја коса постаје бела, Тежо је увек млад“).[12]

Географија[уреди | уреди извор]

Слив реке Тахо/Тежо

Тахо настаје код места Фуенте де Гарсија, на надморској висини од 1580 метара, а улива се у Атлантски океан код Лисабона. Протиче на око 40 km јужно од Мадрида. Значајнији градови на реци су Аранхуез, Толедо и Алкантара у Шпанији, и Сантарем и Лисабон у Португалу.

Слив реке Тахо покрива 80.600 km2, од чега 69,2% (55.810 km2) припада шпанским аутономним заједицама Екстремадура, Мадрид, Арагон, Кастиља-Ла Манча и 30,8% Португалу (24.790 km2). Године 2005. у шпанском делу живело је 6,093 милиона људи, а у португалском тачно 3,5 милиона. Једине две реке Иберијског полуострва са већим сливовима су Дуро (97.290 km2) и Ебро (83.093 km2).

Мостови[уреди | уреди извор]

Најдужи мост Европе је мост Васко да Гама (Ponte Vasco da Gama) преко реке Тежо, дужине 17,2 km. Много старији су знаменити мостови у Алкантри (из римског доба) и средњовековни мост Светог Мартина у Толеду.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Teruel bate con 41,3º su récord de temperatura más alta por segundo día consecutivo” [Teruel beats its highest temperature record with 41.3º for the second consecutive day] (на језику: Spanish). Diario de Teruel. 15. 8. 2021. Приступљено 15. 8. 2021. 
  2. ^ „España sufre su día más gélido en los últimos 20 años, con ocho capitales a 10º bajo cero” [Spain suffers its coldest day in the last 20 years, with eight capitals at 10º below zero] (на језику: Spanish). El País. 12. 1. 2021. Приступљено 12. 1. 2021. 
  3. ^ Frías de Albarracín - Nacimiento del Rio Tajo, Teruel
  4. ^ Thorn Tree Forum - Cheesedish?
  5. ^ „Historia del Trasvase Tajo-Segura: Aprobación” [History of the Tagus-Segura Transfer: Approval]. Región de Murcia Digital (на језику: Spanish). Приступљено 10. 2. 2015. 
  6. ^ „Tagus-Segura Distribution Canals: Transfer”. Ministry of Agriculture, Food and Environment. Архивирано из оригинала 27. 08. 2017. г. Приступљено 10. 2. 2015. 
  7. ^ „Ley 21/2013, de 9 de diciembre, de evaluación ambiental” [Law 21/2013, on December 9, for Environmental Evaluation] (PDF) (на језику: Spanish). 11. 12. 2013. Приступљено 10. 2. 2015. 
  8. ^ Curchin, Leonard A. (2007). „Toponyms of Lusitania: a re-assessment of their origins” (PDF). Conímbriga. XLVI: 151. doi:10.14195/1647-8657_46_7. 
  9. ^ Hobbs, William Herbert (1907). Earthquakes: An Introduction to Seismic Geology. New York: D. Appleton and Company. стр. 142–144.  Downloadable Internet Archive
  10. ^ „Sismo sentido em Lisboa na mesma zona dos grandes abalos de 1531 e 1909” [Earthquake felt in Lisbon in the same area as the great earthquakes of 1531 and 1909] (на језику: Portuguese). Diário de Notícias. 18. 3. 2021. Приступљено 29. 10. 2021. 
  11. ^ „Indiaman”. The American Heritage Dictionary of the English Language: Fourth Edition. 2000. Приступљено 2008-11-30. 
  12. ^ Pessoa, Fernando (1999). Fernando Pessoa and Co.: Selected Poems. Превод: Zenith, Richard. Grove Press. стр. 55. ISBN 9780802136275. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Тахо на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тахо_(река)&oldid=27555049”