Телеграф
 |
Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.
|
Телеграф (од грчког грч. τηλε - далеко, и грч. γραφειν - писати) представља сваки уређај или систем за преношење порука на даљину помоћу посебног система сигнала.
Садржај |
Историја [уреди]
Најстарији облици телеграфа су се појавиле још у древним царствима, када су коришћени ватрени и димни сигнали.
Крајем XVIII века, француски проналазач Клод Шап прави оптички телеграф који је уведен у употребу у Француској 1792. године.[1] Врхунац употребе овај систем телеграфије је доживео током Наполеонових ратова. Систем је престао да се користи 1852. године услед развоја електричне телеграфије.
Године 1837. Семјуел Морзе је извео први успешан експеримент са електромагнетским телеграфом. На електромагнетски телеграф се данас и мисли када се говори телеграф. Као средство за преношење сигнала је коришћена бакарна жица.
У Србији, први електромагнетски телеграф је пуштен у рад 1855. Исте године је формирана и посебна пандурска служба за чување телеграфских стубова!
Од 1895. се за пренос сигнала почињу користити радио-таласи, а уређаји се називају радио-телеграфи.
У 20. веку се појављују телепринтери, односно телекс уређаји који телеграфске сигнале аутоматски конвертују у слова на папиру. Још касније се појављују телефото уређаји који уместо порука преносе слику. После њих су дошли телефакс уређаји.
Е-маил и други системи за пренос порука преко Интернета се такође могу убројати у телеграфске системе.
Извори [уреди]
- ^ "Claude Chappe (French engineer)", Encyclopædia Britannica ((en))
Спољашње везе [уреди]
Галерија [уреди]
-
Стона верзија телеграфа
-
Пољски Морзеов телеграф
-
Телеграф са клавијатуром
-
Радио-телеграфски пријемник
-
Телеграфски апарат - почетак 20 века
|
|||||||||||||||||||||||
