Тезеј
Из Википедија
Тезеј (Theseus) је био атински јунак кога су сматрали панданом Хераклу. Отац му је био Егеј (краљ Атине), а мајка Ајтра, кћерка Питеја краља Тројзене. У неким митовима се говори да му је отад био Посејдон. Најзначајније Тезејево дело било је ослобођење његове земље од тешког данка који се морао слати критском владару Миносу. Атина је сваке девете године морала да шаље Миносу седам девојака и седам момака које је он предавао Минотауру да их поједе. То је било чудовиште с човечјим телом и главом бика, које је живело у дворцу са много одаја, тзв. лавиринту, из кога је било веома тешко изаћи. Тезеј је ипак успео да убије Минотаура и да изађе из лавиринта. У томе му је помгла Аријадна, кћи краља Миноса која је заволела Тезеја и дала му клубе конца. На улазу у лавиринт, везао је један крај конца, ушао у његове одаје, пронашао и убио Минотаура, а затим помоћу конца изашао из лавиринта.
Садржај |
[уреди] Тезејеви подвизи на путу у Атину
Након рођења, Егеј је оставио Тезеја да расте код његовог пријатеља Питфеја све док не буде у стању да помакне стену под коју му је отац ставио сандале и мач, а онда нека дође код оца у Атину. Када је навршио 16 година нико се није могао мерити по снази и окретности. Тада он напусти Питфеја и крну у Атину код оца. Он није послучао мајчине и дедине молбе да изабере сигуран морски пут већ се у атину запутио тежим, сухим путем, кроз Истам.
[уреди] Див Перифет
На граници Тројсене и Епидаура Тезеј је срео дива Перифета, сина бога Хефеста.Див је, као и његов отац, био хром, али је имао снажне руке и огромно тело. Див би сваког путника, који је пролазио планинама у којима је живео, убијао гвозденим топузом. Тезеј је Перифета лако победио а у знак победе понео је са собом гвоздени топуз. То је био први херојев подвиг.
[уреди] Синида,савијач борова
До Истма Тезеј није наилазио ни на какве опасности. На истму, у боровој шуми посвјећеној богу Посејдону Тезеј је сусрео Синида, савијача борова. Синида би, савијајући борове тако да им се врхови додирују, повезивао за њих несрећног путника, а онда их пуштао. Борови су исправљали и черечили несрећниково тело. Тезј се осветио Синибаду на исти начин којим је он убјао несрећне путнике. На месту где је победио Синибада тезеј је установио Истамске игре.
[уреди] Дивља свиња
Тезеј је даље ишао кроз Кромион. Сву околину је била опустошила огромна дивља свиња коју су родили Тифон и Ехидна. Становници су молили тезеја да их ослободи чудовишта.Он је сустигао свињу и пробо је својим мачем.
[уреди] Разбојник Скирон
На граници Мегаре Тезеј је наишао на разбојника Скирона који је живео на самом крају стене. Разбојник би терао сваког пролазника да му опере ноге , а када би се пролазник сагео Скирон би снажним ударцем ноге пацао пролазника са стене на оштро камење које је штрчало из воде. А тјело би прождирала џиновка корњача. Када је Скирон покушао да гурне тезеја, овај је разбојника ухватио за ногу и њега бацио у море.
[уреди] Керкион
Недалеко од Елеусина Тезеј је ступио у борбу с Керкионом. Керкион је многе поубијао, али га је тезеј стегао својим рукама и убио. Тиме је ослободио Керкионову кћер Алопу, А власт над керкионовом земљом дао Алопином и Посејдоновом сину Хипотонту
[уреди] Дамаст,истезач
Пошто се приближавао долини ријеке Кефиса, у Африци Тезеј је дошао до разбојника, Дамаста кога су још називал и Прокрустом(истезач). Дамаст је је сваког, ко би му пао у руке, стављао на један лежај. Ако би лежај био дуг он би истезао несрећног путника све док му ноге не додирну руб лежаја, а ако би лежај био кратак Дамаст би несрећнику секао ноге. Тезеј је самог Дамаста поставио поставио на лежај, али пошто је диву лежај био кратак Тезеј га је убио на исти начин на који је он убијао путнике. То је био последњи тезејев подвиг на путу ка Атини, али он није хтио да уђе у Атину укаљан проливеном крвљу Синида, Скирона и других. Он је молио Фиталиде да га крај Зевсовог олтара очисте посебним верским церемонијама. Филатиде су Зезеју испуниле молбу и очистиле га од порока проливене крви. Тезеј је Затим пошао у Атину.
[уреди] Тезеј у Атини
Тезеј је у Атини са дукачком одећом и коврџавом косом више личио на девојчицу него на хероја који је извршио велике подвиге. Кад је пролазио крај Аполоновог храма гдје су радници стављали кров. Кад су радници угледали хероја мислећи да је женско они су му почели добацивати Погледајте, нека девојка иде сама градом без пратиоца! Погледајте како је расплела своју косу, а својим хаљинама мете уличну прашину расрђени Тезеј дохвати једна воловска кола и баци и их преко главе радника који су стајали на крову. Радници су тек тада видјели да то није девојка већ херој страшне снаге и бојали су се његове освете, али херој мирно настави свој пут. Кад је стигао у очев дворац није открио Егеју ко је он, већ се преставио као странац. Егеј није препознао свога сина, али га је препознала чаробница Медеја која је бежећи из Коринта у Атину постала Егејева жена. Властољубива Медеја је одмах схватила каква јој опасност прети ако Егеј сазна ко је прелепи странац. Да не би изгубила власт она је наумила да убије хероја тако што је наговорила Егеја да да му сипа отров у вину, под изговором да је младић непријатељски ухода. Егеј је, бојећи се да не изгуби власт пристао, на злочин. За време пира Егеј је видео мач који је оставио свом сину у Тројсени пре него што је овај попио отров. Медеја је са сином Медоном протјерана из Атине. Егеј је свима причао како му се син вратио и причао је о његовим подвизима. Атињани су се радовали будућем краљу. Када су Егејеви братићи сазнали о доласку Тезеја схватили су да је пропала њихова шанса да завладају Атином После Егејеве смрти. Тада је њих петнаест заједно са оцем одлучило да покори Атину. Пошто су знали колико је Тезеј снажан, одлучили су да прибегну лукавству. Једни су отворено пришли зидинама, а други су чекали у заседи. Алии гласник откри Тезеју шта су наумили његови рођаци и он прво нападе оне из заседе, а кад су остали сазнали шта се догодило, спопаде их такав страх да су се сви разбјежали. Након што се решио својих супарника, Тезеј одлучи да ослободи Атику од дивљег бика који је пустошио тај крај. Када је дошао у Атику, принео је жртву Зевсу а затим кренуо да тражи бика. Кад га је нашао , ухватио га је за рогове и до земње му сагео главу, везао и тако га укротио. Кад је стигао у Атину бика је прине као жртву богу Аполону.
[уреди] Тезеј на Криту
Када се вратио у Атину, сва Атика је била утонула у тугу. Већ трећи пут су долазили посланици с крита. Атињани су морали сваке девете године да шаљу по седам девојака и седам младића које је краљ Минос затварао у велики лавиринт гдје их је прождирао минотаур. Атињани су морали плаћати данак зато што су убили Миносовог сина Андрогеја. Данак се могао укинути само у случају убиства минотаура. Тезеј је одлучио да крене са млаићима и дјевојкама на Крит и да их ослободи овог ужасног данка. Из делфиског пророчишта му је речено да за покровитеља изабере богињу љубави, Афродиту. На Криту је Тезеја запазила Миносова кћи Аријадна, а Афродита је у њеном срцу пробудила велику љубав према хероју. Када је трбало да пође у лавиринт Тезеју је Аријадна дала клупко конца и мач без очевог знања. Тезеј је на самом улазу у лавиринт свезао један крај конца, а затим је кренуо у потрагу за минотауром полако одмотавајући клупко да би могао да нађе пут назад. Када је нашао минотаура отпочела је страшна борба. Чудовиште се неколико пута бацало на Тезеја, али га је овај увек одбијао својим мачем. Најзад, херој ухвати минотаура за рогове а у груди му зари свој мач. Након тога он, помоћу клупка, нађе излаз. На излазу га је чекала Аријадна која је била пресретна што га види живог, али још су се више радовале дјевојке и мчадићи које је Тезеј спасао. Да би избегао Миносов гнев херој побеже са крита заједно са Аријадном. при повратку је пристао на острво Накоса гдје му се у сну јавио бог Дионис, који му је рекао да су њему богови за жену одредили Аријадну. Тезеј није могао да не послуша вољу богова и наставио је пут тужан и ожалошћен. Тезеј је у толикој заборавио обећање које је дао Егеју - да ће ако преживи црно једро заменуто белим. Када је Егеј видео да се на лађи виори бело једро он се баци са литице мислећи да му је син мртав. То море се од тада назива Егејско море. Тезеј је после очеве смрти завладао Атином.
 |
|
