Теорија интерфејса (књига)

С Википедије, слободне енциклопедије
Теорија интерфејса
Настанак и садржај
АуторОлег Јекнић
Дизајнер корицаБорут Вилд
ЗемљаСрбија
Језиксрпски језик
Жанр / врста делатеорија медија, комуникологија, филозофија
Издавање
ИздавачЦентар за медије и комуникације, Факултет за медије и комуникације, Београд
Датум2014.
Број страница253
Тип медијаброширано
Класификација
ISBN?978-86-87107-15-1

Теорија интерфејса је књига српског теоретичара медија, историчара филма и режисера Олега Јекнића објављена 2014. године.[1]

Књига разматра питања која су актуелна у савременој теорији медија: шта је интерфејс и која му је улога у комуникацији; шта је медиј; каква је разлика између медија и интерфејса, и у каквом односу они стоје. У њој је дат историјско-аналитички преглед концепта интерфејса, од античких мислилаца до модерних филозофа и теоретичара, као што су Имануел Кант, Анри Бергсон, Морис Мерло-Понти, Маршал Маклуан, Џејмс Гибсон, Лев Манович, Марк Хансен и други.

У књизи је Јекнић дао и своју оригиналну теорију интерфејса и медија уопште, реконцептуализујући Маклуанов став о мноштву медија — у сопствени закључак о једном медију и мноштву интерфејса (сучеља).

Издавач монографије је Центар за медије и комуникације Факултета за медије и комуникације Универзитета „Сингидунум“ у Београду. Рецензенти издања су професори Миодраг Шуваковић и Новица Милић. Графички је књигу обликовао Борут Вилд.

Књига је настала на основу докторске дисертације „Општа теорија медија заснована на теорији функција интерфејса у интерактивној комуникацији“ одбрањене 2009. године у Београду.[2]

Садржај књиге[уреди | уреди извор]

  • Предговор
  • Увод
  • Теоријски оквир
    • Основни појмови
      • Субјекат и објекат
      • Медиј
      • Интерфејс
  • Интерфејсни модел комуникације
    • Гибсонова теорија директне перцепције
    • Интерфејсни модел комуникације
    • Интерфејсни модел у телекомуникацијама
    • Интерфејсни модел и Маклуанова теорија медија
  • Тело као интерфејс
  • „Топологија“ субјективитета
    • Имануел Кант – Тело као епистемолошка граница
    • Морис Мерло-Понти – Феноменолошко тело
    • Анри Бергсон – Афективно тело
    • Марк Хансен – Тело у кôду
  • Савремене теорије интерфејса
    • Перцепција као интерфејс
    • Знак као интерфејс
    • Кôд као интерфејс
    • Фантазија као интерфејс
    • „Интерфејс интерфејса“
  • Закључак

Додаци: Цртежи и табеле, Литература, Индекс имена и Индекс појмова

Стручна рецепција[уреди | уреди извор]

Јекнићев научни допринос теорији медија оцењен је као значајан:

Олег Јекнић успешно и оригинално поставио и разрадио општу теорију медија и теорију интерфејса. Својим аргументацијама је назначио озбиљне и темељне закључке о 'природи' техничких медија и њиховој комуникацијској улози. Његови теоријски резултати су у нашој средини сасвим нови и обећавајући. Веома су ретке научне студије које се баве феноменалношћу нових медија на тако широком и разрађеном фону суочења филозофских и теоријских епистемологија.

— Комисија за одбрану докторске тезе, 2009.[3][2]

О иновативности нове теорије рецензент књиге, проф. др Миодраг Шуваковић, каже:

Теоријска иновација овог интердисциплинарног научног дела садржана је у тези и аргументацији да појам интерфејс преузима читав низ значења и функција које су припадале традиционалном појму медија. Јекнић је извео изузетно сложено истраживање које га је водило ка новој и оригиналној научној и поетичкој теорији о техничко-филозофским и теоријско-естетичким тумачењима смисла, улоге и функција медија и интерфејса у савременој уметности и култури.

— Миодраг Шуваковић, у: Јекнић, Олег. Теорија интерфејса, задње корице књиге, 2014

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Олег Јекнић: Теорија интерфејса Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2014), о књизи, званична страна издавача
  2. ^ а б „Професор Олег Јекнић докторирао на Универзитету уметности“, Академија уметности, Београд, 2009
  3. ^ Комисија за одбрану докторске тезе у саставу: Миодраг Шуваковић, Невена Даковић, Весна Микић, Новица Милић и Јерко Денегри, Група за теорију уметности и медија на Интердисциплинарним докторским студијама Универзитета уметности у Београду, 5. септембар 2009.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]