Телескоп
Телескоп (грчки: теле = далеко, скопеин = гледати, τηλεσκόπος - телескопос) је инструмент који приближава слике удаљених објеката и раздваја блиске тачке на њима користећи електормагнетна зрачења различитих таласних дужина. Омогућава посматрање удаљених објеката у цијелом спектру електромагнетног зрачења.[1],[2]
Садржај |
Историја телескопа [уреди]
Део електромагнетног спектра таласних дужина од 4000 до 8000 А зове се видљива свјетлост и она је једини део овог спектра кога региструје људско око. Зато је и први телескоп био баш оптички телескоп. Потребе и намјере, су усавршавале технологије, а све заједно човјека. Ишло се увијек за корак даље. Трагало се за бољим рјешењима. Требало је отићи дубље у свемир, и даље у прошлост. Настали су радио-телескопи, инфрацрвени телескопи, протонски и неутрино телескопи. Нема заустављања у намјери да се дозна више и боље. И ето тако се стигло, од првих Галилејевих рефракторских телескопа почетка 17. вијека, чврсто приљубљених уз тло планете земље, преко земаљских система огромних квадратура радио антена чија моћ допире до познатих граница универзума, до сателтитских рефлекторских телескопа који једре међупланетарним простором свемира.
Смисао и задатак телескопа [уреди]
Сваки телскоп, без обзира на врсту, има задатак да довољно приближи и учини видљивим посматрани небески објекат, тј. да ухвати што већу количину свјетлости, односно информација с тог објекта, раздвајајући и разликујући блиске тачке на њему.
Подјела телескопа према мејсту постављања [уреди]
- Статички (фиксиран за планету земљу)
- Мобилни (у мелђупланетарном простору)
Подјела телескопа према медију који ствара слику објекта [уреди]
У зависности од таласних дужина електромагнетног зрачења постоје следеће врсте телескопа:[3]
- Радио телескопи
- Инфрацрвени телескопи
- Оптички телескопи
- Телескопи са x зрачењем
- Телескопи са гама зрачењем
- Неутрино телескопи
Референце [уреди]
- ^ Муминовић М. Астрономија, Сарајево, 1985.
- ^ Hoyle F. Astronomy, London, 1962.
- ^ Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Београд, 191959.
Литература [уреди]
- Муминовић М. Астрономија, Сарајево, 1985.
- Муминовић М. Практична астрономија, Сарајево, 1990.
- Група аутора, Енциклопедија Британика, Политика, Београд, 2005.
- Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, треће издање, Београд, 1978.
Спољашње везе [уреди]