Телеграф

С Википедије, слободне енциклопедије
Телепринтери у Другом светском рату
Оптички Шапов телеграф
Хјузов телеграф, у употреби у Србији од 1891. (ПТТ Музеј у Београду)

Телеграф (од стгрч. τηλε [tele] = „далеко“ и γραφειν [graphein] = „писати“) представља сваки уређај или систем за преношење порука на даљину помоћу посебног система сигнала.[1] Техника преноса зове се телеграфија.

Историја[уреди | уреди извор]

Најстарији облици телеграфа су се појавиле још у древним царствима, када су коришћени ватрени и димни сигнали.

Крајем 18. века, француски проналазач Клод Шап прави оптички телеграф који је уведен у употребу у Француској 1792. године.[2] Врхунац употребе овај систем телеграфије је доживео током Наполеонових ратова. Систем је престао да се користи 1852. године услед развоја електричне телеграфије.[3]

Године 1837. Семјуел Морзе је извео први успешан експеримент са електромагнетским телеграфом. На електромагнетски телеграф се данас и мисли када се говори телеграф. Као средство за преношење сигнала је коришћена бакарна жица.

У Србији, први електромагнетски телеграф је пуштен у рад 1855, након повезивања са Земуном, одакле су поруке раније преношене поштом или чамцем. Петорица телеграфиста су били постављени у Београду, Алексинцу и Крагујевцу. Прва порука директно из Беча у Београд је стигла 17. (29) марта 1855.[4] Исте године је формирана и посебна пандурска служба за чување телеграфских стубова.

Од 1895. се за пренос сигнала почињу користити радио-таласи, а уређаји се називају радио-телеграфи.

У 20. веку се појављују телепринтери, односно телекс уређаји који телеграфске сигнале аутоматски конвертују у слова на папиру. Још касније се појављују телефото уређаји који уместо порука преносе слику. После њих су дошли телефакс уређаји.

Имејл и други системи за пренос порука преко интернета се такође могу убројати у телеграфске системе.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Morse 1869, стр. 7–8.
  2. ^ "Claude Chappe (French engineer)", Encyclopædia Britannica (језик: енглески)
  3. ^ Shectman 2003, стр. 172.
  4. ^ "Политика", 18. април 1937

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]