Телугу (језик)

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Телугу)
Телугу
తెలుగు
Говори се уИндија
РегионAndhra Pradesh
Telangana
Етничка припадностТелугу народ
Број говорника
83 милиона (2011)[1][2]
J2 говорника: 11 милиона[1]
Дравидиски
  • Јужно-централни
    • Прототелушки
      • Телугу
Ранији облици
Старотелушки
  • Телугу
Дијалекти
погледајте Телугу језици
телугу писмо
телугу Брајево писмо
Знаковни телугу
Званични статус
Службени језик у
 Индија
Признати мањински језик у
 Јужна Африка (заштићени језик)[4]
Језички кодови
ISO 639-1te
ISO 639-2tel
ISO 639-3telукључујући код
Појединачни код:
wbq – Вадарск (Вадари)
Списак лингивста
tel
Глотологtelu1262  (Telugu)[5]
oldt1249  (Старотелушки)[6]
Лингосфера49-DBA-aa
Телугу је примарни језик за Андра Прадеш и Телангану
Овај чланак садржи МФА фонетске симболе. Без одговорајуће подршке, можда ћеш видјети знаке питања, кутије или друге симболе умјесто уникод карактера.

Телугу језик (తెలుగు)[7] је језик из језичке групе дравидских језика, и званични је језик индијске државе Андра Прадеш. Кроз историју, претрпео је велики утицај индоаријевских језика из индоевропске породице. Телугу је највећи дравидски језик, и други језик Индије (после језика хинди) по броју говорника. Телугу језик припада такозваној групи „чистих језика“ (Suddha Bhaasha) по индијској класификацији, попут бенгалског, гуџарати, марати и хинди језика. Има надимак „италијански језик истока“, јер се све речи у њему завршавају самогласником. Некад га зову и тенугу, што значи „сладак као мед“.

Телугу говори телушки народ који претежно живи у индијским државама Андра Прадеш и Телангана, где је и службени језик. Он стоји уз хинди и бенгалски као један од ретких језика са статусом примарног службеног језика у више од једне индијске државе.[8][9] Телугу је такође службени језик у округу Јанам у Пудучерију и језичка мањина у државама Одиша, Карнатака, Тамил Наду, Керала, Пунџаб, Чатисгар, Махараштра и острвима Андамани и Никобари. То је један од шест језика које је влада земље прогласила класичним језиком Индије.[10][11]

Телугу је четврти међу језицима са највећим бројем изворних говорника у Индији, са скоро 82 милиона говорника према попису из 2011,[12] и 15. на етнолошкој листи језика према броју изворних говорника.[13][14] То је најраширенији члан породице дравидских језика[15] и један од двадесет два званична језика у Републици Индији.[16] То је такође најбрже растући језик у Сједињеним Државама, где постоји велика заједница која говори телугу.[17] Отприлике 10.000 претколонијалних натписа постоји на телугу језику.[18]

Историја[уреди | уреди извор]

Сатавахана двојезичне кованице у пракриту и дравидијану (око 150. године)
Двојезичне кованице цара сатаваханског цара Сри Васиштипутре Пулумавија у пракриту и дравидијану, и с друге стране транскрипција пракритске легенде.

друга страна: Портрет краља. Легенда на пракритском у брамиском писму (са почетком у 12 сати):
𑀭𑀜𑁄 𑀯𑀸𑀲𑀺𑀣𑀺𑀧𑀼𑀢𑀲 𑀲𑀺𑀭𑀺 𑀧𑀼𑀎𑀼𑀫𑀸𑀯𑀺𑀲
Raño Vāsiṭhiputasa Siri-Puḷumāvisa
„Од краља лорда Пулумавија, сина Васиштовог”

Наличје: Симболи зџајин и лучно-брдо. Легенда на дравидском језику (који је ближи тамилском, него телушком),[19] и дравидско писмо,[19] слично брамијском писму[20] (почевши од 12 сати):
𑀅𑀭𑀳𑀡𑀓𑀼 𑀯𑀸𑀳𑀺𑀣𑀺 𑀫𑀸𑀓𑀡𑀓𑀼 𑀢𑀺𑀭𑀼 𑀧𑀼𑀮𑀼𑀫𑀸𑀯𑀺𑀓𑀼
Arahaṇaku Vāhitti Mākaṇaku Tiru Pulumāviku[21]
или: Aracanaku Vācitti Makaṇaku Tiru Pulumāviku[22]
„Од краља Тируа Пулумавија, сина Васиштијевог”[20]

Према лингвисти Бадрирају Кришнамуртију, телугу као дравидски језик потиче од протодравидског, прајезика. Лингвистичка реконструкција сугерише да се протодравидски говорио око трећег миленијума пре нове ере.[23] Према руском лингвисти Михаилу С. Андронову, телугу се одвојио од протодравидског језика између 1000. и 1500. године п. н. е.[24][25]

Карактеристике[уреди | уреди извор]

У телугу језику ред речи је субјекат-објекат-глагол, што га идентификује, поред других особина, као дравидски језик.

Телугу - Ramudu bantini kottadu రాముడు బంతిని కొట్టాడు
Буквално - రాముడు (Рама) బంతి (лопту) కొట్టు (ударио)
Значење - Рама је ударио лопту.

Телугу припада групи аглутинативних језика, јер се речима често додају суфикси да означе падеж. Овај језик има 21 падеж, али неки од њих могу да се комбинују у истој речи (полиаглутинација). Ево примера троструког падежа:

  • వాటిమధ్యలోనించి (vaTimadhyaloninchi) - „почев од између њих“.

Телугу исказује једну ретку особину дравидских језика: инклузивно и ексклузивно „ми“. Реч (మనము; manamu) значи „ми, укључујући тебе“, док (మేము; memu) значи „ми, али не и ти“.

Писмо[уреди | уреди извор]

Телугу писмо (తెలుగు) потиче од брами писма из доба Ашоке. Трговци су ово писмо проширили по југоисточној Азији (данашња Индонезија). Најсличније је писму канада језика.

Пише се слева надесно и састоји од низа једноставних и сложених симбола. Писмо је у основи слоговно, а слогови се добијају комбиновањем ознака за самогласнике и сугласнике. За сугласнике се подразумева да их прати самогласник „а“, а када то није случај, то се обележава посебним симболима (матрама).

У телугу писму постоји 16 самогласника, 3 самогласничка модификатора, и 41 сугласничка графема.

Реченице се одвајају једноструком или двоструком вертикалном цртом.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Телугу (језик) at Ethnologue (22nd ed., 2019)
  2. ^ „Statement 1: Abstract of speakers' strength of languages and mother tongues - 2011”. www.censusindia.gov.in. Office of the Registrar General & Census Commissioner, India. Приступљено 2018-07-07. 
  3. ^ „West Bengal shows 'Mamata' to Telugus”. The Hans India (на језику: енглески). 2020-12-24. Приступљено 2020-12-31. 
  4. ^ „Constitution of the Republic of South Africa, 1996 - Chapter 1: Founding Provisions”. www.gov.za. Приступљено 6. 12. 2014. 
  5. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Telugu”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  6. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Старотелушки”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  7. ^ Laurie Bauer, 2007, The Linguistics Student’s Handbook, Edinburgh
  8. ^ „Schools, Colleges called for a shutdown in Telugu states”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2017. г. Приступљено 13. 09. 2021. 
  9. ^ „Making Telugu compulsory: Mother tongues, the last stronghold against Hindi imposition”. 12. 12. 2017. 
  10. ^ „Declaration of Telugu and Kannada as classical languages”. Press Information Bureau. Ministry of Tourism and Culture, Government of India. Архивирано из оригинала 16. 12. 2008. г. Приступљено 31. 10. 2008. 
  11. ^ „Telugu gets classical status”. The Times of India. 1. 10. 2008. Архивирано из оригинала 2008-11-04. г. Приступљено 1. 11. 2008. 
  12. ^ „Abstract of speakers' strength of languages and mother tongues – 2000”. Census of India, 2001. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. 
  13. ^ „Infographic: A World of Languages”. Приступљено 2. 6. 2018. 
  14. ^ „Summary by language size”. Ethnologue. 3. 10. 2018. 
  15. ^ „Dravidian languages”. Encyclopædia Britannica. 
  16. ^ „PART A Languages specified in the Eighth Schedule (Scheduled Languages)”. Архивирано из оригинала 2013-10-29. г. 
  17. ^ „How to Become an English to Telugu translator?”. Архивирано из оригинала 2019-10-29. г. 
  18. ^ Morrison, Kathleen D.; Lycett, Mark T. (1997). „Inscriptions as Artifacts: Precolonial South India and the Analysis of Texts” (PDF). Journal of Archaeological Method and Theory. Springer. 4 (3/4): 218. S2CID 143958738. doi:10.1007/BF02428062. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 2. 2017. г. 
  19. ^ а б Sircar, D. C. (2008). Studies in Indian Coins (на језику: енглески) (Reprint изд.). Motilal Banarsidass Publishers. стр. 113. ISBN 978-81-208-2973-2. 
  20. ^ а б "The Sātavāhana issues are uniscriptural, Brahmi but bilingual, Prākrit and Telugu." in Epigraphia Andhrica (на језику: енглески). 1975. стр. x. 
  21. ^ Epigraphia Āndhrica (на језику: енглески). Government of Andhra Pradesh. 1969. стр. XV. 
  22. ^ Nākacāmi, Irāmaccantiran̲; Nagaswamy, R. (1981). Tamil Coins: A Study (на језику: енглески). Institute of Epigraphy, Tamilnadu State Department of Archaeology. стр. 132. 
  23. ^ „Proto-Dravidian”. Harvard. Архивирано из оригинала 01. 01. 2016. г. Приступљено 13. 09. 2021. 
  24. ^ "Indian Encyclopaedia – Volume 1", p. 2067, by Subodh Kapoor, Genesis Publishing Pvt Ltd, 2002
  25. ^ „Proto-Dravidian Info”. lists.hcs.harvard.edu. Архивирано из оригинала 01. 01. 2016. г. Приступљено 13. 09. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]