Тенор

Тенор (лат. tenere — држати) је највиши мушки глас у модалном регистру, тј. вокални регистар најчешће кориштен у пјевању и говорењу. Налази се изнад баритона.

Типични тенор глас има распон од Ц-а једну октаву испод средњег Ц-а (261,6 Hz) до Ц-а једну октаву изнад средњег Ц-а (523,2 Hz). U хорској музици, тенор је други најнижи глас, изнад баса и испод алта и сопрана. С обзиром да је прави тенорски глас риједак, понекад виши баритони или ниже алте пјевају тенорску улогу.

У опери

Има више врста тенора. У класичној музици, тенорски глас је одређен по вокалном распону, вокалној боји, вокалној тежини, теситури, тј. распону гдје је глас најприроднији и најлакше га је произвести, вокалној резонанци, и мјестима измјене у гласу (passaggio). Наведене гласовне особине се употребљавају у оцјењивању врсте сваког вокалног распона, не само тенора.

Овај незавршени чланак Тенор везан је за музику. Користећи правила Википедије, можете га проширити.