Теодор I Монфератски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Теодор I Палеолог
Датум смрти 1338.
Порекло и породица

Теодор I Палеолог (око 1270 - 24. април 1338) био је византијски принц из династије Палеолога и маркиз од Монферата од 1306. до своје смрти.

Теодор Монфератски био је син цара Андроника II Палеолога и његове друге супруге Јоланде-Ирине, маркизе од Монферата. Како је византијски престо био осигуран Андрониковој деци из првог брака, царица Ирина је покушала да за Теодора и његовог брата Димитрија обезбеди територијалне апанаже у оквиру Византијског царства. Међутим, таква подела државне територије била је неизводљива крајем 13. века.

Почетком 14. века ипак се појавила могућност да Теодор дође до уносног поседа. Његов ујак Јован I, маркиз од Монферата био је без наследника и било је уговорено да га сестрић Теодор наследи. Када је Јован умро 1305. монфератска династија Алерамичи је изумрла. Теодор је 1306. приспео у Ђенову одакле је наставио у Монферат. Монфератске територије су у то време покушали да поделе Манфред IV, маркоф од Салуца, и Карло II Анжујски, напуљски краљ. Теодор је успео да се избори са овим противницима, делимично захваљујући миразу који му је 1307. донела Аргентина, ћерка ђеновљанског аристократе Опичина Спиноле. Теодору Палеологу Монферат је 1310. као посед потврдио цар Светог римског царства Хенрик VII.

Захваљујући махинацијама своје мајке Теодор је чак покушао да се докопа и српског престола. Теодорова млађа сестра Симонида била је удата за Стефана Уроша II Милутина и византијска страна је очекивала да Милутина наследе његови и Симонидини потомци. Симонида је пак била нероткиња и Ирина Монфератска је покушала да своје синове Димитрија и Теодора учини озбиљним претендентима на српску круну. Димитрије је у Србији боравио 1314, а Теодор Монфератски крајем 1316, али се ниједан од византијских принчева није могао одржати у Србији.

Теодор I је са Аргентином имао троје деце, Јована II, који га је наследио као маркиз од Монферата, Јоланду, која се касније удала за савојског грофа Ајмона, и још једног сина који се звао Јован, који је 1345. погинуо у бици код Гаменарија.