Теодор Студит

Из Википедије, слободне енциклопедије
Теодор Студит, на мозаику из 11. века у манастиру Неа Мони на Хиосу.

Теодор Студит (759826) је хришћански светитељ. Био је византијски монах, аскета и књижевник.

Биографија[уреди]

Као је син дворског чиновника, рођак светог Романа Слаткопојца (491—560), Теодор је примио добро образовање од мајке, под утицајем свог ујака Платона, игумана манастира Сакудион, који се 22 година подвизавао у овом манастиру.

Током живота Платона, Теодор је постао игуман и постао познат као аскета и проповедник. 798. преселио са својим ученицима у Студитски манастир, где је стекао велико поштовање у цркви. Теодор је завео строг типик у манастиру, који се састојао од много молитве и личног рада братства.

Као угледан пастор и монах који се борио против свих неправилности у црквеним питањима, успротивио се неканонском разводу и поновном венчању цара Константина VI, иако је брак био одобрен од стране патријарха. Због тога је био подвргнут мучењу и протеран у избеглиштво. Убрзо након смрти Константина VI вратио се у манастир (797.) Када се поставило се питање крунисања Константиновог наследника, Теодор се поново побунио против цара и патријарха, и био је протеран на једно од Принчевских острва, где је провео две године (809.--811.)

По смрти цара Нићифора I, Теодор се тријумфално враћа у свој манастир. Мање од три године, јер је ушао у нову борбу: овај пут против Иконоборства. Када је цар Лав V Јерменин сазвао је сабор против поштовања икона, Теодор је устао против царске политике. У иконобортву је видео кршење слободе цркве, а у порицању видљивости Христа нарушавање потпуности Његове људске природе. Иако није био догматичар оригиналности и дубине, његовог претходника Јована Дамаскина, био је и остао један од највећих заштитника православља.

Још за живота поштован је као мученик и чудотворац, јер је често прогањан, хапшен и мучен због одбране православне вере. Умро је у прогонству 826. године, окружен ученицима. Две године касније је канонизован.

Спољашње везе[уреди]