Телескоп

Из Википедије, слободне енциклопедије
Телескоп пречника 50cm опсерваторијума у Ници.

Телескоп (грчки: теле = далеко, скопеин = гледати, τηλεσκόπος - телескопос) је инструмент који омогућава посматрање удаљених објеката у целом спектру електромагнетног зрачења[1][2], и као такав, има две функције:

  • да сакупи што већу количину светлосне енергије (светлости) како би приказао што већи број тачака (детаља) посматраног објекта и
  • да својом раздвојном моћи, што више раздвоји слике блиских тачака посматраних објеката.

Обе функције су у сврху објективизације посматраног(што тачније приказивање реалности).

За детектор телескопа се најпре користило само око, међутим са појавом фотографске емулзије, развијали су се и начини за детекцију. Данас се већином користе CCD камере.

Подела телескопа према месту постављања[уреди]

  • Статички (фиксиран за планету земљу)
  • Мобилни (у међупланетарном простору)

Врсте телескопа према медију који ствара слику објекта[уреди]

У зависности од таласних дужина електромагнетног зрачења, телескопи се деле на[3]:

Оптички телескопи[уреди]

Оптички телескоп (грчки: теле = далеко, скопеин = гледати, τηλεσκόπος - телескопос) је оптички инструмент који за посматрање удаљених објеката користи део електромагнетног спектра од око 380 nm до 750 nm - видљиву светлост. Оптички телескопи увећавају количину светла посматраног објекта, раздвајају блиске тачке на посматраном објекту више него што би могло само око посматрача, као што и повећавају видни угао под којим се види посматрани објекат у односу на видни угао под којим види човечје око.

Оптички телескопи увећавају својим објективима (огледала или сочива) количину светла од посматраног објекта. Што је већи пречник објектива, то је ухваћена већа количина светла посматраног објекта и детаља на њему, што даје јаснију и веродостојнију слику. Окулар (систем сочива) прихвата од објектива увећану количину светла посматраног објекта и детаља на њему, па их тако раздвојене увећава и прослеђује у посматрачево око. Тако се телескопом раздвајају блиске тачке на посматраном објекту више него што би то могло само око посматрача, као што се врши и увећање повећањем видног угла под којим се види посматрани објекат у односу на видни угао под којим види човечје око.

Подела оптичких телескопа према начину стварања слике[уреди]

Телескоп рефрактор из опсерваторија на Харварду.

Најбољи и највећи оптички телескопи данас[уреди]

Keck телескоп, други по величини оптички телескоп на свету, на висини од око 4.000 m близу врха вулкана Мауна Кеа на Хавајима

Поред што веће дифракционе моћи, на квалитет телескопа утиче и величина огледала.

У највеће телескопе - рефракторе спадају:

  • Yerkes (102 cm)
  • Lick (90 cm)
  • Paris (83 cm)
  • Pulkovo (76 cm)
  • Beograd (65 cm)

У највеће телескопе рефлекторе спадају:

  • Gran Telescopio Canarias (10,40 m)
  • Keck (10 m)

Keck телескоп се налази на Хавајима, близу вулкана Мауна Кеа на висини од око 4.000 m. Састоји се од сва телескопа и пречник огледала сваког од њих је 10 m. Примарно огледало се састоји од 36 шестоугаоних огледала и има и активну и адаптивну оптику.

  • VLT - Very Large Telescope (8,20 m)

Овај телескоп ради као интерферометар, а раздвојна моћ му је око 1 мили-лучне секунде. Састоји се од 4 одвојена, међусобно повезана, оптичка телескопа (Antu, Kueyen, Melipal, Yepun) на Cerro Paranal-у на висини од 2.635 m у пустињи Атакама у Чилеу. Сваки телескоп има пречник огледала од 8,2 m, а 4 помоћна покретна телескопа имају пречник огледала 1,8 m.

  • Kavkaz (6 m)
  • Palomar (5 m)

Познат рефлектор је и телескоп Хабл (Hubble Space Telescope - HST) који кружи око Земље на висини од 600 km и обиђе је за 96 минута. Хабл је лансиран 1990. године, као заједнички пројекат NASA и ESA. Хабл је телескоп - рефлектор пречника огледала 2,4 m, а ради у љубичастом, ултраљубичастом и инфрацрвеном спектру.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Муминовић М. Астрономија, Сарајево, 1985.
  2. ^ Hoyle F. Astronomy, London, 1962.
  3. ^ Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Београд, 191959.

Литература[уреди]

  • Муминовић М. Астрономија, Сарајево, 1985.
  • Муминовић М. Практична астрономија, Сарајево, 1990.
  • Група аутора, Енциклопедија Британика, Политика, Београд, 2005.
  • Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, треће издање, Београд, 1978.


Спољашње везе[уреди]

Викимедијина остава има мултимедијалне датотеке везане за: Телескоп