Теодор Жерико

Из Википедије, слободне енциклопедије
Теодор Жерико

Théodore Géricault by Alexandre Colin 1816.jpg

Информације
Датум рођења 26. септембар 1791.
Место рођења Руан (Француска)
Датум смрти 26. јануар 1824.
Место смрти Париз (Француска)
Дела
Сплав Медуза (1817-1818)

Теодор Жерико (фр. Théodore Géricault; 26. септембар 179126. јануар 1824) је био значајан француски сликар и литограф, познат по слици Сплав Медуза. Та слика је означила почетак романтизма у ликовној уметности. Један је од оснивача романтизма.

Образовање[уреди]

Рођен је у Руану у Француској и образован је у традицији енглеске уметности Карла Вернеа и класичне композиције Пјера Нарсиса Жерена, који је био ригорозни класициста. Жерико је брзо напустио школовање и одлучио је да проучава дела у Лувру, где је копирао дела Петер Паул Рубенса, Тицијана, Дијега Веласкеза и Рембранта. То је радио од 1810. до 1815.

Успех[уреди]

Први велики рад Коњаник царске гарде излагао је у париском салону 1812. и приметио се утицај Рубенса и интерес за текуће теме. Са тим успехом и са амбицијом променио је смер. Следећих неколико година Жерико је израдио мале серије коња и коњаника. Излагао је Рањеног коњаника у париском салону 1814. на томе раду је много више радио, али слабије је био примљен. Две године након тога проучавао је конструкцију и композицију ликова, а то је произлазило из његове предодређености за драму и експресију.

Одлазио је у Фиренцу и Рим (1816-1817), где је био фасциниран Микеланђелом. Сам Рим инспирисао га је за велико платно Трка берберских коња, рад епске композиције и апстрахтне теме. Жерко то платно никад није завршио и вратио се у Француску.

Сплав Медуза[уреди]

Жерико се стално враћао војним темама, па је направио и серију литографија са војним темама. Његов најзначајнији рад је Сплав Медуза (1819). Осликао га је према стварном догађају, када је капетан оставио посаду и путнике да умру. Тај инцидент је постао национални скандал, а Жерико је драматичком интерпретацијом представио трагедију на монументалну скалу. Слика са једне стране оптужује корумпираност, а са друге стране драматизира вечну тему човекове борбе са природом. Млади Ежен Делакроа је позирао за једног од ликова, који су умирали. Та слика је код нас позната и под називом Бродоломци фрегате Медуза.

Класично осликавање ликова и структура композиције су у контрасту са турбулентношћу теме и слика представља један мост између неокласицизма и романтизма. На слику су утицале многе слике које је Жерико изучавао. Слика је јако делила уметнике на париском салону 1819, када је први пут била приказана. У Енглеској је слика 1820. била врло добро примљена. Једно време је Жерико сликао у Лондону.

Каснији рад[уреди]

Након повратка у Француску насликао је серију слика психијатарских пацијената. На тим сликама је успевао да документује психолошке појединце. Последње што је радио било је проучавање епских композиција укључујући Отварање врата шпанске инквизиције и Афричка трговина робовима. Жериково здравље је било нарушено и због пада са коња и због туберколозе. Умро је 1824. у Паризу.

Слике[уреди]

Спољашње везе[уреди]